Uzbuđenje stvaralačkog procesa

Mladom novosadskom autoru, rođenom u Bačkoj Topoli Bojanu Krivokapiću dodeljena je plaketa namenjena pobedniku konkursa za najbolju neobjavljenu pripovetku „Laza Lazarević“. Delo „U ocu se skuplja voda“ izabrano je među 75 radova pristiglih na konkurs šabačkog Kulturnog centra koji je ove godine doživeo 29. izdanje. Tročlani žiri: prof. dr Vladislava Gordić Petković, dr Milica Vučković i mr Katarina Janković Popović jednoglasno je izabrao pripovetku Bojana Krivokapića kao najbolju.
„U pitanju je potresno svedočanstvo „sa severa ravnice“ o roditeljima koji su otišli pre vremena, i u čijim životima su se reflektovale sve bolesti savremene istorije i sve istorije savremenih bolesti.“, navodi se, između ostalog u obazloženju žirija koje je pročitano na samoj svečanosti dodele gde je laureatu plaketu uručio direktor Kulturnog centra Uroš Lukić.

Ideja je izvor koji sadrži kreativnu energiju, a potom, poput reke iz nje poteku reči i rečenice tvoreći odgovarajuću književnu formu. Autor sledi taj tok, sve delove metaforčnog rečnog korita trudeći se da na ušću ima artikulisanu, oblikovanu celinu. Ušće je nekada blizu, nekada nešto dalje i na samom početku nije poznato šta će pronaći put do oblikovane celine. Na početku stvaranja nagrađenog dela ni sam autor nije znao u koju proznu formu će se ono iskristalisati.

Delo komunicira sa konzumentom i fenomenalno je što ljudi priču razumeju na različite načine. Svaki doživljaj koji sam čuo je drugačiji od mog i svaki je tačan. Izazivajući stav kod ljudi pripovetka pokazuje da je živa, da ima snagu pokretanja misli, asocijativnog toka

-U početku nije jasno da li će biti kraća priča, pripovetka ili će se razvijati u pravcu romana. Pratim kuda me tekst vodi, prepoznajući pravac kretanja i kada spoznam formu u koju se oblikuje sadržaj, onda nju sledim. Ne razmišljam o dužini, žanru, već mi je važno da pišem u skladu sa ličnim senzibilitetom i da mi je tekst u nastajanju uzbudljiv. Ne pišem po naredbi, već iz zadovoljstva i uzbuđenja koje taj proces nosi – ističe književnik na početku razgovora za „Glas Podrinja“.
Tradicija nagrade „Laza Lazarević“, uslovi konkursa gde je autor anoniman i trenutak u kome je konkurs objavljen učinili su ga odličnim testom za pripovetku „U ocu se skuplja voda“.

-Imao sam ideju prozne forme. Počeo sam da pišem bez ideje o učešću na ovom ili nekom drugom konkursu. Ubrzo sam video da ideja prevazilazi nivo kratke priče, te da je bliža formi pripovetke ili nečemu dužem. Kada sam zaokružio celinu pojavio se anonimni konkurs i odlučio sam da na taj način proverim kakav utisak „U ocu se skuplja voda“ ostavlja na čitaoce. Priča mi je izuzetno draga, likovi su mi dragi i zato mi i priznanje za nju mnogo znači. Vraćam se još uvek tekstu, preispitujem ga i dalje, da ga raspijume na različite način i svakako da sa nagradom pripovetka nije završila svoje bitisanje.

foto: kulturni centar fb

Nagrađeno delo dobilo je još jednu formu, kratki film inspirisan pričom Bojana Krivokapića. Prikazivanje na svečanosti dodele bilo je svetska premijera i prvo gledanje i za samog autora.

-Nisam mogao ni da zamislim kako će reditelj videti te likove, osetiti motive, prepoznati tonalitet, emociju i kada sam pogledao video sam još jedan novi vid komunikacije i to je odlično. Nadam se da će i ovaj film, kao i proza imati svoj život pred gledaocima, odnosno čitaocima.

Samo nekoliko minuta razgovora čitalaca sa piscem beše dovoljno da se razvije polemika o karakteru naratora, profilu likova, opštem duhu proze. Gledišta su zauzimala potpuno različite, neretko i dijametralno suprotne položaje. Najvažnije je da ne postoji tačno ili pogrešno shvatanje.

-Delo komunicira sa konzumentom i fenomenalno je što ljudi priču razumeju na različite načine. Svaki doživljaj koji sam čuo je drugačiji od mog i svaki je tačan. Izazivajući stav kod ljudi pripovetka pokazuje da je živa, da ima snagu pokretanja misli, asocijativnog toka i vrlo sam srećan zbog toga. Svako umetničko delo, bez obzira na formu, suštinu ima ukoliko izazove reakciju konzumenta, to je suština.

Poriv za pisanjem je suština zbog koje mladi književnik i kako sam kaže veteran književnih konkursa stvara. Delo nastaje po zovu ideje, inspiracije i samo sebi je cilj, dok su konkursi prilika da se ono predstavi nekoj javnosti, da ga sagleda još neki par očiju u želji da izazove reakciju.

-Nemam projektno-planski odnos prema konkursima, već pišući želim da stvorim tekst sa kojim se ja osećam dobro. Ukoliko imam nešto zanimljivo, što želim da dam u svet, javim se na konkurs. Nekada budem među lauretima, nekada u užem izboru, nekada ne prođem, ali je to sve sekundarno u odnosu na stvaralački proces. Bilo je književnih konkursa gde su uslovi bili izazov. Lapis histrie u Istri uvek ima okvirnu temu konkursa. Kada je bila solidarite poželeo sam da se okušam. Hteo sam da vidim umem li ja da pišem takav vid proze i usledila je nagrada.