Mir Božji, Hristos se rodi!

Uoči Božića, praznika radosti, tradicionalno razgovaramo sa domaćinom Eparhije šabačke. Čast nam je da smo upriličili prvi intervju sa Njegovim Preosveštenstvom Episkopom šabačkim g. Jerotejem.

Božić često zovu najradosnijim praznikom, mada je svaki hrišćanski praznik povod za radost, ukoliko podrazumeva susret sa Bogom. Roždestvo Hristovo zauvek je promenilo i podelililo svet?
- U znaku praznične radosti, kojim ste započeli naš razgovor, u znaku Rođenja Hrista Bogomladenca, želim da, kao episkop ovog grada i ove oblasti, prvi put pozdravim čitaoce Glasa Podrinja radosnim rečima HRISTOS SE RODI! Neizmerno sam zahvalan na mogućnosti da radost praznika podelim sa Šapčanima, Podrinjcima, Mačvanima, Pocercima, ali i onima koji su se odselili iz rodnog kraja na sve strane sveta, a vesti odavde čitaju na internetskom izdanju, koje bi kao i štampano trebalo da izlazi našim pismom ćirilicom.

Molimo se Gospodu da stihovi božićne himne „Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja“, postanu realnost

Rođenje Hristovo je zaista promenilo svet. Do tog čudesnog događaja važile su biblijske reči iz Knjige Propovednikove: Šta je bilo to će biti, šta se činilo to će se činiti, i nema ništa novo pod suncem. Na dan Božića, Bog ne samo što je dopustio da ga čovek „dodirne“ svojom rukom, nego su se čovek i Bog sjedinili potpuno, jedinstvom koje nikada ne može biti razoreno. Dakle, u ličnosti malog Isusa, rođenog od Marije Djeve i Duha Svetoga, zaista je promenjen svet. Događaj Božića je stoga, kako u pitanju kažete, i podelio svet.

I godine brojimo u odnosu na Hristovo rođenje, tako da ono što zovemo novom erom, dogodilo se posle čudesne noći u Vitlejemu, a sve pre rođenja Hristovog pripada tzv. Staroj eri. Kao hrišćani, trebalo bi i mi da govorimo, npr. sada počinjemo 2023. leto od rođenja Hristovog ili 2023. leto Gospodnje, odnosno Anno Domini, kako se u zemljama latinske tradicije lepo govori. Ali još je važnije da događaj Božića označava poziv Božji na jedinstvo, jedinstvo u sledovanju Hristu. Svi ljudi su pozvani da se sjedine sa Bogom. Bog je na Božić postao čovek, kako bi čovek postao Bog.

Foto: "Glas Podrinja"

Rođenje Spasitelja očitovanje je velike tajne ljubavi Božje prema čoveku. Vreme je radosti, sloge i praštanja, mira u Duhu Svetom među nama. Kako da živimo hrišćanske vrednosti u ovim smutnim vremenima?
- Baš tako kako ste i rekli. Treba da se radujemo jedni drugima, da budemo složni, da praštamo i u svemu ugledamo na Hrista Bogočoveka. Na umu treba da su nam najvažnije Božje zapovesti: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, svom misli svojom i svom snagom svojom; i Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe. Odgovor Crkve na sva pitanja koja sadrže: kako ili zašto je ljubav, molitva. Moliti se za svoje bližnje, za svoju porodicu, za sve koji vas okružuju, ali i za čitav svet, svet koji je u opasnosti. Jer svi smo jedno, svako je naš bližnji. Mnogi ne mogu da shvate jevanđelsku istinu da ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udovi; a ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi. Stoga treba da ljubimo Boga i bližnje, da budemo u molitvi jedno sa svima: rođacima, sugrađanima, sunarodnicima, ali i sa čitavim svetom.

U znaku praznične radosti, kojim ste započeli naš razgovor, u znaku Rođenja Hrista Bogomladenca, želim da, kao episkop ovog grada i ove oblasti, prvi put pozdravim čitaoce Glasa Podrinja radosnim rečima HRISTOS SE RODI!

