SEĆANjA NA STARI ŠABAC
ŠAPČANIN NA KRILIMA AVIONA
Držeći se one stare izreke ,,da je svo znanje sveta u ljudima“ neumorno sam posećivao Šapčane starije od mene, pokazivao im stare fotografije Šapca, beležio i snimao ono što su mi govorili ali i upoređivao prikupljene podatke. U većini slučajeva, ti kroz razgovor prikupljeni podaci međusobno su bili isti ili veoma slični jer svaki čovek neko vreme ili događaj doživi na svoj način i vidi iz svog ugla. Ipak jedna osoba je jedan događaj u Šapcu videla i doživela na samo sebi sopstven način.
Pre više od trideset godina jednog zimskog dana, došao sam na ugovoreni razgovor u stan jedne stare Šapčanke. Sećam se da je stan bio na spratu u jednom od solitera u naselju Benska bara. Sa njom je bila i jedna mlađa rođaka. Vreme je učinilo svoje i više se ne sećam detalja razgovora. Nažalost ni imena stare dame. Šok koji sam tada doživeo duboko mi je ostao u sećanju.
Razgovor je lagano tekao, kao i obično, uz posluženu kafu. Napolju je padao sneg. Smrkavalo se. Sedeli smo za stolom iznad kojeg je visio luster sa upaljenim sijalicama. Stara gospođa polako je razgledala fotografije koje sam joj raširio po stolu, prisećala se i opisivala mi Šabac između dva rata, život u njemu. Onda je uzela u ruku jednu od fotografija koja je prikazivala srušeni avion na početku ulice Vlade Jovanovića. Odjednom je nastao muk, a stara gospođa počela je da plače... Tog momenta meni je „stao mozak“. Nisam znao šta se dogodilo, kako da reagujem i šta je uzrok njenog plakanja. Prišla nam je i njena mlada rođaka, smirila je, a onda je stara gospođa otvorila dušu.
Te daleke 1928. godine između nje i avijatičara Nikole Krstića postojale su velike simpatije. Slao joj je telegrame kada će leteti iznad Šapca. Tako je bilo i tog nesretnog 24. aprila kada joj je javio da gleda na nebo iznad Šapca i čeka njegov avion iz kojeg će joj baciti cveće.
Zaista lep manir. Pravi šabački. Ali tok događanja se neplanirano promenio i dogodilo se ono što sam vam napisao u prethodnom broju. Avion je pao, tri avijatičara su ostala živa. Krstićev otac videvši šta mu sin čini za mladom Šapčankom preselio je porodicu u Beograd i tako prekinuo sinovljevu ljubavnu vezu. Ceo slučaj je nekako zataškan. Godine prošle ali sećanja i rane ostale, a ja sam ih nehotice povredio te zimske noći. Izvinio sam se i zahvalio gospođi na razgovoru. Pokupio sam stare fotografije misleći da o tom događaju više nema šta da se istražuje i da je sve jasno.
Prošle su tri decenije od te zimske večeri do jednoga dana 2007. godine kada sam posle NATO ratne igre ,,Milosrdni anđeo“ otišao u Muzej vazduhoplovstva u Beogradu da snimim ostatke onog oborenog ,,nevidljivog“ aviončića. Ujedno i da od kustosa muzeja prikupim podatke o avionu ,,Brege 19“ koji je pao u Šapcu 1928. godine jer sam imao u planu da napravim izložbu ,,Šapčani na nebu“. Tokom razledanja tog predivnog srpskog muzeja i podužeg razgovora sa ljubaznim kustosom saznadoh da je 1924. godine Kraljevina Jugoslavija kupila od Francuske 152 aviona ,,Brege 19“. U Kraljevu je 1927. godina počela njihova licencna proizvodnja tako da je Kraljevina Jugoslavija već 1932. godine imala 577 aviona tipa ,,Brege 19“, a Francuska 1.000. Da nije došao Drugi svetski rat mi bi u vazduhoplovstvu bili među vodećim evropskim armijama. Na izložbi islikam jedan ,,Brege 19“ koji je bio izviđački avion ali i laki bombarder, a u vreme pada u Šapcu važio je za najbolji avion u toj klasi. Bio je težak oko 2,5 tone. Leteo je brzinom do 214 km na sat. Odličan avion ali nije bio predviđen za bacanje cveća.
Na rastanku me kustos upita: „Gospodine Dragutine, da li ste sigurni da su pri padu aviona u Šapcu bila u njemu tri avijatičara?“ Posmatrao me je sa nevericom. Ponovo mu pokažem šta piše na originalnim fotografijama i novinama iz 1928. godine. Na to mi on hladno reče: „Taj avion je bio dvosed i u njemu je bilo mesta samo za dva čoveka“. Nasta tajac...
Tog časa mi se u glavi stvorila slika događaja godine 1928. u Šapcu. Šabački avijatičar Nikola Krstić bio je ,,slepi putnik“ na avionu i jedino je mogao da sedi vezan na osloncima krila aviona, jer dešavalo se da vazdušna strujanja izabace nevezanog pilota iz aviona. I zamislite kako se Krstić osećao u vreme polučasovnog leta između Novog Sada i Šapca sedeći van aviona na visini od oko 1.500 metara pri brzini od 200 kilometara na čas.
