Interes deteta najvažniji

Centri za socijalni rad često su na meti osuda javnosti. Neretko im se spočitava da oduzimaju decu od siromašnih roditelja kako bi ih davali hraniteljima kojima se plaća da brinu o njima. Sa druge strane, krivi su i ukoliko dozvole roditelju da viđa dete, a potom se nešto desi.

Zaposleni Centra za socijalni rad Šabac navode da im je i sa ljudske i sa profesionalne strane jedan od najtežih poslova izmeštanje dece iz primarne porodice. Ističu da siromaštvo nikada nije jedini i isključivi faktor zbog kog decu stavljaju pod starateljstvo, već da su ona uvek ugrožena i na još neki način.

-Postoje različiti faktori koji pokazuju da je dete ozbiljno zanemareno i mi uzimamo u obzir kompletnu porodičnu situaciju i stepen ugroženosti deteta, njegovog života i zdravlja. Roditelji mogu da budu nefunkcionalni usled različitih faktora – zbog psihijatrijskih dijagnoza, zloupotrebe alkohola, psihoaktivnih supstanci... Takvi roditelji zanemaruju potrebe dece: obrazovanje, zdravlje, vaspitanje, pravo na normalan život. Često je to pomešano sa lošim socio-ekonomskim uslovima. Kada se sagledaju sve te okolnosti mi moramo da preduzmemo mere zaštite iz nadležnosti organa starateljstva, navodi diplomirani pedagog Vesna Dimitrijević, porodični savetnik u Centru za socijalni rad Šabac.

Vesna Dimitrijević: Siromaštvo nikada nije jedini i isključivi faktor zbog kog decu stavljamo pod starateljstvo, Foto: "Glas Podrinja"

Organ starateljstva u određenim slučajevima dete iz biološke porodice izmešta urgentno, ukoliko proceni da je po dete visok rizik ostanka u takvoj sredini. Postoje i drugi slučajevi, kada se porodica prati i za to vreme im se pruža podrška i osnažuju se. Kada se i nakon toga proceni da je dete ugroženo ono se izdvaja iz porodice.

Saradnja svih za dobrobit deteta
-Postoji saradnja između svih institucija u gradu. Škole, Dom zdravlja, Bolnica, svako ko ima neka saznanja ili sumnje na zlostavljanje ili zanemarivanje nam signalizira. Dobijamo i anonimne prijave i po njima moramo da reagujemo. Ljudi nemaju zadršku da nam prijave kada saznaju da se u njihovoj okolini dešava zlostavljanje ili zanemarivanje dece, navodi Vesna Dimitrijević.

-Deca koja izlaze iz disfunkcionalnih porodica često nemaju regulisanu zadravstvenu zaštitu, nemaju prijavu prebivališta, nekada nemaju regulisano ni lično ime, a često imaju i različite razvojne i intelektualne poteškoće, navodi Dimitrijevićeva.

Ukupan broj dece na porodičnom smeštaju na teritoriji Šapca, tokom 2021. godine bio je 134. U ustanovama socijalne zaštite je 18 dece. Prošle godine u hraniteljske porodice je smešteno 13 dece, šestoro bog zanemarivanja, a sedmoro zbog nasilja u porodici

Nakom izmeštanja dece iz bioloških porodica maloletna deca se smeštaju u hraniteljske ili srodničke porodice ili u ustanove socijalne zaštite. Prema roditeljima se pokreće postupak lišenja roditeljskih prava ukoliko, u određenom vremenskom roku, nisu otklonili razloge zbog kojih je dete izmešteno iz porodice. Svaka odluka organa starateljstva se može menjati.

Hranitelji nisu nedodirljivi
-Dešava se da postoji neko ponašanje hranitelja koje nije u skladu sa njihovim ovlašćenjima i tu isto reagujemo kao kada postoji zlostavljanje ili zanemarivanje u primarnoj porodici. Može se doneti odluka o izmeštanju deteta iz hraniteljske porodice. Takođe i hranitelji mogu podneti zahtev centru za socijalni rad o raskidu ugovora o starateljstvu kada procene da ne mogu više da se bave hraniteljstvom ili da ne mogu da odgovore potrebama određenog deteta. Najčešće se to dešava u adolescentskom uzrastu deteta. Nekada hranitelji ne mogu da se izbore sa detetom koje ima psihijatrijsku dijagnozu. Tada tražimo drugi oblik zbrinjavanja, a to su najčešće ustanove socijalne zaštite. Mi nemamo hraniteljske porodice koje se bave decom sa asocijalnim ponašanjem. Kada dođe do neke krize često odustaju, navodi Vesna Dimitrijević.

-Kada se dete izmesti iz porodice stavlja se pod privremeno starateljstvo organa starateljstva, što znači da su trenutno suspendovana roditeljska prava i nakon toga se ponovo prati funkcionisanje porodice. Retko se desi da postoje uslovi da se dete odmah vrati u porodicu. Dete se smešta u hraniteljsku porodicu i donosi se rešenje o privremenom starateljstvu. Ukoliko roditelji ne stvore bezbedne uslove za povratak deteta, a dešava se i da ne žele da preuzmu brigu o njemu, pokreće se postupak lišenja roditeljskog prava koje može biti delimično ili potpuno. Kod delimičnog lišenja roditeljui imaju pravo na viđenje sa detetom, najčešće u kontrolisanim uslovima i određuje im se učešće u izdržavanju deteta. Jedina odluka organa starateljstva koja se ne može menjati je usvojenje. Samo je to trajni oblik zbrinjavanja maloletnog deteta, navodi Vesna Dimitrijević.

Direktorka Centra za socijalni rad, Biljana Mrkonjić, Foto: "Glas Podrinja"

Direktorka Centra za socijalni rad Šabac, Biljana Mrkonjić, pozvala je sve koji su spremni da se prihvate uloge hranitelja da se obrate centru za porodični
smeštaj

Roditelji koji su lišeni roditeljskog prava uvek mogu da pokrenu postupak vraćanja tog prava pred nadležnim sudom. Praksa je pokazala da se disfunkcionalni obrasci ponašanja u porodici često ponavljaju i nakon vraćanja roditeljskih prava.

Najosetljivija kategorija
-Deca bez roditelja su jedna od najosetljivijih kategorija društva i samim tim zahtevaju posebnu društvenu zaštitu. Odrastaju u porodicama u kojima su izloženi različitim oblicima nasilja, gde su često zlostavljana i zanemarivana i gde su njihova osnovna prava ugrožena. Obeveza organa starateljstva je da, nakon saznanja da su život zdravlje i bezbednost deteta ugroženi u biološkoj porodici, takvo dete izmestimo iz tog okruženja i smestimo u hraniteljsku porodicu. Međutim, odnos sa roditeljima je jako važan i gde god smo u mogućnosti mi taj odnos održavamo i podstičemo, kaže Vesna Dimitrijević.

-Ove odluke su uvek teške, ozbiljne i odgovorne. Nijedna odluka se ne donosi olako. Nijedno dete se ne izmešta bez dobrog razloga, a sve u cilju zaštite najboljeg interesa deteta. Deca starija od 10 godina se izjašnjavaju. Mi ne osuđujemo roditelje, tu smo da ih razumemo i osnažimo, navodi Vesna Dimitrijević.

Ukupan broj dece na porodičnom smeštaju na teritoriji Šapca, tokom 2021. godine bio je 134, a u ustanovama socijalne zaštite je 18 dece. Prošle godine u hraniteljske porodice je smešteno 13 dece, šestoro bog zanemarivanja, a sedmoro zbog nasilja u porodici.