Rano otkrivanje bolesti znači spas

Srbija je po oboljevanju od raka na 18. a po umiranju na 2. mestu u Evropi. Razlog tome jeste kasno otkrivanje malignih bolesti.

Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv raka ustanovili su 4. februar kao Međunarodni dan borbe protiv raka, što je još jedna prilika da se skrene pažnja da je svaki rak izlečiv ukoliko se otkrije na vreme. Ove dve organizacije su i pokretači aktuelne kampanje čiji je cilj da se smanji nejednakost u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka.

-Ideja je da svi pacijenti imaju podjednako dostupnu zdravstvenu zaštitu. Prema poslednjim procenama SZO i Međunarodne organizacije za istraživanje raka, broj obolelih od malignih bolesti je porastao na 19,3 miliona, dok je broj smrtnih slučajeva od malignih tumora u 2020. godini bio 9,9 miliona. Iste godine od malignih bolesti u Srbiji je umrlo 11.611 muškaraca i 9.156 žena, od toga u Mačvanskom okrugu 501 muškarac i 357 žena. Stopa mortalita u Srbiji je za muškarce 303,4, a za žene 232,4, dok je na teritoriji Mačvanskog okruga ta stopa za muškarce 312,7, a za žene 230,4, navodi dr Ana Pajičić iz odeljenja za promociju Zdravlja Zavoda za javno zdravlje Šabac.

Najteža statistika pokuzuje da je u 2020. godini u Srbiji od malignih bolesti umrlo 39 dece i adolescenata do 20 godina.

Skrininzi
-Za rano otkrive raka grlića materice koristi se citološki bris grlića materice, tzv. Papanikolau test, a ciljna populacija su žene od 25 do 64 godine života. Kod ranog otrkivanja raka debelog creva koristi se imunohistohemijski test na okultno krvarenje u stolici, tzv. fobt test. Ukoliko je ovaj test pozitivan ide se na kolonoskopiju. Ciljna populacija su i muškarci i žene od 50 do 70 godina starosti. Mamografija se koristi za rano otkrivanje raka dojke, a ciljna grupa su žene od 50 do 69 godina starosti, navodi dr Ana Pajičić.

Brojevi pokazuju da je neophodno veće angaživanje na preventivi i ranom otkrivanju raka. Naša zemlja zbog ovoga je uvela orgnizovane skrining programe.

-Skrining predstavlja prepoznavanje do tada neotkrivenih bolesti korišćenjem testova u populaciji koja nema simptome. Skrinig programi znatno smanjuju stopu smrtnosti od raka i predstavljaju masovno pozivanje ciljne populacije na testiranje i tumačenje skrinig testova. Plan je da se sprovode skrinizi raka grlića materice, raka debelog creva i raka dojke. Rano otkrivanje bolesti znači spas. Sve što se otkrije na vreme ima veće šanse da bude izlečeno. To potvrđuje i veliki broj pacijenata koji su izlečeni. Blagovremeno ustanovljena dijagnoza znači uspešno izlečenje. Zbog toga su važni preventivni pregledi i u populaciji koja nije u ciljnoj grupi za skrinige. Važno je da pacijenti ne troše vreme nego da vreme radi za njih. Treba slušati svog izabranog lekara, obavljati redovne sistematske preglede i ako se primeti neki simptom reagovati odmah, a ne odlagati, navodi dr Pajičić.

Najčešće maligne bolesti u Srbiji su rak pluća, rak grlića materice, rak dojke, rak prostate i rak debelog creva. Faktori rizika su pušenje, fizička neaktivnost, loša ishrana, kao i HPV virus.

-Trudimo se da podignemo svest roditelja da decu dovedu na vreme da se vakcinišu protiv HPV-a. Vakcina je zaslužna što je broj obolelih od karcinoma koje izaziva HPV značajno smanjen u zemljama gde se vakcinacija već godinama redovno sprovodi, kaže dr Pajičić.

Vakcina je besplatna za decu od 9 do 19 godina, a preporučuje se da se prva primi pre stupanja u seksualne odnose.

msc. dr Branko m. Vujković, Foto: "Glas Podrinja"

Podrška potpunoj zabrani pušenja u zatvorenom
Zavod za javno zdravlje Šabac podržaće kampanju ministarke zdravlja prof. dr Danice Grujičić o izmeni Zakona koji bi značio apsolutnu zabranu pušenja u zatvorenom prostoru.
-Zakon iz 2010. godine je prilično nekorektan prema nepušačima. Duvanski dim sadrži više od 7.000 hemijskih jedinjenja, od kojih je 250 opasno po zdravlje, a 70 dokazano kancerogeno. Ta jedinjenja ne izazivaju samo karcinom pluća, koji je najčešći, nego i karcinome drugih lokacija. Dete pored kog se puši će imati veće sklonosti ka razvoju malignih bolesti. Ministarstvo radi i na uvođenju skrininga na karcinom pluća, ali mi moramo da uradimo sve da sprečimo da on nastane, a osnovna mera je prestanak pušenja i zabrana pušenja u zatvorenom prostoru. Pozivam sve ugostitelje da budu društveno odgovorni i već sada potpuno zabrane pušenje u svojim objektima, jer ima i sadašnji Zakon to dozvoljava, rekao je direktor Zavoda za javno zdravlje Šabac MSc. dr Branko M. Vujković.

Pacijenti koji su izlečeni od malignih bolesti do kraja života treba da idu na kontrole.

-Rak je podmukla bolest, koliko vidljiva, toliko i nevidljiva. Ukoliko se desi recidiv potrebno je i njega otkriti na vreme. Ko je jednom izlečen može biti opet, navodi dr Pajičić.

Pod pokroviteljsvom Ministarstva zdravlja pokrenuta je besplatna aplikacija „ONKO“ za sve onkološke pacijente, članove njihovih porodica, ali i za sve ostale koji žele da imaju više informacija o malignim bolestima, lečenju i načinima podrške.