Teodor Vujanić na velikim scenama u Beogradu

Teodor Vujanić iz Šapca ima samo sedam godina i niz nagrada sa domaćih i međunarodnih takmičenja, nastupa i koncerata. Iako je želeo da svira violinu, klavir je postao njegov čarobni instrument i od tada sigurnim koracima postaje pravi mali virtuoz.

Teodor pohađa prvi razred Muzičke škole „Mihailo Vukdragović“ u Šapcu u klasi profesorke Goare None Lazić. Zbog talenta i osvojenih priznanja u 2022. godini pozvan je da u novogodišnjoj noći kao solista Dečje filharmonije nastupi na dva koncerta u srpskoj prestonici.

Prvi koncert je bio novogodišnji gala koncert ,,San novogodišnje noći” u beogradskoj MTS Dvorani u organizaciji CEBEF-a pod pokroviteljstvom grada Beograda i fondacije “Deca deci”, pod dirigentskom palicom profesora Ljubiše Jovanovića.

-Sala je bila prepuna. Publika je bila mlađa, pretežno deca sa roditeljima. Kako smo bili u publici mogli smo da čujemo decu kako govore: ,,Kada će Teodor?’’ i posle njegovog nastupa neki su želeli da sviraju klavir. To nam je posebno drago - deli impresije Teodorov otac Ivan Vujanić.
Drugi koncert na kom je Teodor nastupao bio je „Nova godina - Otmeno“ u sklopu manifestacije „Beogradska zima“ u organizaciji Doma omladine Beograda uz podršku Grada Beograda u Kolarčevoj zadužbini.

-Ovde je publika bila starija i na osnovu programa nisu znali koliko Teodor ima godina. Tako da kada je izašao na binu, ljudi su bili oduševljeni, a takođe posle nastupa je dobio gromoglasan dugi aplauz - pojašnjava Ivan.

Foto: Vladimir Svečak

Dodaje da se Teodor posvećeno i predano pripremao za koncerte, kao što to uvek i čini. Smatra da je velika čast i privilegija što je imao priliku da nastupi na dva gala muzička događaja. Velika scena, odgovornost, ali su talenat, uvežbanost i ljubav prema muzici snažniji od svake treme.

-Teodor je bio ozbiljan, odgovoran dečak koji je dobio izvanrednu priliku da sa samo sedam godina nastupa na velikim beogradskim scenama, na najboljim klavirima u Srbiji. Sa velikim žarom i entuzijazmom nedelju dana je putovao na probe u Beograd koje su trajale od četiri, pet sati. I nakon priprema je izašao veličanstveno na scenu. Bio je zadivljen. Priznao je blagu tremu, jer nikada nije nastupao na tako velikoj sceni. Kolarac je čekao sa nestrpljenjem. U junu je starija ćerka Iva svirala tamo i tada je poželeo da na istom mestu kao sestra flautu, on svira klavir. Profesorka je uz njega bila sve vreme i uvek mu je podrška. Uspeo da zadivi publiku koja nije prestajala da aplaudira. Poslušao je savet profesorke da je bitna muzika i da to prenese publici, te je tako i svirao - kaže Ivan.

Verujemo da će Teodor u godinama koje dolaze biti čest sagovornik „Glasa Podrinja“, a ovog puta tata Ivan je preneo impresije sa nastupa.

Kada smo prvi put sreli, „čudo od deteta“ kako stručna javnost i kolege novinari oslovljavaju Teodora, ponosno je bodrio sestru Ivu, hvalio njene nastupe, nagrade, odigrao partiju šaha sa našim fotoreporterom i stidljivo rekao da želi da se zaista bavi muzikom (svira klavir). Od tog trenutka prošlo je dve godine. ..

I kao što je zapisao Džek Keruak “Muzika je jedina istina.”, a dodali bismo i vodilja. Za talente, sadašnje i one koji dolaze, profesore, mentore, kritičare, poznavaoce i laike, poštovaoce i ljubitelje, sve nas...