Takođe, vreme je da rezimiramo i da se podsetimo šta smo dogodili i šta nam se dešavalo od Božića protekle godine, gde smo mi kao svet. „Čućete ratove i glasove o ratovima...“. Neizvesnost je prisutna, mnogi su uplašeni od mogućeg nukleranog rata, bolesti, nemaštine i drugih pošasti?
- Nažalost, u pravu ste, jer nad svet se nadvila kriza samouništenja. Mi se svi, zaista, svesrdno moramo moliti Bogu da razum prevlada i da ratni požar, posebno u Ukrajini, gde se sukobljavaju rođena braća, prestane.

Ja sam, pak, siguran, apsolutno siguran, da Bog neće ostaviti svoj narod.
Ali naša Crkva, uprkos krizi, živi normalan život. Stoga je našu Svetosavsku Crkvu i naš pravoslavnih srpski narod Bog u protekloj godini blagoslovio mnoštvom blagodatnih događaja: Njegova Svetost Patrijarh g. Porofirije je, potpisivanjem Temeljnog ugovora sa Crnom Gorom, zaključio krizu i opasnost koja se nadvijala nad Crkvom u toj republici; Crkva se snažno oduprla pokušaju da se našem pravoslavnom narodu nametne nakaradna džender ideologija, politika i praksa; zaceljen je raskol sa Crkvom u Severnoj Makedoniji, izabrani su novih arhijereji, novi od Boga i vernog naroda proslavljeni svetitelji upisani u kalendar.

Želim da kažem da mi ne možemo i ne smemo živeti u strahu. To nije ni odlika našeg naroda, a pogotovo nije odlika junačkog naroda našeg kraja. Živimo hrabro sa poverenjem u Hrista Boga života.

Foto: "Glas Podrinja"

Govoreći o praštanju i ljubavi praznika radosti ne možemo a da ne primetimo da je nasilje sve prisutnije, kao i govor mržnje na malim ekranima, u novinskim tekstovima, na društvenim mrežama, u svakodnevici. U atmosferi zluradosti, „ugaoni kamen“ je jedini oslonac i instinski lek za strah koji je antipod ljubavi?
- Nastavljate na najbolji način moju prethodnu misao. Među najčešćim porukama u Svetom Pismu jeste sledeća: Ne boj se i ne plaši se! I još Hristos kaže: „U svetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, ja sam pobedio svet“ A apostol Pavle nas opominje: „Stojte čvrsto u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se u jaram ropstva uhvatiti“. A strah bi, zapravo, bio taj jaram i to ropstvo. Naša vera da će dobro odneti pobedu, da možemo da živimo u slobodi, kako apostol Pavle kaže, da našim životima, životima naše dece, budućih pokolenja, neće komandovati strah od rata, bolesti, beznađa, zasnovana je na činjenici da je Hristos pobedio svet. Sve drugo je manje važno, irelevantno.

Događaj Božića označava poziv Božji na jedinstvo, jedinstvo u sledovanju Hristu. Svi ljudi su pozvani da se sjedine sa Bogom. Bog je na Božić postao čovek, kako bi čovek postao Bog

Veliki su izazovi na Kosovu, srcu Srbije. Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom g. Porfiriju nije bilo dozvoljeno da uđe u Pećku patrijašiju, njegov dom, kako je i sam rekao. Kosovski zavet ne smemo da zaboravimo?
- Najvažnije je da mi ne zaboravljamo Kosovo i Metohiju. Svi bi trebalo što češće da idemo u naše svetinje: da se poklonimo Svetom Kralju u Dečanima, da vidimo carski grad Prizren, Milutinovu Gračanicu, Pećku Patrijaršiju, majku srpskih crkava. To neka bude naša podrška, sveštenstva i naroda Eparhije šabačke, vernom narodu, sveštenicima i monaštvu na Kosovu i Metohiji. Odlazak na hodočašće svetinjama je naš doprinos Kosovskom zavetu.

Vaša poruka za čitaoce Glasa Podrinja?
- Molimo se Gospodu da stihovi božićne himne „Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja“, postanu realnost i verujmo da će nas Gospod u narednom godinama blagosloviti mirnijim periodom istorije.

Još jednom, u prvoj godini episkopstva u bogomspasavanoj Episkopiji šabačkoj pozdravljam svoj verni narod, najlepšim pozdravom:

Mir Božji, Hristos se rodi!
Vaistinu se rodi!