GLAS PRAVOSLAVLjA
LjUBI BLIŽNjEG SVOGA
Praznici su pred nama. To je vreme mira i ljubavi, vreme druženja sa porodicom i prijateljima
Iz ljubavi se rađamo, ljubav proživljavamo, ka ljubavi stremimo. Ona je deo našega života. Bez nje smo niko i ništa. Sveštenik Milivoj Pajić tim povodom kaže:
„Ljubav ““ osećanje, stanje koje karakteriše ljudsko biće, istovremeno i naša potreba tj. dar Božji čoveku, darovan da bi se umnožavao, narastao i vraćao svome Tvorcu. Dar ničim zaslužen koji ukoliko više delimo utoliko nam se više obogaćen i prečišćen vraća.
Zašto, koga i na koji način volimo?
Čovek je biće zajednice, okružen drugim ljudima ““ našim bližnjima. To su članovi porodice, naši prijatelji, ali i nama nepoznati ljudi. Naši međusobni odnosi su upravo prilika za delanje.
Glavni pokretač našeg života, svakog našeg htenja, jeste volja, i to utoliko bolje, ako je protkana verom. Želeti, hteti i i naći načina da se pomogne svome bližnjem, ne iz nekog koristoljublja, pretnje ili želje za dokazivanjem, već iz prostog osećanja ljubavi. Kad činiš milostinju, da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja; pružati pomoć onom ko ne može da ti vrati dobro delo...
Znate li priču o milostivom Samarjaninu?
Naime, Gospodu Isusu Hristu pristupio je jedan zakonik da ga kuša i upitao ga „ Ko je moj bližnji?“, a Isus mu ovako odgovara:
„Čovek neki silažaše iz Jerusalima u Jerihon, i zapade među razbojnike, i ovi ga svukoše i rane mu zadadoše, pa odoše, a njega polumrtva ostaviše. Slučajno pak silažaše onim putem neki sveštenik i videvši ga prođe. A tako i levit, kad je bio na onom mestu, pristupivši, pogleda ga i prođe. A Samarjanin neki putujući dođe do njega, pa kad ga vide sažali mu se; i pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse, dovede ga u gostionicu, i postara se oko njega. I sutradan polazeći izvadi dva groša i dade gostioničaru, i reče mu: „ Pobrini se za njega, a što više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim.“ Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što beše zapao među razbojnike? A on reče:
Iz ljubavi se rađamo, ljubav proživljavamo, ka ljubavi stremimo. Ona je deo našega života. Bez nje smo niko i ništa. Sveštenik Milivoj Pajić tim povodom kaže:
„Ljubav ““ osećanje, stanje koje karakteriše ljudsko biće, istovremeno i naša potreba tj. dar Božji čoveku, darovan da bi se umnožavao, narastao i vraćao svome Tvorcu. Dar ničim zaslužen koji ukoliko više delimo utoliko nam se više obogaćen i prečišćen vraća.
Zašto, koga i na koji način volimo?
Čovek je biće zajednice, okružen drugim ljudima ““ našim bližnjima. To su članovi porodice, naši prijatelji, ali i nama nepoznati ljudi. Naši međusobni odnosi su upravo prilika za delanje.
Glavni pokretač našeg života, svakog našeg htenja, jeste volja, i to utoliko bolje, ako je protkana verom. Želeti, hteti i i naći načina da se pomogne svome bližnjem, ne iz nekog koristoljublja, pretnje ili želje za dokazivanjem, već iz prostog osećanja ljubavi. Kad činiš milostinju, da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja; pružati pomoć onom ko ne može da ti vrati dobro delo...
Znate li priču o milostivom Samarjaninu?
Naime, Gospodu Isusu Hristu pristupio je jedan zakonik da ga kuša i upitao ga „ Ko je moj bližnji?“, a Isus mu ovako odgovara:
„Čovek neki silažaše iz Jerusalima u Jerihon, i zapade među razbojnike, i ovi ga svukoše i rane mu zadadoše, pa odoše, a njega polumrtva ostaviše. Slučajno pak silažaše onim putem neki sveštenik i videvši ga prođe. A tako i levit, kad je bio na onom mestu, pristupivši, pogleda ga i prođe. A Samarjanin neki putujući dođe do njega, pa kad ga vide sažali mu se; i pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse, dovede ga u gostionicu, i postara se oko njega. I sutradan polazeći izvadi dva groša i dade gostioničaru, i reče mu: „ Pobrini se za njega, a što više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim.“ Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što beše zapao među razbojnike? A on reče:
Najnoviji broj
25. april 2024.
