Kada je najteže tu su oni

Zvuk sirene najavljuje hitan slučaj. Užurbani koraci kroz hodnik, sve glasniji povici. Pacijenta, čoveka od oko 70 godina, na nosilima unose u ambulantu. Vrata se zatvaraju. Sestre i tehničari ulaze i izlaze, stižu i lekari sa drugih odeljenja. Nakon dvadesetak minuta iz ambulante guraju sto na kom je čovek prekriven belim čaršafom.

Ispred vrata čeka prijatelj koji je stigao u međuvremenu. Lakari mu saopštavaju tragičnu vest. Ćerku su već pozvali i ona stiže, ali ne zna da joj je otac preminuo. To će joj reći uživo.
Kažu da je pao sa bicikla i do bolnice već nije davao znake života. Pokušali su sve, ali ovoga puta nisu uspeli da spasu život.

Najviše imaju ortopedskih povreda i hirurških stanja, a česti su i bolovi u stomaku. Pacijenti se prozivaju po stepenu hitnosti, a ne po vremenu dolaska, za šta neki nemaju uvek razumevanja

Nikada se ne naviknu na najgore ishode
-Nikada nije prijatno saopštiti porodici najteže vesti. Trudimo se da budemo profesionalni, ali uvek imamo saosećajnost. Neke stvari se ne mogu izmeniti i nisu u našim rukama i moći. Mi ovde činimo sve što možemo, ali nažalost, dolazi i do ovakvih ishoda. Procedura je uvek ista, bez obzira na godine, pol. Na to niko ne obraća pažnju, zapravo, u žurbi i ne stignemo da vidimo ko je na stolu, kaže dr Jelena Arsić, koja se na urgentnom prijemu šabačke Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ zaposlila pre sedam meseci.

Njen kolega, dr Dragan Adamović ima četiri i po godine iskustva na ovom odeljenju. Kaže da lekar nikada ne može da se navikne na smrt pacijenta.

Foto: Glas Podrinja

-Svaki pacijent je kao prvi. Uvek damo sve od sebe i teško podnesemo kada ishod nije željeni, ističe Dragan.

Od ogrebotina do stanja opasnih po život
Ekipa „Glasa Podrinja“ provela je samo dva sata na urgentnom prijemu šabačke bolnice, najopterećenijoj službi ove ustanove, i uverila se u njihovu efikasnost i požrtvovanost. Tokom tog vremena smenjivali su se pacijenti sa najrazličitijim problemima, uglavnom povredama. Istovremeno, u dve ambulante, medicinsko osoblje zbrinjavalo je pacijenta sa povredom glave i drugog sa višestrukim prelomima rebara. Prvog su udarila vrata gepeka i povreda je bila lakša, nije mu bilo potrebno ušivanje. Drugi se okliznuo i pao u ribarnici. Slomio je četiri rebra. Prvo odbija upućivanje na bolničko lečenje, ali kasnije pristaje. Ispred ordinacija čeka čovek koji kaže da ga je istukao radnik prodavnice u kojoj je, sa majkom, kupovao metlu. Ima očigledne tragove na licu, oguljena kolena, a pokazuje i razbijeni telefon.

I napadi i zahvalnost
Nedavno je jedna pacijentkinja napala i udarila medicinsku sestru. Nažalost, ovo za zaposlene na urgentnom nije tako neuobičajeno. Verbalni napadi su česti, a bude i fizičkih.
Sa druge strane, ima i onih pacijenata koji dođu da se zahvale medicinskim radnicima nakon što su im pomogli. Tokom kratkog vremena provedenog na ovom odeljenju imali smo priliku da upoznamo i pacijentkinju koja je došla da zahvali zaposlenima na dobro obavljenom poslu.
-Imala sam na glavi izraslinu i doktorka je to skinula. Nisam ništa osetila. Čula sam pohvale o urgentnom prijemu, a sada sam se i sama uverila da su najbolji, kaže Biljana Ikonić.

Na urgentni prijem pacijenti bi trebali da dođu sa bar urađenim nalazima. Često u praksi nije tako nego se sve radi tek kada već stignu na ovo odeljenje. Za nalaze se čeka do dva sata, zbog toga što je to vreme potrebno aparatima koji ih rade.

-Svi pacijetni prvo moraju da prođu kroz primarni nivo zdravstvene zaštite, odnosno Dom zdravlja, ili hitnu pomoć. Tek nakon toga, po njihovoj proceni treba da dođu ovde. Problem je što ljudi dolaze pravo ovamo kada imaju neku povredu. Mi moramo da imamo uput da bismo primili pacijenta. Mnogi smatraju da su hitna i urgentni isto. Svaki pacijent koji ovde dođe mora da bude potpuno medicinski obrađen, kaže dr Dragan Adamović.

