U službi spašavanja ljudskih života

Neplanirano, kako to samo život namesti, Željko Beljić je pre šest godina otišao u Australiju da radi za jednu od pet svetskih kompanija koje se bave proizvodnjom radio lokatora za primenu u situacijama kada je život ljudi ugrožen i ne postoji mogućnost drugog oblika komunikacije.

Rođen je u Šapcu, gde je završio osnovnu i srednju školu, a potom i Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, smer za elektroniku, energetiku i telekomunikacije. Ponudu australijske kompanije za posao dobio je u trenutku kada je želeo da doktorske studije privede kraju. Srećom, ta mogućnost ostala je otvorena i kasnije, kada je stekao zvanje doktor nauka elektrotehnike i računarstva. Od 2017. radi u firmi GME pty ltd u Sidneju, napredovao je do pozicije vođe projekta, a član je i nekoliko međunarodnih i domaćih komiteta za standardizaciju.

Vođa tima iskusnih inženjera
-U januaru je bilo tačno šest godina od kako sam došao. Posle završenog fakulteta, počeo sam da radim privatno u Novom Sadu, nakon izvesnog vremena sam dobio priliku da se zaposlim na Fakultetu i tamo sam upisao doktorske studije. U međuvremenu sam se upoznao sa ljudima iz Australije koji su mi ponudili poziciju u firmi za koju i danas radim. Bavi se razvojem radiokomunikacionih uređaja, radija za mobilne upotrebe u različitim namenama, kamionima, automobilima, isto tako antena. Veoma bitni proizvodi su takozvani radio lokatori. Za slučaj nezgode i kada je nečiji život ugrožen mogu da se aktiviraju i pošalju poziv u pomoć. Ovde ih koriste najviše na brodovima, čamcima, pomorskim plovilima i na kopnu, avanturisti, kamperi, planinari- objašnjava Željko.

Foto: Privatna arhiva

Godine 2011, po pozivu s fakulteta, upisao je doktorske studije i zaposlio se na Katedri za električna merenja na FTN kao istraživač saradnik. Gradio je akademsku karijeru i odlazak u privatni sektor nije bila jasno definisana opcija. Radio je na republičkom projektu Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj „Merenja u konceptu pametne distributivne mreže“ (Smart Grid). Tokom tih šest akademskih godina učestvovao je na brojim konferencijama i rezultate istraživanja objavio u više međunarodnih i domaćih časopisa.

-Nisam imao predstavu da ću otići tako daleko. Tih godina kada sam počeo da radim na fakultetu počela je postepeno da se razvija IT industrija, to je bilo tek u nekom zaletu i nisu to bile preterano ni plaćene pozicije. Kada sam razmišljao o tome da iz državnog sektora pređem u privatni, uvek je to bila misao o Evropi. Nikada nisam razmišljao da bih išao u Australiju, ali nekako se ta prilika sama ukazala- navodi.

U kratkom periodu postao je vođa tima. Ubrzo su počeli da razvijaju nove proizvode i lansiraju ih na tržište. Proširili su tim, oformili još jedan i kao vođa projekata priključio se australijskom standardizacionom komitetu koji razvija standarde za bikone u zemlji i na međunarodnom nivou. Na svetu ima svega pet firmi koje ih proizvode, a najveća barijera za ulazak na tržište su stroge zakonske regulative u pogledu tehničkih specifikacija. Radi se o uređajima koji su direktno vezani za spašavanje ljudskih života i samim tim prolaze niz izuzetno rigoroznih testiranja, kao i birokratski aparat.

-Australija je možda najspecifičnija od svih zemalja na svetu, jer je zakonom propisano da se uređaji moraju nositi na plovilima koja putuju više od četiri nautičke milje od obale. Komunikaciona infrastruktura nije dobro uspostavljena van gradova, tako da signala mobilne telefonije nema i zato je to dobro podneblje za komunikaciju putem radio veze. Potrebno je da se čovek na neki način osigura kada ide negde gde nema dometa telefona. To stvara potražnju za tim proizvodima. S druge strane, lične bikone biraju ljudi koji žele da imaju dodatni vid sigurnosti kada putuju van grada i borave u planinama, šumama. Naši proizvodi odlaze i u Novi Zeland, zemlje Evrope i SAD- dodaje.

