Tradicija slavljenja plemenitosti

Jedinstveno priznanje „Najplemenitiji podvig godine“, ustanovljeno davne 1963. godine pod nazivom „Najplemenitiji Jugosloven“ predstavlja unikatni izbor gde se pažnja javnosti usmerava na nevidljive heroje, male-velike ljude koji žive, rade i neretko se čine samo kao jedni od mnogih, a zapravo su jednom ili više puta postupili hrabro, odvažno, najbliže superherojima iz priča i stripova. Njih niko nije nacrtao, osmislio, oni su stvarni, tradicija je pokazala skromni, pojedinci svih uzrasta, što su štiteći druge ugrozili sebe, bez promisli, jednostavno vođeni snagom humanosti i dobročinstva ili su svoj život promenili, vreme darovali kako bi ulepšali nečije godine. Mnogi su i dali svoj život za druge. Plaketa lista „Večernje novosti“ proslavila je svoj 60. rođendan, ali u svojoj biti čuva iskru večnosti zbog koje ne stari, ne prolazi, već je zauvek mlada.

foto: Z. Jovanović i D. Milovanović (Večernje novosti)

Sve je počelo nakon velikog zemljotresa u Skoplju, kada se u jednom trenutku Grad pretvorio u prah. Hiljadama je život otet, još više je onih kojima je pod ruševinama pretio kraj, ali su ih nesebični sugrađani i brojni dobronamernici iz cele bivše države otrgli od onoga što se činilo kao neminovnost. Električar Maksim Stojanović je golim rukama pokidao žice napajanja, prekinuo dotok struje spasivši grad velikog požara i još veće tragedije. Maksim je bio prvi dobitnik, a godine i decenije koje su sledile pokazale su da je oko nas, na ovim prostorima čija istorija pamti više stradanja nego podvige, mnogi spremni da budu ludo hrabri, odvažni i nesebični, posvećeni i tako zavrede plaketu dnevnog lista. Nikada nije bilo upitno hoće li biti kandidata što zaslužuju plaketu, već kako izabrati među mnogima.

Priznanja za 2022. godinu
Priznanja za 2022. godinu, u kategoriji zlatnih i srebrnih plekate svedoče o svemu navedenom. Zaslužili su ih Tatjana Obradović (najplemenitiji podvig) koja je usvojila i gaji dete sa teškim oboljenjem koga su se i roditelji odrekli, Nemanja Čović(postuhmno za najveći podvig) koji je dao život za spas kapetana, Pavlina Radovanović iz Metohije (najplemeniti dečji podvig), devojčica koja peva na koncertima pikupljajući sredstva za oslikavanje crkve u svom mestu, bratstvu manastira Draganac na Kosovu (kolektivno priznanje), a srebrna vatrogasci Saša i Andrija koji su spasili četvorogodišnjaka, Marko za spasavanje jedanaestomesečne bebe, policajcu spasiocu tinejdžera sa vrha dalekovoda, Zdravku što je spasao kakajakaša iz nabujale reke, Saši spasiocu žene žrtve porodičnog nasilja, Milenku koji je ugrozio svoj život da pomogne troje povređenih u udesu na autoputu, Bobanu pokretaču akcije za izgradnju kuće teško obolelom Marku, Nenadu, Deda Mrazu za siromašne mališane...

Mnogo toga, gotovo sve se promenilo za šest decenija, ali ako postoji spona među dobitnicima najvažnijih plaketa ovog priznanja to su najsjajnije ljudske osobine i neretko čuđenje što su zavredeli pažnju javnosti zbog nečega što su oni učinili delujući „samo“ kako ljudskost nalaže.

Dušan Blagojević Dulać

Vreme je veštačke inteligencije, vreme je u kome može biti svako šta god želi, ali ovakva priznanja su brana od toga da ne dođe vreme postčoveka, već da istinske vrline budu izvan vremena u večnosti

Među dobitnicima se nalazi i jedan Šapčanin i to još u godinama kada je prizanje dobijalo zamah. Dušan Blagojević Dulać. Poznati davalac krvi, rekorder mnogo šireg prostora od grada i države u ovoj, najplemenitijoj aktivnosti, prvi nezvanični spasilac na Savi koji za to nije angažovan, već je sam vodo brigu o kupačima koji katkad neoprezno pokupšavaju da seku talase plahovite reke, bivši golman šabačkih klubova, radnik šabačke Zorke, zavredeo je plaketu 1967. godine kada je sam uspeo da zaustavi zapregu koju su u galopu vukla dva grla pravo na dvojicu dečaka što su se nesvesni opasnosti igrali uživajući u sunčanom za njih mirnom danu bezbrižnog detinjstva. Zahvaljujući Dušanu njihova imena nisu našla mesto u crnoj hronici već pričama o podvigu čika Dulaća.

-Kao da se bližimo vremenima u kojima će podvig biti reći drugome „Hvala“, ili pridržati vrata od lifta, kao da će se moći plakete dodeljivati onima koji umeju da kažu „Izvini“ ili „Oprosti“. Vreme je veštačke inteligencije, vreme je u kome može biti svako šta god želi, ali ovakva priznanja su brana od toga da ne dođe vreme postčoveka, već da istinske vrline budu izvan vremena u večnosti. Dobitnici kroz sve decenije su o onima koje su spasli znali samo da su u nevolji i ništa drugo – naglasio je obraćajući se prisutnima akademik Matija Bećković, predsednik žirija za dodelu priznanja „Najplemenitiji podvig godine“.

-Plakete imaju svoje mesto u porodičnim uspomenama, ali najveća važnost proiznanja je slavljenje ljudskosti, plemenitih osobina i herojskih podviga onih koji tim delom, ali i osobinama što neguju mogu i trebaju biti primer svima, sadašnjim i budućim generacijama – rekao je Milan Blagojević, sin Dušanov, koji je sa svojim sinom, unukom šabačkog dobitnika plakete „Najplemenitiji Jugosloven“ prisustvovao svečanosti u svečanoj sali Skupštine grada Beograda gde su se okupili brojni dobitnici u prethodnih šest decenija, kao i potomci onih koji nisu među nama.