Pozlatio omiljeno srpsko piće

Rakija sa listićima zlata nije rezervisana samo za milionere. Pravi se nadomak Šapca, u Pocerskom Pričinoviću

Poznavaoci kažu da postoje dve vrste rakija: dobre i dooobre! Eksperti na takmičenjima nagrađuju najbolje. Hrabri se odvaže, pa u ovo piće dodaju i 24-oro karatno zlato.

Rakija sa listićima zlata nije rezervisana samo za milionere kako bi je pili na svojim jahtama. Pravi se nadomak Šapca, u Pocerskom Pričinoviću i trenutno je najpopularnija u asortimanu „Hadži rakija“ hadži Branka Damnjanovića.

Pošto je završio Bogoslovski fakultet u Foči i diplomirao u Jerusalimu, Branko se razočarao zbog saznanja da neće tako lako naći posao. Okrenuo se svojoj drugoj ljubavi – pečenju rakije.

-Od malena sam sa dedom pekao rakiju i zavoleo to. Uz njega sam zavoleo i pravoslavlje, jer me je svake nedelje i za sve praznike vodio u crvku. Pored imena, od dede sam nasledio i kazan, na kom i danas proizvodim rakiju, priča Branko.

Zlato ne doprinosi ukusu rakije ni na koji način, samo je tu zbog estetike. Trenutno se to najviše traži i najbolje prodaje

Da je od dede dobro naučio posao govore i brojne nagrade koje je osvajao za svoje rakije. Poslednja je „zlatni čokanj“ osvojen u Zenici u konkurenciji 1.100 uzoraka iz 11 zemalja i to drugi uzastopni put. Pre dve godine je sa šljivom starom do tri godine na takmičenju u Žitištu za prvo mesto osvojio kazan.

-Ozbiljniju proizvodnju, sa enzimima i kvascima, počeo sam 2016. godine. Imam zasade kajsije u Koceljevi i šljive u Donjem Crniljevu, a jedan deo voća kupujem. Radim otvorenu fermentaciju i biram plodove koji su najzreliji i najčistiji. Prvo otkošćavam voće, tako da mi svaka voćka prođe kroz ruke. Kod breske i jagode sve radim ručno, dok jabuke i dunje meljem na mlin. Radim fermentaciju gde stavljam enzim i kvasac, hranu za kvasac, kontorolišem PH. Kada je spremno za pečenje stavljam u kazan. Prvi destilat, tzv. „meka rakija“ je na 25-30 stepeni i ona mora da odleži sedam do deset dana.

Drugi destilat, prepek, mora da odleži u drvenom buretu tri do četiri godine. Šećer ni vodu ne dodajem, objašnjava Branko postupak na koji dobija nagrađivane rakije. Najviše se ponosi šljivovicom, koju pravi od tri sorte šljiva, a tržište najviše traži onu sa dodacima zlatnih listića. Listići su jestivi i poslednjih godina su trend i u poslastičarstvu.

-Jestive zlatne listiće nabavljam u Subotici. Oni smatraju da je na jednu flašu dovoljan jedan gram, ali ja stavljam više, jer lepše izgleda. Zlato ne doprinosi ukusu rakije ni na koji način, samo je tu zbog estetike. Trenutno se to najviše traži i najbolje prodaje, navodi Branko.

Iako je osvojio brojna priznanja, o nauci pečenja rakije i dalje uči. Prošle godine prvi put je pekao rakiju od suve šljive. Rezultatom nije zadovoljan i shvatio je šta treba usavršiti.

Kako prepoznati pravu
Ukoliko još ne znate da prepoznate pravu rakiju, od one nekvalitetne, hadži Branko Damnjanović u šali kaže da je naredni dan najbolji pokazatelj.
-Ako sutradan boli glava rakija nije bila dobra. Ipak, može se prepoznati da li rakija ima dodati šećer. Kada se protrlja između dlanova koji su topli, ako ima šećera oni če postati lepljivi. Žiri na takmičenjima gleda glicerin, to su one „suze“ koje se slivaju niz čašicu. Što više toga bolje je i to je znak da rakija ima malo metil alkohola, kaže Branko.

-Princip za dobijenje rakije od suve šljive je potpuno drugačiji, nego od sveže. Od 100 kilograma šljiva dobije se 50 litara rakije. Radio sam sve po knjizi, međutim ocenjena je sa 18 od mogućih 20. Trebalo bi da se radi od šljiva sušenih u starim sušara koje više ne postoje i u kojima se šljiva i dimila. Sada se suši toplim vazduhom. Naučio sam šta treba ispraviti i sledeći put će biti bolje.Takođe, mislim da su za pečenje rakije bolji stari kazani koji se još ručno prave u Valjevu i Vlasotincu, od mašinski rađenih. Dobro je i pečenje na plin, zbog toga što se stalno održava ista temperatura, odaje Banko male tajne svog zanata.

Plan mu je da podigne zasad mušmule, ali i mala hobi destilerija, za koju je već kupio plac u Gornjoj Vranjskoj. Troškovi za izgradnju potrebnih objekata i dobijanja dozvola su veliki, ali to će otvoriti mnoga nova tržišta i omogućiti proizvodnju i prodaju dosta većih količna rakije, nego što je to moguće sa poljoprivrednim gazdinstvom. Takođe se nada i da će sa svojim proizvodom početi da se takmiči i na nadmetanjima van regiona.

Velika ljubav su mu i pčele, koje je nabavio pre dve godine i tako zaokružio priču. Med koji budu proizvodile ići će u rakiju medovaču, koja će prolaziti dva destilata.

Branku pomaže porodica, ali samo kada se radi o sakupljanju voća, odabiru najboljih plodova, pasiranja i loženja vatre pod kazanom. Sve oko destilata radi sam, kaže, tako je najsigurniji da će dobiti željeni proizvod.

M.M.

Info

Berza

Pozlatio omiljeno srpsko piće

Poljoprivreda

Остале вести

Najnoviji broj