Evidencija spasilačkih aktivacija
Blisko sarađuju sa državnim organima koji se pre svega bave distribucijom poziva za pomoć i koordinacijom spasilačkih misija.

-Od njih dobijamo pravovremene informacije o nezgodama, tipu, aktivaciji i imamo dobru bazu podataka sa informacijama koliko je uspešnih aktivacija bilo. To samom poslu dodaje neku specijalnu notu i čini me ponosnim što vodim tim jako sposobnih inženjera iz svake struke koji sve to rade.
Naša proizvodnja je lokalna, u Australiji, što je retkost u današnjici, jer želimo da imamo kontrolu kvaliteta pred našim očima, uvid u sve što se radi, osiguramo da su ti proizvodi napravljeni po svim standardima, jer oni spašavaju ljudske živote- naglašava Željko.

Čitav proces je automatizovan, od same transmisije poruke do satelita, pa do zemaljske stanice i potom do tzv. kontrolnog centra, koji zatim rutira na spasilački centar, odakle se koordinira timom koji će biti poslat. To je sistem koji postoji dugi niz godina, sa mnogo pridruženih članica i zemlje iz svojih budžeta finansiraju taj program.

-Svaka spasilačka misija je apsolutno besplatna, finansirana od strane države, nikoga ništa ne košta. Jedino što treba da ima sa sobom je taj uređaj koji aktivira kada je u životnoj opasnosti i ima neku vrstu dodatnog osiguranja da će neko da dođe- objašnjava.

Foto: Privatna arhiva

Hobiji spajaju ljude
Bilo gde čovek da ode, fali mu nešto što ostavi iza sebe. Tako je i sa njim bilo. Novi život koji u Australiji značio je da gradi prijateljstva iz početka.

-Vremenom sam shvatio šta je to što mi najviše fali, a to su ljudi. Kad se neko „presadi“ sa jednog mesta na drugo, nekako, imaš sve što ti je potrebno, odmor, lep život, mogućnost da priuštiš sebi šta god ti treba, ali ta prijateljstva koja se stvaraju od malih nogu, kroz škole, fakultete i poslove i tako dalje, to je nešto što će uvek faliti. Normalno, i dalje sam u kontaktu sa svim svojim dragim prijateljima. Za šest godina ovde stekao sam lepa poznanstva, prijateljstva i to je nešto što negujem i dalje. Mogu reći da je jako lepo. Upoznao sam i sadašnju suprugu, oženio sam se, osnovali smo porodicu i tako sada lagano nas dvoje gradimo dalje život ovde- podvlači on.

Otišao je na drugi kraj sveta da bi tek tamo upoznao neke ljude iz svog kraja.

-Iako smo isto godište i imamo mnogo zajedničkih prijatelja, Milana Gligorića, koji je iz istog mesta kao i ja, nisam znao od ranije. Upoznali smo se igrom slučaja i tako su se rađala i nova poznanstva sa još nekim ljudima. Australija je multikulturalna sredina, ima mnogo ljudi sa različitih krajeva sveta. To nipošto nije prepreka dobrom druženju i prijateljstvu, pogotovo ako čovek pronađe nešto zajedničko, ono što spaja. Najviše smo se spojili oko različitih hobija. Za mene je to ribolov, koji volim od malih nogu. Okruženi smo okeanom i ima mnogo lepih reka i jezera, samim tim i dosta aktivnosti. Umesto da provedemo vreme u kući ili u nekom restoranu ili pabu, radije se odlučimo da odemo negde u prirodu, zabacimo štap i uživamo- naglašava Željko.