KOJEKUDE... NjEGOVIM TRAGOM (28)
KRSTI VUKA, VUK U GORU
Povodom 205. godišnjice Prvog srpskog ustanka i Dana državnosti Srbije (15.02. Sretenje) objavljujemo feljton “Kojekude ... Njegovim tragom“, autora Bogdana Sekendeka. Reč je o tragu Karađorđa kroz istoriju i kroz Podrinje
Kako nasila ne prestadoše, već naprotiv zapretiše da postanu redovno stanje, knezovi nisu mogli ni smeli da dalje čekaju. Tako se početkom 1803. godine sastalo dvanaest valjevskih knezova u manastiru Bogovađi. Manje je poznato da su prisustvovali i šabački trgovci Toma Trkić i Nikola Čarkadžija, a iz Jadra obor knez Radovan Kalabić i pop Filip.
Iz Bogovađe su poslali sultanu žalbu na janičarska nasilja i zaverili se da kroz osam meseci dignu bunu protiv dahija. Neki kaluđer iz ovog manastira otide u Šabac i otkrije tu zaveru šabačkom muselimu, a ovaj dahijama. Posle ovog sastanka starešina manastira Bogovađe Hadži Ruvim je pobegao u Studenicu, a odatle u Svetu Goru. Iz Studenice je on, kako veli Vuk, poslao u Beogradski pašaluk četrnaesg poslanica (nepoznate sadržine), koje su došle u Valjevsku nahiju na Cveti 1803. godine. No, da vidimo šta je sadržavala žalba knezova sultanu... „da je njima u njegovu zdravlju (izraz ceremonijalan i znak pokornosti) zulum dodijao... i više se trpljeti ne može; ne samo što su ih dahije s njihovim kabadahijama i subašama do gole kože oglobili, nego im i rz (obraz ili žensko poštenje) i zakon pogaziše; muž nije gospodar od svoje žene, ni otac od kćeri, ni brat od sestre, pop ni kaluđer, ni crkva, ni manastir. Ova slikovita i potresna tužba poslata je u Carigrad preko spahija, koji su je proširili svojim sopstvenim nedaćama, i preko svojih veza prosledili sultanu.“ Stari Tefter-Ćaja, bivši savetnik Mustafa-paše, odneo je tužbu sultanu.
Iz Bogovađe su poslali sultanu žalbu na janičarska nasilja i zaverili se da kroz osam meseci dignu bunu protiv dahija. Neki kaluđer iz ovog manastira otide u Šabac i otkrije tu zaveru šabačkom muselimu, a ovaj dahijama. Posle ovog sastanka starešina manastira Bogovađe Hadži Ruvim je pobegao u Studenicu, a odatle u Svetu Goru. Iz Studenice je on, kako veli Vuk, poslao u Beogradski pašaluk četrnaesg poslanica (nepoznate sadržine), koje su došle u Valjevsku nahiju na Cveti 1803. godine. No, da vidimo šta je sadržavala žalba knezova sultanu... „da je njima u njegovu zdravlju (izraz ceremonijalan i znak pokornosti) zulum dodijao... i više se trpljeti ne može; ne samo što su ih dahije s njihovim kabadahijama i subašama do gole kože oglobili, nego im i rz (obraz ili žensko poštenje) i zakon pogaziše; muž nije gospodar od svoje žene, ni otac od kćeri, ni brat od sestre, pop ni kaluđer, ni crkva, ni manastir. Ova slikovita i potresna tužba poslata je u Carigrad preko spahija, koji su je proširili svojim sopstvenim nedaćama, i preko svojih veza prosledili sultanu.“ Stari Tefter-Ćaja, bivši savetnik Mustafa-paše, odneo je tužbu sultanu.
Najnoviji broj
18. april 2024.
