Loš kvalitet gradnje u slučaju zemljotresa može doći na naplatu

Nakon zemljotresa koji su pogodili Tursku, a čiji se konačan broj žrtava još ne zna, postavilo se pitanje koliko je života izgubljeno usled loše i nedakvatne gradnje objekata koji su se u potpunosti urušili. Potraga za odgovorima koliko je moguće kontrolisati kvalitet tokom procesa izgradnje i gde je Srbija na seizmološkoj mapi, kao i da li uopšte treba da brinemo o posledicama eventualnih potresa tla u našoj zemlji, okupirala je javnost.

Jasno definisani uslovi za projektovanje i gradnju
Šabac se nalazi u zoni maksimalno mogućeg potresa od sedam stepeni Merkalijeve skale i u skladu sa tim rade se planski dokumenti u Službi za prostorno i urbanističko planiranje. Za njihovu izradu pribavlja se mišljenje više imalaca javnih ovlašćenja, a među njima je i Seizmološki zavod Republike Srbije.

rukovodilac Službe za prostorno i urbanističko planiranje u JP „Infrastruktura Šabac“ Slavica Ferenc, Foto: "Glas Podrinja"

-Poslednji put seizmološki uslovi su pribavljeni za Plan generalne regulacije Šabac, 2015. godine. Na osnovu pregleda potresa od 400 i više godina unazad, u Plan ugrađujemo onaj uslov koji odredi Seizmološki zavod Srbije- da se na našem području mogu dogoditi potresi maksimalne jačine sedam ili osam stepeni Merkalijeve skale sa mogućnošću 62, 63 posto. Daju nam karte područja samog gradskog naselja na kojima je označeno gde su bili potresi i koje jačine, njihovu verovatnoću, da se ostali deo teritorije grada Šapca, seoska naselja i ostalo, nalazi u zoni dominatno sedmog i da se samo pocerski deo, prema Loznici, delimično nalazi u zoni osmog stepena Merkalijeve skale. Zbog klizišta, Krupanj je jedno od nama najbližih mesta koje je ugroženo sa te tačke. To su osnovni podaci koji služe za određivanje uslova za definisanje pravila građenja objekata, i kasnije, izradu projektne i tehničke dokumentacije- ističe rukovodilac Službe za prostorno i urbanističko planiranje u JP „Infrastruktura Šabac“ Slavica Ferenc.

Treba napomenuti da u Šapcu ima 30 hiljada nelegalnih objekata bez ikakve kontrole i projektne
dokumentacije. Zakon o ozakonjenju je tako širok da on ne da ozakonjenje samo ako se objekti nalaze na površini javne namene. Ne postoji nikakva mogućnost naknadne provere šta je ugrađeno u stubove, zidove, temelje. Tako da je to realna opasnost, ali se, na žalost, mnogi oslanjaju na sreću ili saznanje
da nismo u trusnom području

Grad Šabac je 2006. naručio još detaljniju studiju za potrebe izrade planskih dokumenata, Plan geološke rejonizacije. Postoje i druge studije i zakonske odredbe koje govore kako treba projektovati objekte po vrstama i kategorijama.

-Rađena je detaljna reonizacija, gde je teren podeljen na šest inženjersko- geoloških rejona i definisani su još preciznije uslovi za izgradnju i projektovanje objekata u skladu sa tim. U zavisnosti od toga gde žele da zidaju kuću, investitori se obraćaju za informacije Odeljenju za urbanizam. Oni daju uslove iz našeg plana i projektant projektuje konstrukciju objekta na osnovu maksimalno procenjenog stepena zemljotresa i inženjersko- geološkog elaborata. To se radi za individualne kuće, dok objekti visokogradnje, kao višeporodični stambeni, imaju zakonsku obavezu da rade dodatna geomehanička istraživanja tla i da u skladu sa rezultatima rade proračun konstrukcije- objašnjava i dodaje da investitor za svoju lokaciju sprovodi istraživanje na osnovu podataka o inženjersko- geološkom sastavu terena.

