LAKI TERENAC
POEZIJA - HRANA ZA DUŠU
Lazar Nikolić, u Koceljevi poznatiji kao Laki Terenac, autor je oko 50 pesama koje u sebi nose lepotu prirode, ljubavi i davanja. Mnogi stihovi protkani su pejzažnim slikama rodnog sela Ljutica iz kojeg je otišao kao petnaestogodišnjak. Po zanimanju je rukovalac građevinskih mašina i iza sebe ima skoro četiri decenije radnog iskustva.
Lazar Nikolić rođen je u Ljuticama 1957. godine. Osnovnu školu završio je sa odličnim uspehom a potom upisao građevinsku školu u Beogradu i postao stipendista tada čuvenog preduzeća „Trudbenik“. Iza njega je 37 godina rada po brdima i dolinama od Crne Gore do Vojvodine, po kamenolomima i autoputevima. Radio je u brojnim preduzećima, u raznim krajevima zemlje, da bi pre nekoliko godina odlučio da kupi grejder i osnuje samostalnu radnju pod nazivom Laki Terenac. Živi u Koceljevi sa suprugom Darom sa Zlatibora. Kaže da je spona između nisko gradnje i pisanja poezije negde u njemu, u njegovoj duši.
- Zamislite dečaka od 15 godina koji nikada do odlaska iz sela nije video veliku mašinu i najednom mu neko da tu veliku mašinu. To je neopisiv osećaj. Daješ sebi na značaju ali ne budeš prepotentan. Ispuniš sebe i dokažeš da i neki seljačić iz Ljutica, koji ima okačene “piroćance“ opanke na nekoj tarabi, može da pravi autoput. Grejder mi danas obezbeđuje materijalnu egzistenciju, a poeziju doživljavam kao hranu za dušu - priča Laza koji smisao života vidi u ljubavi, u prirodi, lepoti.
Lazar Nikolić rođen je u Ljuticama 1957. godine. Osnovnu školu završio je sa odličnim uspehom a potom upisao građevinsku školu u Beogradu i postao stipendista tada čuvenog preduzeća „Trudbenik“. Iza njega je 37 godina rada po brdima i dolinama od Crne Gore do Vojvodine, po kamenolomima i autoputevima. Radio je u brojnim preduzećima, u raznim krajevima zemlje, da bi pre nekoliko godina odlučio da kupi grejder i osnuje samostalnu radnju pod nazivom Laki Terenac. Živi u Koceljevi sa suprugom Darom sa Zlatibora. Kaže da je spona između nisko gradnje i pisanja poezije negde u njemu, u njegovoj duši.
- Zamislite dečaka od 15 godina koji nikada do odlaska iz sela nije video veliku mašinu i najednom mu neko da tu veliku mašinu. To je neopisiv osećaj. Daješ sebi na značaju ali ne budeš prepotentan. Ispuniš sebe i dokažeš da i neki seljačić iz Ljutica, koji ima okačene “piroćance“ opanke na nekoj tarabi, može da pravi autoput. Grejder mi danas obezbeđuje materijalnu egzistenciju, a poeziju doživljavam kao hranu za dušu - priča Laza koji smisao života vidi u ljubavi, u prirodi, lepoti.
Najnoviji broj
18. april 2024.
