ZORAN KARAJIĆ, DIREKTOR ŠABAČKOG POZORIŠTA
GODINA PREMIJERA I NAGRADA
Veliki broj premijera, saradnja sa eminentnim rediteljima, učestvovanje na tri internacionalna festivala, nagrade, zadovoljna šabačka publika, ali i nedostatak finansija obeležili su pozorišnu 2011. godinu
U uslovima koji nisu bili idealni za rad, uz nedostatak finansija i manjka zaposlenih, Šabačko pozorište u toku 2011. godine postiglo je rezultate na kojima bi vam pozavidela i mnogo veća pozorišta.
- Pokušali smo da u uslovima koji nisu idealni za rad ostvarimo što je moguće više. Ne priznajem izgovore da je loša godina, da nema para za pozorište, da narod nema para da ide u pozorište jer je skupo. Jednostavno ne priznajem to kao izgovor. Mora se pokušati na sve načine da se dovede publika, a publika će se dovesti ako je dobra organizacija poslovanja koja podrazumeva izuzetno obaveštavanje i prijem publike, vrstu repertoara, broj izvođenja i naravno, kvalitet repertoara. Mislim da smo postigli i jedno i drugo. Mi smo pozorište koje u unutrašnjosti najviše radi. Imamo najveći broj izvođenja. Imamo četiri do pet igrajućih dana u nedelji što nema nijedno pozorište u unutrašnjosti. To odgovorno tvrdim. Trenutno na repertoaru imamo oko trideset predstava i tri zvanične scene ““ Veliku, Malu „Dr Branivoje Đorđević“ i Dečju.
Kraj ove godine, a početak pozorišne sezone 2011/2012. obeležilo je i otvaranje likovne galerije „Vladislav Lalicki“.
- U, sada već prošloj godini, otvorili smo i likovnu galeriju koja je ponela ime velikana likovne umetnosti i scenografije sa ovih balkanskih prostora, rođenog Šapčanina, Vladislava Lalickog. Jedna od njegovih poslednjih, ako ne i poslednja, scenografija po povratku iz Južnoafričke republike u kojoj je živeo zadnjih decenija, bila je baš u Šabačkom pozorištu. U pitanju je „Đido“ Janka Veselinovića.
- Pokušali smo da u uslovima koji nisu idealni za rad ostvarimo što je moguće više. Ne priznajem izgovore da je loša godina, da nema para za pozorište, da narod nema para da ide u pozorište jer je skupo. Jednostavno ne priznajem to kao izgovor. Mora se pokušati na sve načine da se dovede publika, a publika će se dovesti ako je dobra organizacija poslovanja koja podrazumeva izuzetno obaveštavanje i prijem publike, vrstu repertoara, broj izvođenja i naravno, kvalitet repertoara. Mislim da smo postigli i jedno i drugo. Mi smo pozorište koje u unutrašnjosti najviše radi. Imamo najveći broj izvođenja. Imamo četiri do pet igrajućih dana u nedelji što nema nijedno pozorište u unutrašnjosti. To odgovorno tvrdim. Trenutno na repertoaru imamo oko trideset predstava i tri zvanične scene ““ Veliku, Malu „Dr Branivoje Đorđević“ i Dečju.
Kraj ove godine, a početak pozorišne sezone 2011/2012. obeležilo je i otvaranje likovne galerije „Vladislav Lalicki“.
- U, sada već prošloj godini, otvorili smo i likovnu galeriju koja je ponela ime velikana likovne umetnosti i scenografije sa ovih balkanskih prostora, rođenog Šapčanina, Vladislava Lalickog. Jedna od njegovih poslednjih, ako ne i poslednja, scenografija po povratku iz Južnoafričke republike u kojoj je živeo zadnjih decenija, bila je baš u Šabačkom pozorištu. U pitanju je „Đido“ Janka Veselinovića.
Najnoviji broj
18. april 2024.
