Dijalogom do poboljšanja kvaliteta vazduha i zdravije životne sredine

U organizaciji Privredne komore Srbije, na inicijativu Centra za cirkularnu ekonomiju, održan je okrugli sto na temu Održiva proizvodnja u lokalnoj zajednici - na primeru grada Šapca. Na jednom mestu okupili su se predstavnici grada, struke, privrede i ekoloških organizacija, što je i cilj ove inicijative, kako je poručeno.

- U sinergiji tri velike krize, pandemijske, energetske i klimatske, mi moramo imati novu navigaciju kada je u pitanju budućnost srpske ekonomije, posebno u delu proizvodnje i usluga. Posvećeni smo obezbeđenju energetske sigurnosti, niskokarbonskoj ekonomiji, obnovljivim izvorima energije i uštedi resursa. Ono što nas posebno motiviše, želimo da nađemo najbolja moguća održiva rešenja. Mi ćemo uskoro predstaviti Deklaraciju o zelenoj transformaciji Srpske privrede u 10 tačaka, koja će navigirati budućnost investicija u RS, kojom poručujemo da smo mi smo na talasu Ciljeva održivog razvoja, Agende UN 2030, Gren Deal -a EU i Gren Deal -a za Zapadni Balkan i posvećeni smo uspostavljanju dijaloga na temu novog konsenzusa koji je potreban između građana, biznis zajednice i lokalne samouprave. Pokrećemo ciklus na temu kako upravljati održivim razvojem, kako upravljati održivom industrijom, a prvo krećemo sa gradom Šapcem – kazao je Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekomoiju PKS.

Mitrović je napomenuo da je posetio veliki broj kompanija u Šapcu u pripremi ovog razgovora i najavio razgovore u Valjevu, Užicu, Požegi, Kosjeriću, Nišu, kako bi se doprinelo pronalaženju najboljih rešenja, a da su na ovaj okrugli sto pozvani svi akteri – grad, privreda, struka, ekološka udruženja.

Razgovoru je prisustvovao dr Aleksandar Pajić, gradonačelnik Šapca, kao i predstavnici Odeljenja za lokalni ekonomski razvoj.

- Ono što grad može da uradi je da povećamo poverenje u referentne institucije koje obrađuju podatke o kvalitetu vazduha. Da li je Zavod, koji ove godine slavi 101 godinu postojanja, referentna ustanova, da jeste! Podržali smo i primenili sve mere koje pokrenula država Srbija, a koje doprinose poboljšanju kvaliteta vazduha. Dobro je da smo uspostavili dijalog, čuli organizacija civilnog društva, eksperte i predstavnike privrede, jer samo na taj način možemo doneti prave mere u cilju daljeg poboljšanja kvaliteta vazduha – rekao je Pajić.

U radu okruglom stolu učestvovali su stručnjaci Zavoda za javno zdravlje Šapca. Dušica Mijailović, stručnjak iz ove ustanove ukazala je na različite aspekte koji mogu uticati na kvaliteta vazduha, uključujući i položaj grada Šapca.

- Zavod za javno zdravlje Šabac, odnosno akreditovana i ovlašćena laboratorija za merenje kvaliteta vazduha. Merenja se obavljaju u skladu sa Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima za kvaliteta vazduha – što znači da se primenjuju referentne metode ili akreditovane, što podrazumeva stalne kontrole i visoku kompetentnost. Svaki rezultat je validan, verifikovan i tačan. Ovo naglašavam zbog raznih insinuacija, navoda i tekstova u kojima se naši rezultati porede sa merenjima raznih senzora i drugih aplikacija. To je u redu ako ima za cilj podizanje ekološke svesti i zajedničko delovanje u cilju rešavanja problema. Ali, merenja koja se dobijaju na ovaj način ne mogu se akreditovati i mogu dati orijentacione vrednosti isvi zajedno možemo pomoći u rešavanju problema u životnoj sredini.
Igor Dragičević je istakao da ZZJZ preko 40 godina meri kvaliteta vazduha u Šapcu, a svi podaci su javno dostupni, dodao je.

- Mi nemamo šta da krijemo, niti radimo za bilo čiji interes. Kada čujemo priču o nezavisnim merenjima, mi smo nezavisno merenje. Nikad niko nije kontaktirao naš Zavod za bilo kakvo pojašnjenje. Svi rezultati su objavljeni i tačni, a mi stojimo iza njih. Merenja čiji je naručilac Grad su javno dostupni podaci, koje mi redovno objavljujemo. Postoje i merenja koja dodatno radimo na zahtev naručioca, i uz njegovu saglasnost i to objavljujemo, Mislim da postoji potreba za tešnjom saradnjom ovlašćenih akreditovanih laboratorija i NVO, kao i treba otkloniti problem koji postoji a to je u detektovanju dodatnih izvora zagađenja, među kojima je industrija, ali i drugi izvori zagađenja, a to je loženje otpadne plastike i otpadnih ulja, mislim da tu građanski aktivizam ima dosta prostora.

Dodatno se može proširiti spektar parametara obuhvaćenih monitoringom i da se ubrza informiasanje javnosti, preko odgovarajućih indeksa kvaliteta vazduha – rekao je Dragičević.
Milenko Jovanović, metorolog, osnivač NEA, ekspert u oblasti aerozagađenja istakao je, između ostalog, šta sve utiče na kvalitet vazduha u našem gradu.

- Građane Šapca definitivno zdravstveno ugrožava loš kvaliteta vazduha, koji potiče ne samo od industrijske zone, i to dve industrijske zone, nego dele i sudbinu ostalih gradova u Srbiji koji imaju problem sa saobraćajem, individualnim ložištima i ostalim faktorima – rekao je Jovanović.
Na izvore zagađenja osvrnuo se i Igor Jezdimirović iz organizacija Inženjeri zaštite životne sredine iz Novog Sada.

- Ne mogu da verujem da relativno mala zemlja, kao što smo mi, ne može da prebroji indiidualna ložišta. Isto tako ne verujem da ne možemo da znamo kakav je kvalitet uglja, kao ni da li neko loži plastiku ili otpadna ulja – naglašava Jezdimirović.

Hristina Čarapina, ineženjer tehnologije, ekspert u oblasti sertifikacije procesa u proizvodnji posebno je istakla potrebu izrade lokalnog registra zagađivača.

- Nijedna lokalna samouprava nema lokalni registar zagađivača na svojoj teritoriji. Ovde čujemo da zagađenje u ovom gradu o kom danas govorimo, Šapcu, možda potiče od Eliksira, možda od Toplane, a možda… Ja ovaj grad i situaciju u njemu poznajem jako dobro, i to godinama. Jako dobro znam na šta je ličila Zorka u vreme dok je radila, zaključno sa devedesetim godinama. Zagađenjem se bavim integralno, za mene ja zagađenje zapravo zagađenje vode, vazduha, zemlje, bukom, hemikalijama, i to je važno posmatrati integralno. Govorimo ovde i o Eliksiru, čiji je direktor prisutan, reč je o postrojenju koje ima IPPC dozvolu (Integration pollution prevention control). U zemlji Srbiji ima oko 300 fabrika koje podležu ovim dozvolama, a ima izdatih 39. Za mene kao inženjera ova dozvola je dovoljna, jer je to integralna stvar. Ne možemo stavljati znak pitanja pred svaki podatak koji se iznese – ako Zavod ima referentne podatke, ako Eliksir objavljuje sva merenja, a ima i izveštavanja iz Agencije za zaštitu životne sredine, onda je to merodavno. Podržavam ovu akciju, koju vidim prvi put, inicijativu PKS, jer je važno i da javnost ima sve podatke, a i da ima određena znanja koja će pomoći da se iznose relevantni stavovi – istakla je Čarapina.

Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI naglasio je značaj ovakvih inicijativa i pokretanja dijaloga, kao i različitih inicijativa koje za cilje imaju poboljšanje kvaliteta vazduha.

- Mi moramo istaći da je veliko nepoverenje javnosti pre svega prema državnim institucijama potpuno opravdano zbog zabrinjavajućeg nivoa neodgovornosti i nečinjenja i propuštanja da se suoče sa problemom. Ako imamo delove zemlje u kojima pojedina preduzeća krše zakon u oblasti zaštite životne sredine, to se preliva i na privredu, što ne znači da svaki operater koji emituje zagađujuće materije krši zakon. Naravno da se ovde ne može pronaći rešenje, za to je potreban širi krug aktera, ali je ovo jedna pohvale vredna inicijativa. Sjajno je što je PKS uputio poziv na različite strane. To bi mogla biti jedna lekcija o dijalogu: nikad nemojte zatvarati vrata, nikad nemojte prekidati da sa nekim razgovarate. Važna je svaka inicijativa Nemojte prebrojavati ljude, da li ih ima 5 ili 50, Koliko god da ih ima, svi su oni građani Srbije, građani Šapca – poručio je Popović.
Među pozvanim ekoloških udruženjima bili su i Eko straža Šabac i Mame Šapca, koji se pozivu nisu odazvali.

Od pozvanih privrednika ovoj inicijativi odazvali su se samo predstavnici Elixir Zorke i Aksinte.

- Imamo najsavremeniju tehnologiju, skrubere koji su peta generacija, ne postoji na svetu ništa modernije. Mi smo spremni da podržimo projekat nezavisnog monitoringa. Neka vrsta našeg uslova je da u taj proces bude uključen civilni sektor. Tu smo i najvažnije nam je da se utvrde činjenice i sazna istina, utvrde svi izvori zagađenja u našem gradu, jer to je jedini način da se preduzmu adekvatne mere u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha – rekao je Stefan Komazec, direktor Eliksir Zorke.
Vesna Stefanović, tehnolog u Aksinti rekla je da firma radi sa organskim hemikalijama.

- U skladu sa Studijom dva puta godišnje u firmi imamo monitoring, imamo kontrolu ambijentalnog vazduha, kao i druga merenja. Svi izveštaji su ispod granice dozvoljenih vrednosti. Nemamo dimnjak, ni otpadne vode, samo na emiteru kotla merimo zagađujuće materije u vazduhu. Organske materije imaju miris, to se možda oseti, ali nikad ne prelazi dozvoljene vrednosti – rekla je Stefanović.

U okviru ovog okruglog stola Privredna komora Srbije predložila je Gradskoj upravi Šapca projekat nezavisnog ekološkog monitoringa. Unapređenja koja predviđaju proširenje parametara koji se mere i bržeg izveštavanja predložio je Zavod za javno zdravlje Šabac. Kompanija Elixir Zorka je podržala ovakav predlog i istakla spremnost da učestvuje u finansiranju ovakvog monitoringa.