Kada je reč o kvalitetu gradnje na našim prostorima, Ferenc iskustveno najviše sumnja u objekte građene devedesetih, zbog ekonomskog i zakonodavnog sunovrata zemlje

Građevinski inženjer potom radi proračun konstrukcije, a tehnička dokumentacija, projekat koji rade on i arhitekta, donosi se na odobrenje.

-Za tehničku dokumentaciju mora postojati eksterna tehnička kontrola. Nakon dobijanja odobrenja, pristupa se gradnji, a investitor je u obavezi da angažuje nadzorni organ koji će da prati da li se izvodi po po tehničkoj dokumentaciji i vodiće o tome dnevnik- podvlači.

Nelegalni objekti bez mogućnosti provere
Projektanti kao članovi inženjerske komore svojim licencama odgovaraju za sve napred navedeno.
-Nemoguće je naknadno iskontrolisati da li je ili nije neko stavio projektovanu armaturu i način na koji je to urađeno. Na izvođaču je i na nadzoru da ono što je isprojektovano izvedu. Svaki investitor je u obavezi da ima projektanta koji ne može biti i izvođač i poseban nadzorni organ koji to sve kontroliše, vodi građevinski dnevnik i ostalo. To je taj sistem kontrole koji se uglavnom 100 posto primenjuje kod izgradnje visokih objekata, zato što postoji građevinska inspekcija koja te tačke kontroliše. Treba napomenuti da u Šapcu ima 30 hiljada nelegalnih objekata bez ikakve kontrole i projektne dokumentacije. Zakon o ozakonjenju je tako širok da on ne da ozakonjenje samo ako se objekti nalaze na površini javne namene. Ne postoji nikakva mogućnost naknadne provere šta je ugrađeno u stubove, zidove, temelje. Tako da je to realna opasnost, ali se, na žalost, mnogi oslanjaju na sreću ili saznanje da nismo u trusnom području- navodi Ferenc.

Kako se u Turskoj dogodilo da se neke zgrade u potpunosti uruše, a neke pored njih ostanu da stoje netaknute, ili bar bez većih posledica, pitanje je koje muči javnost.

Ako se poštovala građevinska struka i ceo lanac u izradi objekta, od projekta do izvođenja,(projektant- institucija koja izdaje građevinsku dozvolu- tehnička kontrola projekta- izvođač- stručni nadzor i građevinska inspekcija), ne bi trebalo previše da brinemo

-To je pitanje za njihove građevince i izvođače radova, način kako su oni projektovali i izvodili zgrade. Sa druge strane, u Japanu zemljotresi takve jačine više ne ostavljaju posledice, oni su to naučili na teži način- pojašnjava, budući da se u Japanu poštuju pravila projektovanja na dejstvo zemljotresa, te da se tome posvećuje posebna pažnja.

Tamo su sa čestim potresima tla od 6,5, čak i preko 9 stepeni po Rihteru, nivoi oštećenja značajno manji pri ovakvim magnitudama, kaže diplomirani građevinski inženjer iz JP „Infrastruktura Šabac“ Predrag Stanković.

-Ocena je da sa Turskom to nije bio slučaj i da će ovoga puta broj objekata koji se srušio biti prevelik. Zemljotres koji se dogodio na gornjoj je granici zemljotresa kakvi se u tom delu planete mogu očekivati, te nije trebalo da se desi onakvo razaranje. Građevinski objekti se prema propisima projektuju da u toku zemljotresa pretrpe oštećenja, ali se ne smeju srušiti i ugroziti živote. Razlozi mogu biti razni: loš koncept, loša dispozicija, najverovatnije loš kvalitet izvođenja, ili nepoštovanje propisa za projektovanje objektata u seizmički aktivnim područjima. Kada bi se u Srbiji desio zemljotres te jačine, bila bi potpuna katastrofa. Ali mi i ne projektujemo objekte za tu jačinu, jer se neće ni dogoditi. Mere zaštite u manje trusnim područjima su manje. Na severu Nemačke, u Poljskoj i u Skandinaviji je isti slučaj- kaže on.

