Koliko su isplativi solarni paneli

U prethodnom broju našeg lista razgovarali smo sa Šapčninom Draganom Mostićem, diplomiranim inženjerom elektortehnike, o energetskoj krizi i predstojećoj zimi. Ovaj put, tema su sve popularniji solarni paneli. Naš sagovornik je završio tri projekta mini solarnih elektrana, a sedam mu je na listi čekanja.

Dragan Mostić, Foto: "Glas Podrinja"

Kako ste ušli u priču o solarnim panelima?
- Nisam mogao da odbijem prijatelje koji su me animirali da im uradim idejne projekte za solarnu elektranu. Počeo sam da isporučujem projekte koji se nisu promenili, ali je problem što zakonska regulativa nije do kraja završena. Solarni panela su dobrodošli i veoma su važni na tržištu, pošto je energija jako skupa. S obzirom da po agendi EU moramo da imamo bar 20% zelene energije u mreži, počeli su masovno da se prave vetroparkovi. Tada je zakonska regulativa bila stimulativna, imali smo feed-in (fidin) tarifu, gde je kilovat čas zelene energije bio višestruko skuplji od kilovat časa iz Termoelektrane.

Fizičko lice može da postavi solarne panele a država mora da mu omogući status kupac - proizvođač, Foto: Pixabay

To je bilo stimulativno za investitore?
- Naravno. Prvi kontigent od 500 megavata je rasprodat, uglavnom, u Vojvodini. To su bili veliki projekti vetroparkova koje su radili strani investitori. Fidin tarifa omogućavala je da se investicija otpalti po računu pet do sedam, a u praksi deset godina. Rok trajanja vetrogeneratora je između 20 i 25 godina, tako da je posle 10 godina čist profit. U to vreme, solarni paneli nisu bili toliko prisutni, a tehnologija njihove izrade bila je jako problematična. Bili su polikristalni, veliki, a male snage. Sada su monokristalni, mnogo kvalitetniji i daleko veće snage. Tehnologija izrade je pojeftinila, pa su postali pristupačni i masovno se ugrađuju, po krovovima privatnih kuća, kao i preduzeća. Dakle, koriste ih i pravna i fizičkih lica.

TRGOVINA STRUJOM JE SAN
„Trgovina strujom je, bar meni, san svakog elektroinženjera zato što je lepša od trgovine zlatom, ili naftom, gasom. Sve ostalo pakuješ i nosiš, a ovde gledaš instrumente i pratiš tokove. Čak i za vreme rata u bivšoj Jugoslaviji nikom nije na pamet padalo da dira dalekovode. Trgovina strujom je gospodska, na nju ne utiče klizav kolovoz, ni uzburkano more.“

Šta kaže zakon?
- Država je volšebno promenila zakon prošle godine. Niko ne zna zašto. Tarifni sistem je napravljen tako da su proizveli novi status koji je nazvan kupac – proizvođač. To znači da fizičko lice može da postavi solarne panele, a da je država je u obavezi da mu omogući taj status. Međutim, postoji ograničenje da ne može da proizvode više u odnosu na odobrenu elektroenergetsku saglasnost. Na primer, ako vi imate odobrenu snagu 17 do 18 kilovata, ne možete proizvoditi više od odobrene snage koju preuzimate. Možete instalirati više solarnih panela koji imaju veću instaliranu snagu, ali morate ograničiti svoje invertore i uređaje da ne mogu više snage da predaju u mrežu nego što vam je ograničeno vašom elektroenergetksom saglasnošću.

Ukinuta je fidin tarifa?
- Onaj koji je sagradio vetroparkove, napravio mini hidroelektrane i dobio fidin tarifu, danas prodaje po višestruko skupljoj ceni svoj kilovat čas u Elektroprivredi, a sadašnji kupci to ne mogu. Oni dobijaju drugačiju cenu, koja nimalo nije stimulativna. Uveče, kad ne rade foto ćelije, po važećem tarifnom sistemu, kada preuzimate energiju iz mreže elektrodistribucije, struja je 30% skuplja nego ona koju ste kao višak u toku dana predali u tu istu mrežu. Cena električne energije na berzi raste, međutim, to se ne odnosi na cenu koja se proizvede, odnosno, ne prati adekvatno povećanje cene vaše proizvedene električne energije koju ste kao višak deponovali u mrežu, pa procenat razlike u ceni ide na štetu kupca – proizvođača. Svi solarni sistemi su ugrađeni tako da proizvode energiju dok ima svetlosti, u mraku se gase. Postoji i opcija da se kupe baterije, ali to znači da morate imati deo solarnog sistema koji šalje struju u mrežu, ili koju trošite za svoje sopstvene potrebe i deo koji puni baterije, koji ćete koristiti samo noću.