Najviše imaju ortopedskih povreda i hirurških stanja, a česti su i bolovi u stomaku. Pacijenti se prozivaju po stepenu hitnosti, a ne po vremenu dolaska, za šta neki nemaju uvek razumevanja.

Foto: Glas Podrinja

Najmlađe Ivana i Aleksandra
Na urgentnom prijemu posao uglavnom dobijaju mladi lekari i to im je prvo radno mesto po završetku fakulteta. Ivana Petrović i Aleksandra Sekulić počele su da rade pre oko četiri meseca. Aleksandra je došla iz Novog Sada gde za lekara nije bilo posla. Javila se na konkurs u šabačku Bolnicu i dobila posao.

-Stresno je, pre svega zbog toga što mi je ovo prvo radno mesto, ali privikavam se polako. Ima svakavih situacija, izazova, ali ume da bude i zanimljivo. Kada je kolektiv u pitanju imale smo sreće, kaže Aleksandra.

Ivana ističe da su joj najteže noćne smene.

-Preko dana bude više stanja koja nisu hitna, ali noću uglavnom dolaze životno ugroženi pacijenti. To bude stresno za nas početnike, ali starije kolege i specijalisti su uvek tu. Svi radimo timski i nema nikavih problema, kaže Ivana koja je u Šabac došla iz Brdarice kod Koceljeve.

Dolazi i policija
Zaposleni kažu da im je posebno teško kada dođu narkomani i alkholičari, zbog njihove nepredvidivosti. Neko uvek mora da obraća pažnju na njih, a istovremeno da radi i sa drugim pacijentima.

Foto: Glas Podrinja

Dva uniformisana policijaca ulaze u čekaonicu. Tu su po službenoj dužnosti, najverovatnije zbog pacijenta koji je prijavio da su ga tukli u prodavnici. Tog dana to im je treći pacijent sa povredama zadobijenim u tuči, a tek je prošlo podne.

Foto: Glas Podrinja, u ovoj službi trenutno je zaposleno 20 lekara i 26 medicinskih sestara i tehničara što je nedovoljno za obim posla koji imaju

-Policiju zovemo uvek kada su povrede zadobijene u tuči ili saobraćajnoj nezgodi, bez obzira na to da li su već bili na licu mesta. Mi smo dužni sve to da prijavimo, nebitno je da li se radi o nasilju u porodici, nasilju u školi, ili bilo kakvom drugom. Dovoljna nam je izjava pacijenta, mi se ne bavimo istragom da li je to tačno ili nije. Takve situacije imamo svakog dana i to po nekoliko slučajeva. Nekada je takvih događaja bilo više vikendom, međutim sada nema pravila, navodi medicinska sestra Gordana Ranković.

Takođe, po nalogu policije uzimaju i krv za testiranje, kada je tako nešto potrebno.

Nedovoljno zaposlenih
Na urgentni prijem Opšte bolnice u Šapcu dolaze pacijenti i iz domova zdravlja iz Bogatića, Koceljeve i Vladimiraca. Ovo je adresa za teža stanja za oko 200.000 ljudi. Trenutno je u ovoj službi zaposleno 20 lekara i 26 medicinskih sestara i tehničara što je nedovoljno za obim posla koji imaju. Rade u tri smene, a uvek kada neko od pacijenata bude upućen u neku od tercijalnih ustanova lekar ide u pratnju.

Posao se nosi kući
Zaposleni na urgentnom prijemu ne mogu se pohvaliti luksuzom da posao ostave na radnom mestu. Posao koji obavljaju neraskidivo je isprepletan sa privatnim životom.
-Uvek kada čujem sirene saniteta samo se nadam da nije neko moj i neko koga poznajem. Teško mi je kada dođu mala deca, a i sam imam dete od tri godine kod kuće. Dešavalo mi se da ne mogu da zaspim kada dođem kući. Najgore mi je kada vidim povrede lica, uveče kada sklopim oči vidim te slike, kaže Momčilo Damnjanović, tehničar na urgentnom prijemu.

Da bi svaki pacijent dobio najbolju moguću negu neophodan je timski rad i to ne samo između zaposlenih u službi, nego je neizostavna saradnja sa svim specijalistima iz ustanove. Lekari specijalisti sa drugih odeljenja se pozivaju u zavisnosti od problema koji pacijent ima. Kako bi sve funkcionisalo uigrano i na najvišem nivou odgovorna je hirurg dr Slavica Đurić, pomoćnik direktora Opšte bolnice Šabac.