Umetnički potpis u javnom prostoru za generacije koje dolaze

Šabac je poslednjih godina oplemenjen delima inspirisanim boravkom njihovih tvoraca u lokalnoj sredini, čiji su nas reprezentativni radovi učinili prepoznatljivim na kulturnoj mapi Srbije. Rezidencijalni program, koji podrazumeva rad vizuelnih umetnika u javnim prostorima, realizuje se u gradu od 2017. godine. Njihov umetnički potpis uglavnom je ostavljen u vidu skulptura, a poslednje dve našle su se u Savskoj aveniji, ističe istoričar umetnosti, pokretač i kustos Rezidencijalnog programa za vizuelne umetnike Kulturnog centra u Šapcu Filip Kovačević.

Istoričar umetnosti,Filip Kovačević: >Postoji kontinuitet produkcije savremene skulpture u Šapcu i njenog postavljanja u javnom prostoru, Foto: "Glas Podrinja"

„Robot“ širi radost
-Važan deo projekta Rezidencijalnog programa je izbor lokacije na koju će rad biti postavljen po završetku produkcije tako da izgleda kao da mu je tu oduvek bilo mesto. Uvideli smo da u prvom delu nedavno formirane ambijentalne celine Savske avenije nema nikavih posebnih sadržaja, a prostor je veliki, uređen, mesto je frekventno, sa velikim brojem posetilaca i ta lokacija se nametnula poslednje dve- tri godine. Tako je postavljena skulptura Marka Vukše „Dijalog“, a zatim je i „Robot“ Nikole Kolje Božovića tu našao svoje mesto- navodi Kovačević.

Božović je diplomirao i magistrirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, gde sada radi kao vanredni profesor. Od 1999. izlaže na samostalnim, grupnim kao i međunarodnim izložbama i sajmovima savremene umetnosti u Beču, a radovi mu se nalaze u mnogim privatnim i javnim kolekcijama. „Robot“ postavljen krajem prošle godine je, objašnjava Kovačević, „deo nekakve ležernosti umetnika i njegove želje i lepe namere da pošalje pozitivnu poruku svojim radom“.

Video- nadzor u borbi protiv nesavesnih pojedinaca
Umetnička dela u javnom prostoru nalaze se na meti vandala, ali su u Šapcu, srećom, to još uvek retki primeri. Ipak, „Dijalog“ Marka Vukše je išaran, a šteta još nije uvek u potpunosti sanirana. Nekad umetnici unapred računaju na uticaj spoljašnje sredine, pa biraju materijale u skladu sa tim. Treba napomenuti da saniranje oštećenja, budući da je u pitanju javno dobro, iziskuje troškove na štetu svih nas, a i šalje lošu sliku o gradu.
-Nedavno smo uputili zvaničan dopis Gradskoj upravi da se obezbedi video- nadzor u prostorima u koje se unose umetnički radovi, kao što je slučaj sa Savskom avenijom. Pokrenuli smo inicijativu da se ti prostori bar elementarno obezbede. Uglavnom ta skrnavljenja nemaju neku dublju pozadinu, to najčešće čine mladi tinejdžeri, često iz neznanja, nesvesni kakvu štetu prave i uvereni da neće biti sankcionisani za takvo ponašanje- kaže Kovačević.

-Poslednjih 20 godina Božović ima seriju robota u opusu skulptura, različitih dimenzija, materijala, formi, sa raznim temama i o tome su pisali najeminentiji kustosi i istoričari umetnosti u Srbiji. Njegovi roboti su specifični po tome što su često humaniji od samih ljudi. Naš robot šalje maksimalno pozitivnu poruku. Nalazi se na šetalištu Savska avenija gde veliki broj ljudi prolazi, ima mnogo dece, on trči prema Starom gradu, jer je srećan što je pronašao detelinu sa četiri lista i hoće da tu svoju radost podeli sa Šapčanima. Roboti su u novije doba zamenili anđele koji su kroz istoriju umetnosti bili najčešći motivi u delima umetnika. Oni su već dominantni u svetu zabave, a umetnik samo reaguje na tu činjenicu, prisvaja takva interesovanja i preoblikujući ih stvara sopstvenu umetnost- podvlači Kovačević.

Poslednjih desetak godina postoji kontinuitet projekata pokrenutih u cilju oplemenjivanja javnih prostora u Šapcu. Postepeno, od murala i lokalne scene, do referentnih domaćih i stranih umetnika. Gostujući umetnik Rok Bogataj ostavio je gradu „Pin drop“, skulptura „Memories“ Marka Crnobrnje našla se u parku kod „Sokolane“, „Plava fabrika“ Branislava Nikolića i mural „Krinovi“ Ljiljane Šunjevarić u naselju Benska bara i pomenuti Vukšin „Dijalog“ i Božovićev „Robot“ u Savskoj aveniji.

Umetnost bliža širem auditorijumu
-Projekat se razvija u cilju oplemenjavanja javnog prostora grada, gde je ideja da se savremena umetnost uvede u javni prostor i ne bude više samo za odabrane i stručnu publiku, nego da postane dostupna najširem auditorijumu i da svakodnevno i deca i odrasli komuniciraju sa njom. To je naša misija kao kulturnih poslenika. Murali se nalaze u užem centru grada, postali su deo naše svakodnevice, generalno su jako dobro prihvaćeni od sugrađana, mislim da su oplemenili fasade koje su pre toga bile često oronule, sive, izbledele, jer su tokom projekta zidne površine pre toga sređene, pa onda tek i oslikane- naglašava kustos Rezidencijalnog programa za vizuelne umetnike.

Naš robot šalje maksimalno pozitivnu poruku. On trči prema Starom gradu, jer je srećan što je pronašao detelinu sa četiri lista i hoće da tu svoju radost podeli sa Šapčanima. Roboti su u novije doba zamenili anđele koji su kroz istoriju umetnosti bili najčešći motivi u delima umetnika

Od 2015- 2016 godine, kada su organizovane radionice skulpture, preko 2017, kada je krenuo Rezidencijalni program, do danas, postoji kontinuitet produkcije savremene skulpture u Šapcu i njenog postavljanja u javnom prostoru.

-Važno je da istaknemo da to nisu sporadični primeri kojih ima po Srbiji i u svetu, nego da postoji kontinuitet tog rada i to je posebna vrednost. Grad je shvatio da to treba podržati, da je to vin- vin pozicija u kojoj svi dobijaju, i institucije i umetnička scena, i sugrađani i to postaje kulturno dobro Šapca, ostaje iza nas i ostavljamo generacijama koje dolaze. Jako je važno da se na ovaj način potvrđuje da neki ljudi u ovom gradu promišljaju savremenost, nešto što je deo 21. veka i da reagujemo na trenutak koji sada živimo i stvaramo neke artefakte u skladu sa tim. To upravo i jeste ovaj projekat, kojim pokazujemo da smo pluralno društvo i da negujemo duh i kulturu u skladu sa tim- podvlači istoričar umetnosti.

Suština Rezidencijalnog programa je da se povežu svi faktori oko proizvodnje umetničkog dela koje će biti u javnom prostoru. Projekat finansiraju Grad, Republika preko Ministarstva kulture i informisanja i privatne kompanije koje se pojavljuju kao donatori najčešće kompletne produkcije umetničkog rada, a značajan doprinos njegovoj realizaciji daju Odeljenje za urbanizam i JP „Infrastruktura“. Ove godine, otkriva Kovačević, u pregovorima su sa vrlo značajnim i referentnim umetnikom koji bi radio skulpturu, a više detalja znaće se po završetku konkursa resornog ministarstva.