GRAĐANI DRUGOG REDA

Kuće od drveta, podignute pre četrdeset godina u cilju prinudnog rešenja za smeštaj radnika ,,Zorke“, ,,Jele“, ,,Save“ i drugih, tada velikih firmi, prostiru se na 72 ara i predstavljaju jedini krov nad glavom žiteljima ovog naselja. Svaka od baraka (ima ih 12), sadrži četiri stana, u kojima živi 48 porodica. Retki srećnici su otišli iz ,,drvene četvrti“, a neki stanovnici su u njoj od 1968. godine. Od obećanih stanova, sve do danas, ništa, pa je 25 porodica rešilo da otkupi krov nad glavom. Međutim, barake nisu evidentirane u Katastru, a ni u zemljišnim knjigama u Opštinskom sudu.
- Barake još nisu uknjižene. Mi smo dužni da redovno plaćamo obaveze, a o nama niko ne vodi računa. Niko ne održava ovaj prostor. Kome god da se obratimo, samo nas šalju od jednih do drugih vrata, i opet se ništa ne zna. Voda se izliva iz kanalizacije, temelji pucaju, kada pada kiša ne možemo normalno izaći do ulice. Pred izbore nam daju obećanja, a posle, ništa. Predstavnici svih stranaka dolaze tokom predizborne kampanje, a kada prođu izbori, svi nas zaborave. Jesmo li mi građani drugog reda, pita Miroljub Vrućkić ““ Mile, stanovnik ovog naselja...