Mondijalci našeg kraja

Više imena iz našeg kraja na Mondijalima. Od prvog mondijala do predstojećeg. Đukić najmalerozniji. Bek i Melić strelci. Balerina i igrač i selektor. Santrač predvodio reprezentaciju. Nekoliko igrača bili blizu poziva

Na spisku selektora reprezentacije Srbije Dragana Stojkovića za Mondijal koji startuje u nedelju, našla su se dva imena iz našeg kraja, standardnih i tokom kvalifikacionog ciklusa. U Kataru će igrati Strahinja Pavlović, half Salzburga, rođeni Jevremovčanin, odnosno vezista italijanskog Torina Saša Lukuć, fudbaler rođen u Varni. Oba fudbalera su ponikla u Savaciumu odakle su u mlađim kategorijama prešli u Partizan, a potom karijere nastavili van granica Srbije. Pavlović je igrao za Monako, Serkl Briž i Bazel, dok je Lukić nosio još dres Levantea.

Možemo reći da su nastavljači tradicije. Kroz istoriju nastupa reprezentacije na Svetskim prvenstvima naše područje imalo je nekoliko igrača koji su nosili nacionalni dres, uvek plave boje Jugoslavije.

Gegić savetnik za bronzu
Abdulah Gegić, Novopazarac koji je u jednoj prvoligaškoj sezoni branio boje šabačke Mačve, ostavio je takođe trag na Svetskim prvenstvima. Mnogo više uspeha je imao kao trener nego kao igrač. Nije uspeo da kao deo selektorske komisije 1966. odvede reprezentaciju na Svetsko prvenstvo, niti je to učinio kao selektor Turske u kvalifikacijama za Meksiko četiri godine kasnije. Ipak, mentor Fatiha Terima, imenovan je na mesto savetnika FS Turske u borbi za Mondijal 2002. Postao je važan oslonac Senola Guneša, selektora, doprineo je najpre plasmanu u Aziju, a potom i osvajanju bronzane medalje, što je najveći uspeh turskog fudbala u istoriji.

Na prvom Mondijalu u Urugvaju 1930. važan šraf odbrane treće selekcije sveta bio je Milorad Arsenijević – Balerina. Iako rođen u Smederevu smatraju ga Šapčaninom u koji je došao kao dete. Zaigrao je i naučio fudbal u Mačvi pre nego što je prešao u BSK. Kasnije je bio i selektor Jugoslavije, predvodeći je u Brazilu i Švajcarskoj. U istoj reprezentaciji Boška Simeunovića nastupao je prvi profesionalac fudbaler kod nas Ivica Bek. Godine 1929. pola sezone nosio dres šabačkih crveno-crnih. U Urugvaju je postigao dva gola, po jedan Brazilu i Boliviji.

Najveći uspeh Jugoslavije posle Rata je četvrto mesto na Svetskom prvenstvu u Čileu 1962. Selektorska komisija: Lovrić, Mihailović, Ruševljanin imala je poverenje u vezistu Vojkana Melića, polutku koja je iz Mačve utrla put do dresa Zvezde, kasnije i lige Francsuke. Postigao je i gol u pobedi protiv Kolumbije 5:0. Posle Crvene Zvezde igrao je u Francuskoj gde je i završio karijeru.

Dve decenije kasnije prvi golman reprezentacije na Svetskom kupu u Španiji bio je Dragan Pantelić, izbor selektora Miljanića. Iako poznat kao as Radničkog iz Niša u najslavnijim danima, reč je zapravo o čoveku rođenom u Lešnici koji je karijeru započeo u Rađevcu, bio je blizu dresa dva šabačka kluba, no ipak je karijeru nastavio na drugom kraju Srbije. Osim u Srbiji igrao je i u Francuskoj u jednom delu karijere.

Blizu Mondijala
Zoran Jelikić, nekadašnji fudbaler Mačve od reprezentacije se oprostio 1983. Vrhunac reprezentativnih nastupa imao je krajem sedamdesetih i nema sumnje da bi igrao u Argentini 1978. kada je bio standardni član najbolje selekcije, no Jugoslavija se nije kvalifikovala za taj šampionat.
Da su „plavi“ nastupali u Meksiku 1970. ozbiljan kandidat za nacionalni tim bio bi i Zoran Buca Dakić, sugrađanin koji je fudbalski sazrevao u šabačkom Radničkom i Mačvi, a potom igrao četvrtfinale Kupa šampiona sa Vojvodinom. Bio je aktivan i 1974. ali nije imao mesta u jakoj konkurennciji.
U periodu kada je selektor bio Ilija Petković, nekoliko puta se na spisku našao i Bojan Neziri, nekadašnji ofanzivac Radničkog i Mačve. U sezoni pred Mondijal u Nemačkoj 2006. igrao je sa mnogo uspeha u Volfsburgu, no ipak nije imao mesta na poslednjem nastupu Srbije i Crne Gore.
Rođeni Sarajlija Boris Vasković, nastupao je u karijeri za šabački AIK i Mačvu, bio je povremeno na spisku selektora Đorića i Savićevića 2002, ali prilika da nastupi na dalekom istoku nestala je kada SRJ nije izborila plasman na to Svetsko prvenstvo.

Slobodan Santrač je za Svetsko prvenstvo u Francuskoj neogranično poverenje imao u Miroslava Đukića, Štitarca što je od šabačkog Železničara i Mačve stigao do velikana poput Deportiva i Valensije, postajući oslonac reprezentacije i svih timova na poziciji štopera. Ipak, povreda ga je onemogućila da nastupi na najvećoj svetskoj smotri u Francuskoj 1998. Đukić je iskustvo veliko takmičenja stekao nastupom na Evropskom prvenstvu 2000. godine u Belgiji i Holandiji. Poput Arsenijevića bio je i selektor Srbije, no nije dobio priliku da predvodi ekipu u kvalifikacijama za Mondijal 2010.

Upravo pomenuti Slobodan Santrač svima je poznat kao sjajan strelac, legenda OFK Beograda, ali govoreći o njemu, govorimo o čoveku koji je rođen u Koceljevi. Iako je imao sjajnu karijeru u fudbalskim danima je ostao samo na nastupima za reprezentaciju na prijateljskim utakmicama. Ipak, dobio je poverenje da bude selektor prve reprezentacije SR Jugoslavije. Uspešno je predvodio ekipu kroz kvalifikacije, a potom je na Prvenstvu u Francuskoj stigao do osmine finala.

D. B.

Info

Berza

Mondijalci našeg kraja

Beležnica

Остале вести

Najnoviji broj