Kada je reč o kvalitetu gradnje na našim prostorima, Ferenc iskustveno najviše sumnja u objekte građene devedesetih, zbog ekonomskog i zakonodavnog sunovrata zemlje.

-U Jugoslaviji je bilo sistema kontrole. Nije bilo privatnog izvođenja, to su bili državni sistemi koji su vodili računa. Nijedan inženjer ne bi voleo da mu se sruši objekat, ni da im pukne zid, iako pucanje može da nastane usled sleganja zemljišta ako nije dobro urađena geomehanika, ako ima podzemnih voda- napominje Ferenc.

Koji su objekti najsumnjiviji, a koji se proveravaju na zahtev
Stanković naglašava da i starost objekta može biti jedna od varijabli koje treba uzeti u obzir, ali da se ne sme generalizovati, jer postoje dobri i loši stari objekti, a isti je slučaj i sa novogradnjom. Zbog dostupnosti novih tehnologija, novih materijala i metoda proračuna, logično je da oni budu bolji, ali je ljudski faktor taj od koga zavisi krajnji rezultat. Možda ne postoji dovoljno dobra kontrola, suviše se brzo radi, ne kontroliše se na adekvatan način kvalitet projekta, izvođenja... Sve to može dovesti do posledica kakve imamo u Turskoj. Vrlo je moguće, pojašnjava da su to posledice nekih naknadnih promena, uklanjanje zidova ili stubova na prvom spratu, bez konsultacije inženjera. Ali kad se dogodi zemljotres, on prepozna šta je sve loše urađeno, i dođe do katastrofalnih posledica. Tako da se može reći da je zemljotres najbolji građevinski inspektor.

-Stari objekti se moraju redovno održavati, što podrazumeva analizu posle određenog vremena, koja će ukazati na to da li su zreli za neku vrstu sanacije, rušenja ili dovoljno postojani da se eksploatišu još određeni broj godina. U Srbiji postoji praksa da se neki od objekata proveravaju pojedinačno, na zahtev. Proračunom seizmičke nosivosti bi se trebalo baviti svakodnevno. To su najčešće stari objekti koji imaju po 60, 70 godina, gde se radi detaljna analiza, kao da ponovo radite zgradu. Na primer, da bi se dala procena za jednu zgradu, treba, recimo, tri nedelje do mesec dana. Sad zamislite da treba da se uradi jedna opština sa više desetina hiljada objekata. To bi trajalo beskonačno. Reč je o velikom projektu, za koji je potrebna podrška državnih institucija i angažovanje velikog broja stručnjaka građevinske struke- ističe Stanković.

Stanković naglašava da i starost objekta može biti jedna od varijabli koje treba uzeti u obzir, ali da se ne sme generalizovati, jer postoje dobri i loši stari objekti, a isti je slučaj i sa novogradnjom

On ocenjuje da u našem gradu postoji ogroman broj i starih i novih objekata, kao i rekonstruisanih i nadzidanih. Ako se poštovala građevinska struka i ceo lanac u izradi objekta, od projekta do izvođenja, (projektant- institucija koja izdaje građevinsku dozvolu- tehnička kontrola projekta- izvođač- stručni nadzor i građevinska inspekcija), ne bi trebalo previše da brinemo.

-Međutim, rukovođeni zdravom logikom, nikada ne možemo da garantujemo za „ljudski faktor“, te imamo i te kako razloga za sumnju i brigu. Srećna okolnost je, što se nalazino u zoni seizmičke aktivnosti daleko ispod, recimo, aktivnosti u Turskoj, a još manje od aktivnosti u takozvanom „vatrenom pojasu“ u Tihom okeanu između Japana i Amerike. Drugim rečima, nema potrebe da brinemo o posledicama kao u Turskoj, jer ih kod nas sigurno neće ni biti. Ali to ne daje za pravo, posebno nama u građevinskom sektoru, da se „opustimo“ i da ne poštujemo zakone i propise koji već postoje. Ne treba zanemariti ni našu dugu i pozitivnu tradiciju u građevinarstvu. Samo poštujmo struku i „mirno“ spavajmo- zaključuje Stanković.