OSOBENOSTI RUSKOG NACIONALIZMA

Ne postoji ni jedan značajan zapadni autor koji je istraživao naciju, a da u centar svoje analize nije postavio i nacionalizam. Na Zapadu postoji mnoštvo teorija o nacionalizmu, a za našu temu važno je sagledati funkcionalističke teorije o ovom pitanju. U interpretaciji nacionalizma kod zapadnih autora koji podržavaju funkcionalističke teorije praktično nema sopstvenih ideja i važnih istraživanja, već izražavaju stavove ukupnog nau-čnog nasleđa DžIDž i DžDž veka. Za funkcionaliste je nacionalizam nova politička pojava, povezana sa savremenom državom. U tom smislu nacionalizam obavlja određene funkcije, a prva je psihološka. Druga funkcija nacionalizma, saglasno “funkcionalistima“, jeste povezana sa modernizacijom i konkurencijom. Treća funkcija nacionalizma se javlja kao instrument «mobilizacije» masa u borbi za vlast i privilegije. Prema tome, nacionalizam kao ideja, kao program, konstituisan je od strane elita i intelektualaca u okvirima njihovih političkih interesa.
Postoje i druge teorije nacionalizma, kao na primer “konstruktivistička“ interpretacija nacionalizma (E. Heler), etnocentristička (nacionalizam kao etnocentrizam) autora E. Smita te političke teorije nacionalizma Dž. Brojia. Ove teorije, međutim, ne nude rešenja definicije nacionalizma pa ih nećemo ni prikazivati...