“Stare igre, igre nove, detinjstvo u kolo zove, sve ostavi, dobri svete, budi dete, budi dete...”
Dečija nedelja, najveća nacionalna manifestacija za zaštitu i promociju dečjih prava održala se pod sloganom “Šta detetu treba da raste do neba!?”, pod pokroviteljstvom Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, a prepoznale su je i obeležile sve relevantne institucije obrazovanja i kulture, socijalne i zdravstvene zaštite. Da bi deca živela u podsticajnom i sigurnom okruženju u kome mogu da ostvare maksimum svojih potencijala, u atmosferi punog poštovanja dečijih prava prema međunarodnim i domaćim pozitivnim propisima, neophodno je da svi društveni akteri rade zajedno na podršci porodici i roditeljstvu, uključujući alternativne oblike, čime se obezbeđuje dostojanstven život i podsticaj porodici i deci koja u njoj odrastaju.
Zakotrljali smo Dečju nedelju pesmom „Deca su ukras sveta“ u izvođenju Minje Subote i dečijeg hora „Čarolija“ i igrom „Kad si sretan“ Da bismo rasli do neba potrebno je da izrazimo šta je to što želimo i na šta bi ukazali pažnju. U sklopu lekcije iz gramatike srpskog jezika, učenici su ispisivali poruke i želje o stvarima koje ih muče, kao i one koje priželjkuju, želeći da ih odrasli razumeju. Napravila se jedna duga, puna radosti, važnih poruka i njihovim pitanjem na kraju: „A šta vi želite?“
Foto: OŠ "Majur"
Šta nam još treba da bismo rasli do neba!? Organizovali smo likovno takmičenje na temu dečje nedelje, gde su učenici crtežom prikazali šta im je važno u odrastanju. Odrasli su imali priliku da se prisete, iz dečije perspektive, svog detinjstva, da bi bolje razumeli šta je ono što deca smatraju važnim u odrastanju, šta bi poručili svetu, roditeljima... Na ovaj način svi zajedno promovisači smo značaj međusobnog razumevanja, dijaloga, povezivanja i stalne brige o ostvarivanju prava deteta.
Radovi su izloženi na odeljenskoj izložbi, najuspešniji nagrađeni knjigom, a ostali pohvaljeni. „Moje je pravo da živim zdravo“ – Uz podršku stručnjaka iz ove oblasti dr Sonje Đerić i Vesne Šiljković Simić, medicinske sestre, razgovarali smo o zdravoj hrani i važnosti održavanja lične higijene tela i zuba. Gošće su pokazale na modelu kako se pravilno peru zubi i na šta trba da obrate posebnu pažnju. Svako od njih je imao priliku da na modelu proba kako to izgleda. Učenici su imali priliku da saznaju i nauče nešto novo, da pitaju šta žele, kao i da obnove postojeća znanja. Usledio je kviz znanja, nakon koga su pobednici nagrađeni prigodnim poklonima. Na kraju aktivnosti, gošće su podelile diplomice sa željom za sjajan i blistav osmeh u budućnosti.
Bolje sutra nastaje samo onda kad osluškujemo naše najmlađe, pa zbog toga moramo da se uzdignemo na nivo deteta i osluškujemo šta je to što je potrebno da dete poraste do neba. Potrebno je da istražuje, osluškuje...Zato smo ponovo pozvali STEM u goste. Da li ste ikada videli kukuruzni ples? Ne? Soda bikarbona reaguje sa sirćetom, stvarajući milione malih mehurića. Ovi mehurići obavijaju kukuruz, uzrokujući njegovo podizanje. Kada stignu na površinu, mehurići pucaju, zbog čega kukuruz ispada. Kada dođe do dna, stvara se više mehurića i proces počinje iznova, a ciklus se ponavlja nekoliko minuta.
Da zaključimo šta detetu treba da raste do neba!? „Ljubav da ga okružuje. Radost da ga miluje. Igra, da u igri uživa. San da u snu sniva, Sunce da ga greje Zadovoljstvo da se smeje. Mašta da poleti, Do neba, kad se seti. Poštovanje ličnosti deteta. Uživanje u lepoti sveta. Znanje da istražuju, Podrška kojoj veruje. Vrtić po meri deteta. Lepota mirisnog sveta. Sloboda u celom svetu. Mir svakom detetu. Vazduh, voda i hrana zdrava. Poštovanje dečjih prava.“ Čedislavka Popović
Osim kukuruznog plesa, učenici su se upoznali sa svećom koja „pije“ vodu i zvezdom koja raste za manje od jednog minuta. Svaki ogled zapisan je i ilustrovan u sveskama, da bi kasnije mogli da ponove i nauče braću, sestre, pa i roditelje. Igra nije samo zabava, igra je za decu važan i složen proces razvoja, gde kroz njima zabavne i podstičuće aktivnosti deca uče kako da rešavaju probleme, usavršavaju finu motoriku, da sarađuju sa drugima ili da samostalno stvaraju i još mnogo toga. „Kad utihne igra, sve ostalo gubi boju. Mislim da onaj ko prestane da se igra, bilo da radi kao predsednik države ili šumar pripravnik, ima veliki problem.“ Uroš Petrović
Dečju nedelju priveli smo kraju putovanjem do smaragdne zemlje, zemlje u kojoj još uvek žive vile i vilenjljci – Irskoj. Putem prezentacije saznali smo osnovne informacije o ovoj lepoj zemlji, a zatim se upoznali sa njihovom muzikom i poznatom grupom Riverdance. Pokušali smo malo da stepujemo i zaključili ubrzo da treba da radimo dosta na tome da bi bili uspešni. Krenuli smo u posetu vilama, vilenjacima i patuljcima koji su nam obećali jednu zanimljivu igru. Poneli smo im kolače od kleja i irsku čorbu na srpski način.
Nakon upoznavanja dobili smo tri mape na koje su ucrtali putanju do skrivenog blaga. Naš zadatak je bio da pronađemo minimum blago na dve mape, a ako ga ne pronađemo ispunjavamo vilenjacima jednu želju. Čuli smo blago kikotanje i nismo smeli ni da pomislimo koja je to želja...Srećom, blago je pronađeno, tako da smo nastavili da se družimo, pevamo i igramo, srećni što smo dotakli delić Irske.
