Инфо

Берза

  • aero 1.699 ▼ -0,06%
  • dinnpb 3.425 ▼ -1,67%
  • dnos 1.257 ▼ -5,49%
  • enhl 735 ⚫ 0,00%
  • gfom 220 ▲ 48,65%
  • ikrb 40 ▲ 21,21%
  • kmbn 2.057 ▼ -2,05%
  • kmbnpb 681 ▲ 0,15%
  • kopb 4.800 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.040 ▲ 0,05%
  • niis 686 ▼ -1,01%
  • pdcl 10.360 ▼ -0,10%
  • rso17154 101,94 ▲ 1,16%
  • sjks 2.300 ▲ 0,04%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
(12. јануар 2012.)
ШАБАЦ МОЈЕ МЛАДОСТИ

ХАЈДЕ ДА СЕ СЛИКАМО (1)

Пре и после рата мало се „сликало“ у круговима, радничким, одакле сам потекао. Бацати паре на слике, а немаш ни за хлеб. Урезало ми се то да смо фотке држали иза стакла по орманима/креденцима у кухињи и спаваћој соби. Фотке су биле на картону, у браон тоновима. Чувам неке. На једној је моја мати као беба, с родитељима и сестром, из 1918-те. Па моја мати 1937. Недавно сам је усликао као старицу/удовицу, од 95 година. Дођу гости, или одеш у госте, све ти је о нама/њима иза стакла ормана. Беше много мува зунзара, поганиле су стакло и фотке. С бољитком, поче усликавање, уз урамљивање фотографија. Шабачке столарске „фирме“ - „Јела“ и „Небојша Јерковић“, у којима је радио мој отац, имале су секције за прављење рамова и за урамљивање, касније се појавише приватне „стакларске“ радње. Ја сам прављење рамова научио, раних педесетих, од оца/столар, и на часовима ручног рада/сада се то зове ““ техничко, у шабачкој ОШ „Јанко Веселиновић“. Кад смо изпорамљивали и окачили на зидове сву ближу и даљу мртву родбину, сетисмо се и нас, живих. И отпоче још један модни крик: Хајде да се сликамо! Фото радњи беше мало, упишеш се, и чекаш на ред, док мајстор набави плоче с негативима. Кроз маглу памтим неке, „Фото Митић“, „Код Жике“, „Код Јанка“. Нове фотке биле су црно-беле. И не тако уметничке, нити на добром папиру, као „старинске“. Одлазак на сликање беше права узбуна. Купање, шишање, удешавање. Маторци су нас прскали и колоњском водицом, да миришемо, али фотке нам мирисале на хемикалије. Комшије нам бацале воду за срећу, кад смо кретали код фотографа, где смо чекали да из апарата излети, кобајаги, птичица и онда си усликан. Касније, појавише се путујући мајстори, с ролна негативима, и усликавање на „брзу руку“.
Чудо с фоткама! На неким, у природи ружни испадали су лепи. Они лепи, ружни. Тако сазнасмо за фотогеничност и нефотогеничност, тј “˜оће га или неће фото апарат. Први распалише у још веће сликање, други су се од тада нерадо „усликавали“, међу њима и ја, изузетно нефотогеничан, сви су се чудили како ме фото апарат неће. Шабац полако преплавише фото радње, броја им се не зна, са фоткама у излозима. Почеше да се усликавају и војници, да шаљу фотке својим цурама, а цуре се усликавају за своје момке или за конкурсе Мис „Спорт и света“ и Ново лице филма, „Филмски свет“. Уследи време белих чоколадица с фоткама глумаца и фудбалера. Њихове позе посташе и наше. Ето глумаца и фудбалера у боји! Шабачки фотографи се досетише јаду. Специјалним оловкама бојили су црно - беле фотке. Могао си да гледаш „бојење“ и да дајеш упутства - “˜оћу зелене/плаве очи, “˜оћу румене образе и гушћу косу, лепше обрве, бркчиће, без бора на челу. Све за муштерију, све за паре.
У основној и средњој школи, сликали смо се једном годишње, групно, на крају школске године. Дође чика фотограф, изађемо у двориште, поређа нас на цигле - ти овако, ти онако, ти „водекар“, ти „ондекар“. Добијеш фотку, тебе нема. Обезглавио те онај испред, мрднуо се баш кад је шкљоцнуло. Али, мораш да купиш слику.

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa