Nasilje je reč sa brojnim značenjima i sinonimima, koje može imati mnoge oblike. Ipak, kada izgovorimo tu reč, svima je sve jasno. Ponekad, najmanje žrtvama.
Mreža Žene Šapca je podstruktura Udruženja Svetlost, koja u petak, 16. decembra slavi svoj prvi rođendan. Za godinu dana aktivistkinje su mnogo uradile na osvešćivanju žena koje su izložene nasilju i preduzele konkretne korake. Razgovarali smo sa Selenom Dragojević Gajić, koja je zadužena za poslove u oblasti odnosa sa javnošću.
„Među nama ima i muškaraca koji su naši prijatelji, muževi, momci, ali i onih koji sami dolaze i doprinose promeni.“
Kako je nastala mreža Žene Šapca? - S obzirom da smo primetili da u našem gradu ne postoji nijedna aktivna struktura koja se bavi ženskim problemima, odlučile smo da povežemo žene različitih profila, obrazovanja, godina... Osnovni tim čini nas šest i oko 25 aktivnih žena, od tinejdžerki do penzionerki, koje se povremeno uključuju.
Prvi korak je osvešćivanje žena koje ne prepoznaju da su žrtve? - Tako je. Jedna od prvih stvari koje smo uradile je istraživanje na teritoriji grada Šapca. Imale smo situacije da su žene na početku ankete govorile da nikada nisu doživele nasilje, ali se dešavalo da se na kraju predomisle i drugačije zaključe, jer su neke stvari prosto podrazumevane u društvu. Nismo očekivale takve rezultate kod visoko obrazovanih žena, što nas je prilično iznenadilo. Radimo na osvešćivanju svega što spada u nasilje, a što žene još nisu procesuirale.
REZULTATI ISTRAŽIVANjA O NASILjU NAD ŽENAMA U ŠAPCU Na osnovu istraživanja koje je Udruženje Svetlost/Žene Šapca sprovelo u novembru i decembru 2021. godine u Šapcu, od 200 ispitanica, 109 se izjasnilo da nije pretrpelo nijedan oblik nasilja; 25 da je pretrpelo fizičko, seksualno i ekonomsko nasilje; 22 žene su preživele 2 od 3 pomenuta oblika nasilja, 20 je doživelo fizičko nasilje, 15 seksualno, a 4 ekonomsko od sadašnjeg ili bivšeg partnera. U 3 slučaja osoba je izjavila da nije imala partnera, 2 obrasca su ostala nepopunjena.
Šta je do sada urađeno? - Jedna od stvari na koje smo najviše ponosne je grupa podrške koju vodi klinički psiholog Olga Perić. To su anonimne grupe koncipirane tako da se žene sastaju a da niko ne zna gde se sastanci održavaju, niti ko su članice koje učestvuju. Neke su prvi put progovorile o stvarima koje su preživele one, ili članice porodice. Odlazak kod psihologa i psihijatra još uvek je tabu tema kod nas, pa da nam je bilo potrebno vremena da se žene oslobode i shvate da je u redu ukoliko im je potrebna stručna pomoć. Neke su se toliko osnažile da su izašle iz brakova ili veza.
To je ogroman uspeh za godinu dana? - U proseku se žena šest puta vraća pre nego što prelomi da ode zauvek, ili se drugačije završi. Takođe, dve i po do tri godine prijavljuje nasilje kada je u pitanju femicid, dakle, pre nego što dođe do fatalnog ishoda. To su situacije gde one zaista traže pomoć, međutim, zabrana prilaska obično ne znači ništa. Jedan od glavnih razloga zašto žene ostaju sa nasilnikom jeste činjenica da nemaju gde da odu. Veliki problem imaju one koje nemaju gde decu da odvedu. Imamo jednu članicu koja je adaptirala svoju kuću i ponudila boravak drugoj članici koja nije imala gde da ode, majci sa decom. Inače, nikada se nije bavila tom tematikom, došla je na prvi sastanak da vidi ko smo i o čemu govorimo, nema problem u vezi sa nasiljem. To je velika stvar.
Selena Dragojević Gajić
Nije zgoreg napomenuti da su vaše aktivnosti besplatne? Da. Grupa podrške je besplatna. Trenutno realizujemo besplatne časove samoodbrane za devojke i žene svih godina. Obuku vodi naš prijatelj Rafael Martinš iz Portugala. Jedna žena je rekla da joj je to sjajna terapija, jer je i fizički aktivna i uči samoodbranu, uz smeh i druženje. Časovi su dva puta nedeljno, tri meseca, od 13 časova, otvoreni za sve naše sugrađanke. Pojavile su se žene sa kojima nismo imale kontakt ranije. Bio je prisutan i strah kod nekih koje su se pitale da li su previše stare da se uključe, da li će se snaći, međutim, sve je prilagođeno i godinama i fizičkim sposobnostima, eventualnim povredama. Nekoliko šabačkih sportista nas je kontaktiralo u želji da nam pomogne. Nama je muška podrška veoma značajna.
Aktivne ste i na društvenim mrežama? - Na fejsbuku, instagramu i Tik Toku. Takođe, imamo svoj sajt. Na instagramu imamo veliki broj negativnih komentara, što nam daje određenu vrstu validacije. Muškarci obično smatraju da problema nema, da je sve izmišljeno, ili da je sve izazvano. „Ako se devojka ponaša i oblači normalno, ne može joj se dogoditi ništa loše“. Ili, njima je“ jako teško u ovom novom modernom svetu, oni ne mogu da se snađu, kako god da priđu, žena će ih optužiti za napad“. Treba razmisliti ko i zašto misli da ženama ne treba pružiti sredstva za samoodbranu, ili bilo kakvo znanje, jer su oni „dovoljno ugroženi“.
