Ekonomska kriza menja potrošačke navike

U mesecu kada je obeležen Svetski dan zaštite potrošača, 15. mart, i dalje se osećaju posledice promenjenih kupovnih navika uslovljenih pandemijom, ali i ekonomskom krizom koja je dovela do toga da sa više novca danas mogu da kupe manje. Proizvođači koriguju cene, ali i gramaže, sve su navalentniji u želji da robu prodaju, te se koriste različitim metodama koje još uvek nisu adekvatno sankcionisane. Znate li šta je šrinkflacija? Svi smo se sa njom ponekad susreli, a sada doživljava ekspanziju.

Šrinkflacija u porastu
-Nakon globalne pandemije koja je u znatnoj meri uticala na promene svakodnevnih navika potrošača i usled koje je došlo do ekspanzije onlajn kupovine, a samim tim i povećanja broja prigovora koji za predmet imaju onlajn trgovinu, prosečan potrošač je i danas suočen sa brojnim izazovima. Svaki dan kad odemo u kupovinu presabiramo se koliko je šta poskupelo i kojim proizvodima je smanjena gramaža. Ta poslovna praksa pojedinih proizvođača, pojava kad se zapremina ili veličina proizvoda doslovno smanji, a cena ostane ista, ima i svoje novo ime i zove se šrinkflacija- kaže rukovodilac pravnog tima Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Mladen Alfirović.

Ocena je da je u odnosu na neki prethodni period zakonodavni okvir u velikoj meri unapređen, usklađen sa evropskim direktivama i postavljen tako da u teoriji svakom prosečnom potrošaču pruža niz mehanizama za zaštitu njegovih prava.

Kako se svaki potrošač pojedinačno oseća kad ide u kupovinu, da li se oseća zaštićeno, rasterećeno, to ne bismo mogli baš da tvrdimo. I dalje nam se veliki broj njih žali, Foto: Privatna arhiva

-Potrošačima je od nedavno na raspolaganju mehanizam vezan za vansudsko rešavanje sporova sa trgovcima, gde je učešće trgovaca zapravo zakonska obaveza. To je velika novina i prema nekim statističkim pokazateljima Ministarstva trgovine vansudsko rešavanje sporova je znatno unapređeno i radi se o stotinama predmeta koji su pozitivno rešeni. Zahvaljujući ovom mehanizmu, potrošači i trgovci su uspeli da se dogovore i reše problem, a da se ne ide na sud. Svi znamo da su nam sudovi pretrpani i da treba uraditi sve kako bi se izbegla ta poslednja instanca, a to je podnošenje tužbe.
Takođe, potrošačke organizacije su i dalje prisutne kao prva i glavna kontakt tačka od koje sve počinje, i dalje nas kontaktiraju u velikoj meri- naglašava.

Registar „Ne zovi“ na čekanju, penzioneri najčešće „meta“
Dodaje da se očekivalo da će u roku od godinu dana od stupanja na snagu novog zakona biti usvojen registar „Ne zovi“ koji ima za cilj da pomogne ugroženim potrošačima da se izbore sa sve većim brojem nasrtljivih trgovaca, ali se to još uvek nije dogodilo.

-Registar „Ne zovi“ treba da se uspostavi na osnovu novog zakona. Svaki potrošač koji ne želi da bude kontaktiran putem telefona od strane tih trgovaca će preko aplikacije svog mobilnog operatora biti u mogućnosti da prijavi svoj broj telefona u registar i trgovac će morati da proveri da li se taj broj nalazi u registru. Ako se broj nalazi u registru, neće smeti da poziva tog potrošača, ako to ipak uradi, rizikuje da plati kaznu. Ministarstvo je uradilo svoj deo posla. Usvojeni su podzakonski akti, ostaje da RATEL po pitanju zaštite podataka o ličnosti sve detaljno uredi. Trebalo bi u prvom kvartalu ove godine da stupi na snagu- navodi Alfirović i dodaje da je reč o pozivima telefonom, organizovanju prezentacija na kojima najčešće penzionerima prodaju robu sumnjivog kvaliteta po nerealno visokim cenama.

