Uzor Milica Mandić. Svako takmičenjeposeban izazov. Trema prisutna pred Svetsko i Evropsko prvenstvo. Porazi deo sportskog stasavanja. Visoke ambicije i u juniorskoj konkurenciji
Dok je gledala Milicu Mandić kako se penje na tron, već ispunjena ljubavlju prema borilačkim veštinama, Jana Lukić je znala da želi i sama izaći na tatami i pokušati da učini nešto više u drevnoj korejskoj borilačkoj veštini. Zakoračila je na prvi trening Letnjikovca za koji nastupa i sada kada nosi zvanično majstorsko tekvondo zvanje. Dominira u Srbiji, šampion je u kategoriji do 55 kg, a pod državnom zastavom donosi medalje sa međunarodnih takmičenja. Ima u 2022. četiri zlata sa G2 turnira, a najnoviji uspeh je ostvarila na Malti, Evropskom kadetskom prvenstvu gde je postala vicešampion.
-Izuzetno kvalitetno takmičenje uz mnogo iznenađenja. Eliminisana je Holanđanka koja je prva na rang listi, Italijanka je vrlo prijatno iznenadila, bila je veliki izazov u polufinalu. Vrlo sam zadovoljna medaljom, ali uvek ostaje žal posle poraza, posebno što suđenje nije bilo neutralno – ističe za vaš i naš list Jana Lukić.
Malta berićetna za šabački tekvondo Na Evropskom kadetskom prvenstvu na Malti, šabački tekvondo je osvojio dva srebra. Uz Janu Lukić, vicešampionku među damama, odličje istog sjaja zaslužio je i Nikola Kljajić, član TK Šabac, kojeg su do drugog mesta vodili trijumfi protiv rivala iz Španje, Švedske i Grčke. U finalu je poražen od turskog reprezentativca. Mihailo Tadić (TK Šabac) poražen je u borbi za medalju i zauzeo je peto mesto.
Upravo rivalka iz susedstva je najveći izaov za Šapčanku i kada god im se putevi ukrste meč je istinski derbi borilačke veštine.
-Ona je stasavala u takozvanom starom tekvondo principu, uz forsiranje zadnje noge, dok je meni bliži novi tekvondo, gde dominira prednja noga. Način rada nije uslovljen izborom, već karakteristikama takmičara. Postoji rivalitet između nas, imale smo dobar meč i na Svetskom prvenstvu u Sofiji. Prema mišljenju svih oštećena sam drastično u tom duelu, pobeda bi donela i medalju. Teško mi je pao poraz, trebalo je mnogo vremena da se oporavim, množila su se pitanja, međutim shvatila sam da je i to deo sportskog sazrevanja. Na isti način me je bodrio i trener Ivan Karajlović i zajedno smo prevazišli to pripremajući se za naredna takmičenja.
Jana je bez konkurencije na domaćoj sceni, a gotovo na svakom turniru G klase stiže do pobedničkog postolja, najčešće do samog vrha. Pobede na početku karijere su donele sigurnost uprkos tremi, dok sada već odlazi kao iskusni takmac na najveće smotre.
J. Lukić (foto: priv. fb arhiva)
-Na početku je uvek bilo straha, sada je drugačije. Postoji poseban osećaj pred Evropsko i Svetsko prvestvo. Naziv takmičenja, činjenica da su tu najbolji čini da osećam blagu tremu, dok za nacionalna nadmetanja i G1 turnire, gde je konkurencija ponekad i jača nego na drugim takmičenjima, tremu prevaziđem pre nego se i pojavi. Generalno, volim svako nadmetanje. Osećam poverenje trenera, što mi je jako važno. Praktikujem da se osamim pred meč. Sve je to priprema, a od trenutka kada izađem na borilište fokus je samo na rivalki i borbi.
Dominantna kadetkinja od januara prelazi u juniorsku kategoriju, što je jedan novi, poseban izazov sa kojim je spremna da se suoči.
-Prve godine ću biti dve godine mlađa od svih, ali ne osećam strah. Nema pritiska da odmah pobeđujem, međutim to jeste moj cilj. Kroz domaći nivo želim da se izborim za velika takmičenja i da nastavim sa osvajanjem medalja – zaključuje Jana.
J. Lukić (foto: priv. fb arhiva)
