RAZGOVOR S POVODOM: PROTOJEREJ ILIJA MITRIĆ
SMISAO PRAZNIKA I PRAZNOVANjA
Kraj prethodne i početak naredne godine obeležen je mnogobrajnim praznicima. To je period mira, porodičnog okupljanja, ali i duhovnog i telesnog okrepljenja
Nalazimo se u godišnjem razdoblju ispunjenom praznovanjem. Iza nas je period brojnih krsnih slava, zatim Nova godina, ona koju najčešće zovemo kalendarska, pa praznik Rođenja Hristovog - Božić, a pred nama je Nova godina po julijanskom kalenadaru ili kako je često još nazivamo i srpska ili pravoslavna nova godina, zatim praznik Bogojavljenja, sv. Jovan, sv. Sava...
-Gotovo svako je na jedan ili drugi način proslavio i otpraznovao neki od ovih praznika, neko je proslavio možda i svaki, ali gotovo da nema čoveka koji u ovom periodu nije baš ništa slavio, bar na neki sebi svojstven način. Vreme kada se nešto događa najpogodnije je da se o tome i razgovara, tako da se tema praznovanja i praznika sama nameće u ovom periodu njihove učestalosti. Nije bilo u istoriji ni jedne zajednice, niti civilizacije koja nije praznovala praznike, što pokazuje da praznici pripadaju onoj najdubljoj i prvobitnoj osnovi ljudskog života i kulture. Takođe postojanje praznika kao fenomena u sekularnim društvima, čak i u krajnje antireligioznim uređenjima gde su često praćeni i masovnijim manifestacijama od religioznih, pokazuje najdublju ljudsku potrebu za praznikom.
Kao osnovni element koji povezuje praznik, od najstarijih civilizacija do današnjih vremena, jeste njegovo nastajanje iz stalnog ritma rada i odmora.
-To je krug iz koga čini nam se čovek ne može pobeći, krug da čovek mora da radi da bi živeo, ali da čovek ne može da radi bez odmora. Osećajući ovaj tok čovek je sve više mogućnost da ne radi počeo da oseća kao radost. Drugi, važniji činilac jeste da kroz praznik rad pa tako i ceo čovekov život dobija smisao. Upravo u toj neuništivoj potrebi čoveka ne samo da se odmori od rada, već i da se raduje tom odmoru, da kroz njega pronalazi smisao života možemo naći izvor praznika i njegove svudaprisutnosti u životu ljudske zajednice.
-Gotovo svako je na jedan ili drugi način proslavio i otpraznovao neki od ovih praznika, neko je proslavio možda i svaki, ali gotovo da nema čoveka koji u ovom periodu nije baš ništa slavio, bar na neki sebi svojstven način. Vreme kada se nešto događa najpogodnije je da se o tome i razgovara, tako da se tema praznovanja i praznika sama nameće u ovom periodu njihove učestalosti. Nije bilo u istoriji ni jedne zajednice, niti civilizacije koja nije praznovala praznike, što pokazuje da praznici pripadaju onoj najdubljoj i prvobitnoj osnovi ljudskog života i kulture. Takođe postojanje praznika kao fenomena u sekularnim društvima, čak i u krajnje antireligioznim uređenjima gde su često praćeni i masovnijim manifestacijama od religioznih, pokazuje najdublju ljudsku potrebu za praznikom.
Kao osnovni element koji povezuje praznik, od najstarijih civilizacija do današnjih vremena, jeste njegovo nastajanje iz stalnog ritma rada i odmora.
-To je krug iz koga čini nam se čovek ne može pobeći, krug da čovek mora da radi da bi živeo, ali da čovek ne može da radi bez odmora. Osećajući ovaj tok čovek je sve više mogućnost da ne radi počeo da oseća kao radost. Drugi, važniji činilac jeste da kroz praznik rad pa tako i ceo čovekov život dobija smisao. Upravo u toj neuništivoj potrebi čoveka ne samo da se odmori od rada, već i da se raduje tom odmoru, da kroz njega pronalazi smisao života možemo naći izvor praznika i njegove svudaprisutnosti u životu ljudske zajednice.
Najnoviji broj
25. april 2024.
