Festival završen, energija traje

Čovek je biće igre, homo ludens, voleo je tu izreku Bedži, a anagrame je doživljavao kao igru za sva doba. Od prvog susreta sa Fišom govorio je o lepoti razmeštanja slogova i na koncu je i Fiš shvatio kako su i njegov nadimak i ime kojim se Bedži predstavio zapravo anagrami. Bluz i džez, odnosno ŠIF - Šabački internacionalni festival.

Ljudi su polako izlazili iz zanatskog doma, nije dovoljno resko osvežavao vazduh u poznom oktobru. Kroz vidno polje starih prijatelja prošao je čovek dobro poznat.

-Čuo si Stevu, e zato je jedan od malobrojnih koji može ne samo da uči, nego i podučava druge u Indijani - reče Bedži dok je Stevan Jović napredovao u pravcu doma.

Foto: "Glas Podrinja"

-On je naš čovek, genije, maestro. Nismo se pomerili iz sedišta, a odvede nas od Makedonije, preko istoka Srbije, Italije, Francuske do Kube i Argentine. Ko ume da vizualizije stvari, prošetao je planetom svim čulima. Ima dovoljno autorskih dela, ali ih kombinuje s drugima - govorio je domaćin.

-Da nije bilo uzora, ne bi bilo ni njega, umetnik ne zaboravlja one zbog kojih je postao to što jeste i kako najbolje ume, umetnošću, odaje im počast. Deset kompozicija je svirao, autora iz pet država, a ne zaboravi da je svaki od njih stvarao pod različitim uticajima, tako da su desetine kultura stale u jedan sat. To je snaga naše muzike Fiš moj brate - imao je svoj pogled Bedži.

Foto: "Glas Podrinja"

Iz vitrine kraj ulaza uklanjali su najavni poster Festivala, prvi od dva, a Fiš i Bedži su još jednom, kao da ne znaju napamet gledali imena izvođača.

-Na jugu tvrde da je trio najbolja forma džez benda, a onda sekstet može biti dva puta bolji - smejao se Bedži zajedno sa Fišom - šalu na stranu, ali su me Marković - Ilić razbili i naterali na razmišljanje. Svako odsvirao po jedan solo, a zajedno kao da slušam desetine usaglašenih instrumenata, fantazija – rekao je Bedži.

Foto: "Glas Podrinja"

-Majstori su to, ne može drugačije kada se spoji veliki talenat i posvećen rad. Tek smo se upoznali i sigurno ću ih opet zvati. Video si i one legende iz Slovenije, unikatni su do kraja – svojim rečima je Fiš potvrđivao stav prijatelja.

Kada su prvi put upoznali Fiša i Bedžija delovali su kao parodija i pomalo neozbiljno. Pamtio je i Z. Luz dobro taj susret.

Foto: "Glas Podrinja"

-Kada god ih vidim čine se kao skupljeni i talentovani, ni lenji momci, a onda... čoveče, vidiš kako zaista čovek svira iza leđa, na jednoj nozi, na leđima, slušam bubnjara i izgubim se u dilemi da li sam u Šapcu ili svojoj postojbini - zbori Bedži.

-Slovenački Džimi Hendriks eksporijens.

-Džimi je jedan, jedini, jedinstveni, ali bi bio ponosan što je uzor nekome poput njih, ovakvih takođe ima malo u ovom vremenu. Kada je počeo akrobacije, mislio sam da će zapaliti i gitaru.

-Skupa je džitra prijatelju - umeo je i Fiš da bude duhovit.
Pevušio je u narednoj tišini domaćin ritam koji su iza sebe ostavili gosti iz Skoplja.

Foto: "Glas Podrinja"

-Vlatko mi je jednom govorio o Maksimovskom, znao je šta priča. Ne izlazi mi iz glave taj ritam, podsećaju me nastupom na 3JECT koje sam upoznao prošle godine, Maksimovski su iskusniji doduše - govorio je Fiš.

-Opaki su prijatelju moj, kako si mi govorio, ima nešto južno, moćno u njima. Uvežbani su, a i kako neće biti, stalno nastupaju. Pratim sve, iznova se skupljaju bendovi dole nastaju brojni i mnogo je dobrih. Čeka nas mnogo braće u tim krajevima.

-Bukvalno mi je trebao predah posle njih. Sedeo sam, ali nisam mirovao, ostatak tela je pratio ritam, pesmu za pesmom, a da toga nisam bio ni svestan - zborio je domaćin.

Pera Džo ih je pozdravio i otišao, čekali su ga Duda i Svager. Još su bili orni posle nastupa.

- Fiš, oni su odlični solo, imaju tri dueta i sada su trio, dakle trojica solista, tri sjajna dueta i jedan trio, e to je džez apsolut - analizirao je Bedži.

-Tako i zvuče, kao apsolut, perfekcija zvuka, moćno, samouvereno, kao da ih prvi put slušam, a toliko puta sam bio konzument njihove fantastik trio kombinacije - govori Fiš.

-To je pozorište, akustika sve pravi još impozantnijim. Zvuk je osvajao prostorijiju. Kada slušam njih, zatvorim oči i nema razlike između muzičke sadašnjosti ovde i davne prošlosti sviranja i duha bluza i džeza tamo odakle sam. Tako se pobede vreme i prostor, to je snaga muzike.

Poslednji delovi ozvučenja su izneti, bina je ostala prazna, svetlo u sali i holu govorilo je da je kraj. Sve su videli i osetili prijatelji kada su još jednom pogledali iza sebe stojeći na ulaznom podestu.

-Brzo prođe Bedži i ovo je najgori period, jer treba još jednom da Zemlja potpuno obiđe oko sunca do novog susreta - požalio se drugaru Fiš.

Od prvog trenutka je Fiš prihvatio nadimke kao svoje i iako su znali imena, držali su se njih, to je bilo tako džez.

-Fiš prijatelju, završen je Festival, bluz i džez nemaju kraja, sećaš se pravila When you feeling blue, take a blues, when you are jezzy play a jazz .

Bedži nije voleo kada se sve svede samo na muziku. Muzički stil je način života, uvek je podsećao na to krajem godišnjeg susreta sa Fišom.

-Džez i bluz su principi, sviraj, slušaj, ali pre svega svaki dan živi tako. Biti kreativan, otvoren, tražiti sebe u trenutku i izdvojiti ga kao poseban, učiniti ga jedinstvenim, to je džez. Ko ume svira, ko želi sluša, a najslobodniji žive. Brzo će oktobar - ponovio je 22. put u 22 godine gost.

- Uvek znaš šta da kažeš Bedži - odgovorio je Fiš.

Veče je bilo mirno, svi su otišli kući, pešačka zona se ispraznila subota je ostavljala prostor za nedelju. Fiš odlazi, kao i Bedži, samo na različite strane, no pre toga dva saksa su imala zadatak....

Vetar je ponovo duvao, u oktobarskom ritmu, pristiglom iz druge dimenzije.