Žuta patuljavost ječma i pšenice

Bolest nazvanu žuta patuljavost ječma uzrokuje virus (BYDV – Barley Yellow Dworf). Simptomi ove bolesti su zastoj u rastu (patuljavost) i promjena boje listova. Slične simptome mogu izazvati i abiotski činioci (niske temperature, višak ili manjak vode u zemljištu), nedostatak hraniva (azoti sumpor) i oštećenja od herbicida. Na pojavu bolesti povoljno deluju temperature od 10 do 18°S. Pri nižim temperaturama uz manjak sunčevog svetla (oblačno), kao i pri temperaturama iznad 30°S simptomi vezani uz promenu boje nestaju. Ovaj virus parazitira na preko 100 vrsta iz porodica trava (Poaceae), a među njima su ječam, pšenica, ovas, raž, tritikale, kukuruz i mnogi travnati korovi. Mlade biljke bivaju zaražene tokom jeseni, od vašiju koje već u sebi imaju viruse, odnosno koje su se prethodno hranile na zaraženim travama, samoniklim biljkama strnih žita. Ono što treba naglasiti da sa nicanjem pšenice i ječma prvo naseljavaju ranije rokove setve i ranije niknute useve strnih žita (ječam) kao i one površine na kojima je izostao tretman semena insekticidima.

Simptomi na ječmu: Dolazi do zastoja u rastu, a listovi poprimaju zlatnožutu boju uz pojavu gljiva čađavica . Početno žućenje javlja se na vrhovima listova šireći se prema osnovi plojke. Ako je zaraza nastupila u jesen, mlado lišće uz promenu boje postaje deblje, čvršće i stoji uspravno. Rano zaražene biljke obično ne klasaju ili su im klasovi manji, često sterilni. Rast korena je slab. Promene mogu zahvatiti pojedine grupe biljaka, a pri jakom napadu, čitavo polje može biti zaraženo.

Simptomi na pšenici: Početni znak bolesti je žućenje listova, koji kasnije poprime crvenkastu boju. Pri zarazama u ranim fazama razvoja, biljke dostižu samo trećinu do polovine svoje normalne visine. U tim slučajevima klasanje je retko, a prinosi zrna su bitno smanjeni. Ako zaraza nastupi kasnije, simptomi su blaži, vide se lorotične pruge između žila srednjih listova, a gornji listovi pocrvene.
Izvor zaraze i način prenošenja bolesti: Najvažniji izvor zaraze su višegodišnji travni korovi. Uz trave važan domaćin je i kukuruz koji leti predstavlja most za prenos ovog virusa između žetve i setve ozimih žitarica. Virus prenosi više od 20 vrsta vaši od koji su najčešće Rhopalosiphum padi- sremzina lisna vaš, Rhopalosiphum maidis- zelena kukuruzna lisna vaš i Sitobion avene-ovsena lisna vaš. Kod ozimih useva najvecìe su štete kod jesenske zaraze. Bolest se ne prenosi mehanički (dodirom biljaka), a nije sigurno prenosi li se semenom.

Suzbijanje bolesti:
Indirektne mere: otpornih sorti na ovu bolest na našem tržištu nema. Preporučuje se kasnija jesenja i ranija prolećna setva. Jare kulture treba sejati dalje od ozimih useva. Ne preterivati s azotnim đubrenjem. Nužno je suzbijati korove koji su mogući izvor zaraze.

Direktne mere: od nicanja svake nedelje treba pratiti pojavu lisnih uši. U slučaju jačeg napada (obično u fazi 2 do 4 lista) primeniti zaštitu sredstvima kao što su:
Decis(a.m. deltametrin),0,2-0,3 l/ha
Fobos ( a.m.bifentrin),0,075-0,15 l/ha
Afinex,Tonus (a.m.acetamiprid) 0,3 kg/ha
Prednost imaju insekticidi sa sistemičnim i brzim inicijalnim delovanjem.