Foto: Pixabay

Pored onlajn trgovine, u prethodnoj godini evidentiran je i veliki broj prigovora koji se odnosi upravo na nepoštenu poslovnu praksu i nasrtljivo poslovanje, gde je sve veći broj firmi koje sarađuju sa penzionerima i nekim ugroženim kategorijama potrošača, jer su procenili da njih najlakše mogu da pridobiju kao potencijalne kupce i navedu ih da zaključe nerealne ugovore pod nerealnim uslovima.
-Neretko se desi da prođe zakonski rok od 14 dana u kom oni mogu da odustanu od kupovine, pa smo tu takođe primetili veliki broj problema. Takođe, brojni trgovci koji čine neke sitne prekršaje, na dnevnom nivou na osnovu novog zakona se mogu kazniti direktno, putem prekršajnog naloga, po ugledu na saobraćajne prekršaje. Ovi menhanizmi, prema navodima ministarstva, daju određene rezultate, jer se neki sitni prekršaji koje najčešće viđamo na dnevnom nivou, poput toga da cene nisu istaknute pravilno, da nije odgovoreno na reklamaciju u zakonskom roku, upravo kažnjavaju na ovaj način i ministarstvo tvrdi da je došlo do smanjenja nepoštene prakse u ovom segmentu- objašnjava on.

Tehnička roba, odeća i obuća najčešće predmet žalbe
Zakonodavstvo nam je uređeno i usklađeno sa evropskim, ali šta pokazuje praksa?
-Kako se svaki potrošač pojedinačno oseća kad ide u kupovinu, da li se oseća zaštićeno, rasterećeno, to ne bismo mogli baš da tvrdimo. I dalje nam se veliki broj njih žali. Naravno, najveći problem je velika inflacija, skok cena osnovnih životnih namirnica. Mnogi su zabrinuti šta ih tek čeka i u kom smeru će ići ova ekonomska kriza. Rat u Ukrajini je ostavio velike posledice po ekonomiju, ne nazire se kraj tog sukoba, pa samim tim ni neka stabilizacija. Veliki problemi su i u komunalnom sektoru, gde javna preduzeća i dalje nekako odbijaju da na svoje poslovanje primene odredbe zakona kojima se reguliše status usluga koje pružaju- podvlači rukovodilac pravnog tima NOPS-a.

Registar „Ne zovi“ treba da se uspostavi na osnovu novog zakona. Svaki potrošač koji ne želi da bude kontaktiran putem telefona od strane tih trgovaca će preko aplikacije svog mobilnog operatora biti u mogućnosti da prijavi svoj broj telefona u registar i trgovac će morati da proveri da li se taj broj nalazi u registru. Ako se broj nalazi u registru, neće smeti da poziva tog potrošača, ako to ipak uradi, rizikuje da plati kaznu

Ekspanzija onlajn trgovine i elektronskih servisa velikom brzinom menja svakodnevne navike potrošača. Sve češće govorimo i o veštačkoj inteligenciji koja menja pojedina zanimanja. To sa sobom nosi brojne izazove, a jedan od glavnih je kako se izboriti sa sve većim brojem nelegalnih trgovaca, kako podići svest o značaju kupovine kod registrovanih prodavaca, jer se u suprotnom smatra da ste kupili od fizičkog lica i ne možete da rešite problem pomoću zakona i mehanizama dostupnih za pomoć potrošačima. Ako analiziramo godinu unazad, prigovori su upravo primećeni najčešće u oblastima onlajn trgovine (roba se ne isporučuje u dogovorenom roku, oštećena je ili se potrošačima ostavljaju rokovi od 24 sata za reklamaciju koji nisu u skladu sa zakonom). Poslednjih godina, po broju prigovora, i dalje je na prvom mestu tehnička roba, kao i odeća i obuća. To su oblasti gde ima najviše problema na kojima treba raditi, zaključuje Alfirović.