8. decembar 2022.8. dec 2022.
RADIONICA O PRIRODOM INSPIRISANIM REŠENjIMA U OKVIRU PROJEKTA EVROPSKE UNIJE

Zaštita od poplava na slivu Tamnave

Predstavnici koceljevačke opštine prisustvovali su u Ubu prvoj radionici projekta “Rikonekt” iz programa “Horizont 2020” koji finansira Evropska unija. Projekat je otpočeo u septembru 2018.godine i predviđeno je da traje šest godina sa ukupnim budžetom od oko 15 miliona evra.

Njegov cilj je da unapredi evropski referentni okvir za primenu prirodom inspirisanih rešenja za smanjenje hidrometeoroloških rizika kroz demonstraciju, širenje i primenu ovih rešenja u ruralnim i prirodnim sredinama.

“Rikonekt” promoviše novu praksu zajedničkog stvaranja u planiranju korišćenja prostora koja povezuje smanjenje hidrometeoroloških rizika sa lokalnim i regionalnim razvojnim ciljevima na održiv i finansijski moguć način.

Na prošlonedeljnoj radionici prisutni su se bavili zaštitom na slivu reke Tamnave koja je imala značajnu istoriju poplava. O novim trendovima i rešenjima koja se nude danas u struci i nauci na nivou EU govorila je, između ostalih, prof.dr Jasna Plavšić sa Građevinskog fakulteta u Beogradu.

-Radi se o takozvanim prirodom inspirisanim rešenjima koja su zamišljena da na neki način budu inspirisana prirodom i da donesu različite vrste koristi ne samo u oblasti zaštite od poplava već i korist za širu zajednicu, za životnu sredinu, da to bude jedno opšte, integralno rešenje, prihvatljivo za celu zajednicu koje će da donese i nove poslove za turizam, rekreaciju i ekonomski razvoj za lokalne samouprave. Projekat ima i taj sociološki aspekt i današnja radionica je posvećena aspektu prihvatljivosti rešenja za zajednicu- rekla je profesorka Plavšić.

Projekat u ovoj fazi, prema njenim rečima, podrazumeva pravljenje studije izvodljivosti za takva rešenja na slivu reke Tamnave.

-Glavna prednost prirodom inspirisnih rešenja jeste da vodi računa i o drugim potrebama. Pored osnovne, a to je zaštita od poplava, razmatraju se i druge stvari poput biodiverziteta, zaštite životne sredine, proširenje staništa, možda vraćanje nekih autohtonih vrsta koje su ovde bile pa nestale zbog naše nekontrolisane urbanizacije, neplanskog korišćenja prostora. Takođe se vodi računa da se poboljša zdravlje ljudi, da se dođe do kvalitetnije vode za piće, do kvalitetnijeg vazduha, mogućnosti za rekreaciju, uređenje prostora u kojoj je velika uloga pejzažne arhitekture, da se dobije jedno prijatnije okruženje na dobrobit cele zajednice- istakla je profesorka sa Građevinskog fakulteta, iz Instituta za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo.

Prema njenim rečima, sliv Tamnave je veoma komplikovan sa aspekta nauke i veliki izazov za stručnjake zbog svoje konfiguracije i uticaja, ali i zbog nekih nedostataka poput nedostatka merenja.

-Nama, stručnjacima su potrebna da bi rešenja bila što bolja. Međutim, tu je u poslednje vreme ipak dosta urađeno. JP “Srbija vode” su prošle godine pokrenule realizaciju sistema za rane najave za zaštitu od poplava na slivu Tamnave i proširiće ga na ceo sliv Kolubare. To je dobra stvar jer su instalirane nove stanice i to će nama, stručnjacima veoma pomoći da se u budućnosti naprave bolji modeli i bolja rešenja za ovaj sliv- ocenila je prof.dr Plavšić i dodala da rad sa građanima po pitanju zaštite životne sredine i našeg odnosa prema njoj treba da bude konstantan, ali da i zakonodavstvo treba da bude rigoroznije prema prekršiocima, da bez izuzetka adekvatno sankcioniše bahate i nemarne ljude koji ostavljaju otpad gde stignu.

-Prirodom inspirisana rešenja su oblast u kojoj je potrebno strpljenje, na kojima dugo treba da se radi, da se planira značajno unapred. Znamo da često posežemo za nekim brzim rešenjima koja su, po pravilu, kratkotrajna. Ono što mi propagiramo kao rešenja su održiva ali nam je potrebno strpljenje i stabilni izvori finansiranja- zaključila je profesorka Plavšić.
Vesna Bošković

Najnoviji broj

2. februar 2023.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa