Svako dete uvek može da iznenadi time koliko može

Na Međunarodni dan tolerancije, Aleksandra Kurdulić, bibliotekar informatičar u OŠ „Sveti Sava“, uputila je na društvenoj mreži poziv roditeljima dece sa smetnjama u razvoju da se okupe na virtuelnom sastanku i podele svoja iskustva. Želela je, kako ističe, da taj dan bude inicijalna kapisla da se takav događaj javno objavi. To je samo jedna od aktivnosti koje sprovodi, a sličnih susreta bilo je i ranije, kao dobar primer korišćenja modernih tehnologija na najbolji mogući način- za međusobnu podršku.

Delić priče koja nudi potencijalno rešenje
-Često sam na onlajn platformama za stručno usavršavanje, volim da pričam s tim ljudima, organizovali smo već ranije te susrete u intimnom krugu, za vreme pandemije. Ne samo što smo držali časove, nego smo imali i edukacije roditelja koji nisu informatički dovoljno edukovani da bi mogli da koriste određene tehnologije koje su nam nametnute u vreme korone. Upravo su mi roditelji dali ideju da napravim onlajn sastanak. Oni nisu bili samo iz Šapca i Beograda, na poslednjem sastanku imali smo ih i iz različitih krajeva bivše Jugoslavije, Zadra, Splita, Zagreba, Makedonije. Osim činjenice da im deca imaju određenu smetnju u razvoju, zajedničko im je da nemaju jezičku barijeru- navodi Kurdulićeva.

Timovi za ranu intervenciju
Neretko zbog neinformisanosti roditelji šalju decu u redovne škole, nesvesni da je tako dete samo na gubitku. Nama dolaze deca iz redovne škole u trećem, četvrtom razredu, ali već su mnogo toga propustili pokušavajući da se uklope u sistem koji nije prilagođen njihovim potrebama. Zato je u okviru pilot- projekta u planu da se formiraju timovi za ranu intervenciju čija će uloga biti da se odmah po prepoznavanju preduzmu koraci i da dete bude upućeno na adekvatno školovanje. Roditeljima se tako pomaže da budu informisani i da preduzmu sve što je u njihovoj moći da detetu obezbede tretmane koji će za njega imati mnogo veći efekat i benefite.

Onlajn susreti održavaju se dva puta mesečno, na Zoom platformi, a objave termina su na Fejsbuk profilu alex.kurdulic. U svakoj od sudbina neko drugi pronađe delić svoje priče i uklopi je u slagalicu potencijalnog rešenja svojih problema. „Povežite se“, poruka je svim učesnicima.

-Bitno je da na ovim onlajn susretima oni u sagovorniku s druge strane, bez obzira na to gde taj čovek živi, dobiju podršku, prepoznaju sebe i onda, kad čuju tu priču, znaju da nisu usamljeni, jer shvataju da to negde postoji van granica njihovih zidova. Naravno da ti roditelji jedni druge viđaju na nekim skupovima, u udruženjima, ali ne toliko, jer oni su zapravo više upućeni na institucije, školu, svoju decu i ljude koji rade sa njima. Imam utisak da ne komuniciraju dovoljno međusobno kako bi jedni drugima dali podršku. Istovremeno, čini mi se da je za nas, roditelje dece „redovne populacije“, kad čujemo te priče, to jako zdravo i potrebno, da stvorimo zahvalnost za ono što mi imamo u našim životima- podvlači Kurdulićeva.

Otvorena su mnoga pitanja u vezi sa problemima koja deca i roditelji imaju u svakodnevnom funkcionisanju, a najviše se provlačio problem sa institucijama.

Usredsređenost na mogućnosti umesto na ono što se ne može
-Postavljena su pitanja na koja bi trebalo da odgovore neke druge instance. Opet, pričamo sada o državnim institucijama, zakonima koje treba menjati. Smatram da bi deca koja imaju smetnje u razvoju trebala da dobiju uput za pregled na telefonski poziv roditelja ili staratelja i da ih taj uput čeka, kako bi izbegli niz neprijatnosti sa kojima se, nažalost, susreću. Moja želja je da, koliko sam u moći, uputim roditelje jedne na druge, da čuju kako su neki drugi ljudi rešili njihove probleme, da prepišemo možda neki obrazac, ako je dobar, iz Hrvatske, Makedonije, Bosne. Zašto to ne implementirati ovde? U gradu imamo nekoliko udruženja koja su aktivna, „Živimo zajedno“ Šabac, „Da budemo svi jednaki“, Udruženje osoba sa autizmom. Mi iz škole smo veoma aktivni, organizujemo i tribine- naglašava.

Talenat nađe put
Književno- likovni konkurs „Daj mi reč da je naslikam“ pravi je primer kako deca mogu da iznenade. OŠ „Sveti Sava“ ga treći put zaredom organizuje i očekuje se da će broj pristiglih radova ovog puta premašiti prošlogodišnjih 300. Izložba je u Biblioteci šabačkoj u aprilu sledeće godine. Tu su i brojne radionice na kojima se otkrivaju muzički i drugi talenti dece. Zahvaljujući kolegama iz Udruženja „Živimo zajedno“, Kurdulićeva je organizovala i Inkluzivno leto 2019. i 2020. godine kako bi omogućila roditeljima i deci da kvalitetno provedu vreme uz muzičke, likovne i sportske aktivnosti. Korisno za roditelje je i Inkluzivno savetovalište koje svake druge nedelje u sali Saborne crkve organizuje Udruženje Autizam Šabac.

Rad i trud roditelja i okruženja može da donose ogromnu dobrobit detetu koja ruši svaku statistiku povezanu sa dijagnozom na papiru. To potvrđuju i iskustva govornika i priče o napretku koje ohrabruju ostale. Pre svakog sastanka, dogovor je da se privatnost učesnika poštuje i njihove priče i identitet ne iznose u javnost.

-Društvo, mediji i mi koji smo u kontaktu sa osetljivim populacijama radimo na tome da se osvesti svaki pojedinac, da nema ništa loše u tome da se bude drugačiji, da to možda zahteva samo malo više pažnje i ljubavi od strane svih aktera, ne samo roditelja. Bolji život za dete je da na vreme stekne neke životne veštine i obrazovanje. Naša škola ima i kućnu ili onlajn nastavu. Koliko god da smo mi aktivni u školi i van nje, volonterski, veoma je važno da roditelj radi s njima kod kuće. Većina radi, ali mora i da veruje da može da postoji napredak. Mislim da svako dete može uvek da iznenadi i zato ne treba da govorimo o tome koliko ono ne može, hajde da vidimo šta i koliko može i gde su granice. Mi ih pomeramo tako što pružamo maksimalnu podršku i pravimo takvu atmosferu u kojoj će dete da se opusti, da ispolji sebe na pravi način, da mu damo mogućnosti da ispolji svoj talenat- zaključuje Kurdulićeva.