„Fascinantan je podatak da je 68.000 žena na svom uređaju sačuvalo vodič za kupovinu biber spreja u Srbiji. Važno je napomenuti da bi sprej trebalo da bude kvalitetan. Ako je ispravan, on napadača u trenutku oslepi i onesposobi, a ako izazove iritaciju i svrab, to može biti kontraproduktivno. Naš savet je da budemo proaktivne. Daj Bože da nam nikada ne zatreba. Ali, ako zatreba, zaista ga treba imati zbog sebe i ljudi oko sebe.“
Govorite o postu u vezi sa šifrovanim pićima u ženskom toaletu kafića? - Inicijativa je započeta u Americi, ali se proširila po Evropi. U ženskim toaletima izloženi su plakati sa ženskim pićima koja zapravo ne postoje. Svako piće je određena šifra. Ako se devojka oseća ugroženo, može da zatraži piće koje je šifra za taksi, ili da konobar pozove policiju, ili da je otprati do njenog vozila. To je inicijativa koju smo mi preuzele za Šabac, a na instagramu su prvih dana pljuštali isključivo muški komentari: NE zato što se amerikanizujemo, NE zato što će žene to da zloupotrebe protiv nas, NE zato što devojke ne znaju da se ponašaju i oblače kako treba. Kasnije su se pojavile zanimljive diskusije, bilo je i muškaraca koji imaju drugačije mišljenje.
Napravile ste i post na temu biber spreja i ostalih ženskih legalnih sredstava za samoodbranu? - Da, o tome kako odabrati i kupiti kvalitetan biber sprej, elektrošoker i lični alarm, tri stvari koje su legalne u Srbiji. To su sredstva koja koliko god su korisna, mogu da naprave štetu ukoliko nije odabran pravi proizvod. I to je izazvalo lavinu muških komentara. Žene su najviše zainteresovane za biber sprej, jer tu nema fizičkog kontakta, a može da zaustavi nasilnika, ako je kvalitetan, na četiri metra udaljenosti. Devojkama i ženama savetujemo da nose taj sprej sa sobom.
RADIONICE *** Organizovale smo radionicu Živa biblioteka, koja je ista kao i svaka druga, samo su knjige ljudi. Posetioci dolaze u biblioteku, odaberu knjigu i razgovaraju sa njom, odnosno sa osobom koja je prošla iskustvo nasilja. Postavljaju joj pitanja i stiču razumevanje jedan na jedan. *** Imali smo Radionicu sa dulom. Dule su žene koje su neka vrsta pratioca na porođaju, koje vode računa da se ne dešava nasilje nad porodiljom, pružaju joj psihofizičku podršku. Kod nas nije često slučaj da dolaze očevi na porođaj, pa ih dule menjaju. *** U psihološko-likovnoj radionici kroz rad sa tehnikama imale smo priliku da osvestimo neka mesta u sebi koja su zapostavljena, ili bolna. Neke žene su radile divne, vesele crteže. Bilo je i devojaka koje nisu želele da idu duboko, ali i to je korak, prvi. *** U pripremi nam je muzičko-vizuelni projekat sa srednjoškolcima, gde će devojke obraditi neke od muških pesma koji su hitovi u Srbiji, a koje su veoma nasilne. Neće izmeniti nijednu reč, ali će aranžman i način pevanja biti drugačiji. Potom će, zajedno sa momcima, snimiti video spot. *** Urađena je predstava zasnovana na pet istinitih priča koje su naše sugrađanke podelile sa nama uživo, ili u pisanoj formi. Naši srednjoškolci su napravili scenario, devojke i mladići zajedno. Predstava „Kriva sam“ do sada je izvedena tri puta.
U početku ste imale pokrovitelja, a sada radite volonterski? - Tako je. Osam meseci smo imale pokrovitelja, a protekla četiri volontiramo. Imamo entuzijazma i volje. U međuvremenu se za našu mrežu zainteresovalo još sugrađanki, a kontaktiraju nas i iz različitih gradova. Još uvek nemamo kapacitet da pokrijemo sve što se dešava, ali, korak po korak.. .Srce nam je puno kada neko iskorači ka nama sa problemom i željom da nam se priključi, automatski se nešto pokreće.
To što se pokreće je energija koja je suprotna nasilju - energija ljubavi. - To ste divno rekli. Mi ne možemo da osudimo, ili zatvorimo napadača, ali možemo da pomognemo devojci ili ženi da izađe iz uloge žrtve, da napravi plan kako da napusti nasilnika i zaštiti se, ukoliko zabrana prilaska ne funkcioniše. Naravno, skrećemo i negativnu pažnju na sebe, ali i to je vrsta potvrde da radimo pravu stvar. Nismo imale konkretnih problema za ovih godinu dana i to je sjajno.
„Nikada ranije žrtve nisu toliko jasno i spremno govorile o nasilju i mislim da javnost nikada nije bila spremnija da ih sasluša.“
Šta biste poručili našim sugrađankama? - Da osveste nasilje, da znaju da pomoć postoji i da se ne povlače, da nas slobodno kontaktiraju za bilo kakvu podršku i da zajedno napravimo plan, ukoliko je potreban.
Selena Dragojević Gajić