Kada se sve sabere i oduzme, to uošte nije tako rentabilno kao što na prvi pogled izgleda, Foto: Pixabay

Zapravo, to uopšte nije stimulativno. Zašto noću struja poskupljuje 30%?
- To je tarifni sistem. Ako, na primer, niste trošili danas struju, energija je otišla u sistem, a noću jeste, međutim, sav višak koji ste isporučili, EPS vam naplaćuje, i akcizu i PDV. Dakle, za istu energiju dva puta plaćate. Međutim, stav Ministarstva finansija je takav: „Ja sam vama nešto prodao, morate da platite PDV, vi ste meni prodali, opet morate da platite PDV“. Presek stanja je u martu. Sve ono što ste deponovali, proizveli više nego što ste potrošili, morate potrošiti do marta, a sve što niste potrošili, u martu ste poklonili elektrodistribuciji.

U kom slučaju solarni paneli jesu rešenja?
- Gradnja solarnih panela po važećoj zakonskoj regulativi isplativa je samo ako je koristite za svoje potrebe. To znači, proizvodim za sebe, to trošim i manji mi je račun koji plaćam EPS-u. Preko dana trošim svoju struju, a uveče je kupujem. U tom slučaju, moj račun se umanjuje za 60 do 70%. To se isplati. Takođe, isplati se, ali i mnogo više košta da nabavite baterije u koje deponujete 20 – 30 kilovatčasova za vaše potrebe. Onda se noću troši sopstvena struja iz baterije. Međutim, baterije su skupe i početna ulaganja su veća , a i potrebno je instalirati više solarnih panela da napune baterije preko dana.

PRIMER
„Na primer, vi kao fizičko lice imate 20 kilovata snage za koju imate elktroenergetsku saglasnost. Imate limitatore. Po zakonu možete da napravite solare panele iste snage i mogli biste sve to da predate u mrežu. Onda vam plaćaju 30% manje nego kad dođete uveče i vučete struju. To plaćate 30% više. Ali, ako potrošite sve što proizvedete, a noću kupite struju, onda znatno smanjite potrošnju.“

Kakva je situacija kod pravnih lica?
- To je drastično. Po trenutnoj zakonskoj regulativi, ako niste fizičko lice, EPS uopšte nije u obavezi da vam omogući status kupac – proizvođač. Citat iz zakona. To otvara razne mogućnosti. Ako ste samo proizvođač struje, nema fidin tarife, nego se ide na berzu gde se prodaje struja , kao i svaka druga berzanska roba.

Kakve su obaveze pravnog lica proizvođača?
- Ukoliko imate solarnu elektranu i želite da sklopite ugovor, na primer, sa Simensom iz Subotice, koji je doneo odluku da troši samo zelenu energiju, na vašu dogovorenu cenu dodaje se cena prenosa energije, ili, jednostavnije rečeno, putarina kroz dalekovode , što opet umanjuje vašu zaradu. Sledeći problem je što bi vi isporučivali električnu energiju samo danju, a šta ćete noću? Ako radi u smenama, šta će Simens kada padne mrak? Ako nemate baterije da isporučite i noću, neko mora da vas pokriva, a i to košta, a da ne spominjemo probleme u vezi sa promenom topologije mreže kada velika solarna elektrana radi samo danju i stvara problem u podešavanju rada relejne zaštite. Kada se sve sabere i oduzme, to uošte nije tako rentabilno kao što na prvi pogled izgleda. Naš tarifni sistem je takav da plaćamo mnogo toga što nema veze sa strujom. Kad pogledate račun za struju, vidite koliko ste potrošili kilovat časova električne energije, a koliko koštaju dodatne takse. Struja je jeftina na papiru, ali nije u praksi.