Pažlivo pogledajte avion ,,Brege 19“ na zemlji, u letu i konačno u delovima kada je sretno sleteo u Šabac. Bela strelica na aero snimku prikazuje mesto gde je avion pao zbog ljubavne avanture i jedino mi je ostalo nepoznato ““ šta je bilo sa cvećem namenjeno Šapčanki. Ako vi znate neki detalj ovog događaja koji nisam naveo ““ javite mi. Prikupljam podatke i o sudbini drugih starih šabačkih avijatičara ““ čuvara našeg neba i iznenadićete se, kada kasnije budete saznali šta se sve događalo u Šapcu vezano za vazduhoplovstvo. ŠABAC JE IMAO AERODROM !
Pre više od trideset godina jednog zimskog dana, došao sam na ugovoreni razgovor u stan jedne stare Šapčanke. Sećam se da je stan bio na spratu u jednom od solitera u naselju Benska bara. Sa njom je bila i jedna mlađa rođaka. Vreme je učinilo svoje i više se ne sećam detalja razgovora. Nažalost ni imena stare dame. Šok koji sam tada doživeo duboko mi je ostao u sećanju.
Razgovor je lagano tekao, kao i obično, uz posluženu kafu. Napolju je padao sneg. Smrkavalo se. Sedeli smo za stolom iznad kojeg je visio luster sa upaljenim sijalicama. Stara gospođa polako je razgledala fotografije koje sam joj raširio po stolu, prisećala se i opisivala mi Šabac između dva rata, život u njemu. Onda je uzela u ruku jednu od fotografija koja je prikazivala srušeni avion na početku ulice Vlade Jovanovića. Odjednom je nastao muk, a stara gospođa počela je da plače... Tog momenta meni je „stao mozak“. Nisam znao šta se dogodilo, kako da reagujem i šta je uzrok njenog plakanja. Prišla nam je i njena mlada rođaka, smirila je, a onda je stara gospođa otvorila dušu.
Te daleke 1928. godine između nje i avijatičara Nikole Krstića postojale su velike simpatije. Slao joj je telegrame kada će leteti iznad Šapca. Tako je bilo i tog nesretnog 24. aprila kada joj je javio da gleda na nebo iznad Šapca i čeka njegov avion iz kojeg će joj baciti cveće.
Zaista lep manir. Pravi šabački. Ali tok događanja se neplanirano promenio i dogodilo se ono što sam vam napisao u prethodnom broju. Avion je pao, tri avijatičara su ostala živa. Krstićev otac videvši šta mu sin čini za mladom Šapčankom preselio je porodicu u Beograd i tako prekinuo sinovljevu ljubavnu vezu. Ceo slučaj je nekako zataškan. Godine prošle ali sećanja i rane ostale, a ja sam ih nehotice povredio te zimske noći. Izvinio sam se i zahvalio gospođi na razgovoru. Pokupio sam stare fotografije misleći da o tom događaju više nema šta da se istražuje i da je sve jasno.
Prošle su tri decenije od te zimske večeri do jednoga dana 2007. godine kada sam posle NATO ratne igre ,,Milosrdni anđeo“ otišao u Muzej vazduhoplovstva u Beogradu da snimim ostatke onog oborenog ,,nevidljivog“ aviončića. Ujedno i da od kustosa muzeja prikupim podatke o avionu ,,Brege 19“ koji je pao u Šapcu 1928. godine jer sam imao u planu da napravim izložbu ,,Šapčani na nebu“. Tokom razledanja tog predivnog srpskog muzeja i podužeg razgovora sa ljubaznim kustosom saznadoh da je 1924. godine Kraljevina Jugoslavija kupila od Francuske 152 aviona ,,Brege 19“. U Kraljevu je 1927. godina počela njihova licencna proizvodnja tako da je Kraljevina Jugoslavija već 1932. godine imala 577 aviona tipa ,,Brege 19“, a Francuska 1.000. Da nije došao Drugi svetski rat mi bi u vazduhoplovstvu bili među vodećim evropskim armijama. Na izložbi islikam jedan ,,Brege 19“ koji je bio izviđački avion ali i laki bombarder, a u vreme pada u Šapcu važio je za najbolji avion u toj klasi. Bio je težak oko 2,5 tone. Leteo je brzinom do 214 km na sat. Odličan avion ali nije bio predviđen za bacanje cveća.
Na rastanku me kustos upita: „Gospodine Dragutine, da li ste sigurni da su pri padu aviona u Šapcu bila u njemu tri avijatičara?“ Posmatrao me je sa nevericom. Ponovo mu pokažem šta piše na originalnim fotografijama i novinama iz 1928. godine. Na to mi on hladno reče: „Taj avion je bio dvosed i u njemu je bilo mesta samo za dva čoveka“. Nasta tajac...
Tog časa mi se u glavi stvorila slika događaja godine 1928. u Šapcu. Šabački avijatičar Nikola Krstić bio je ,,slepi putnik“ na avionu i jedino je mogao da sedi vezan na osloncima krila aviona, jer dešavalo se da vazdušna strujanja izabace nevezanog pilota iz aviona. I zamislite kako se Krstić osećao u vreme polučasovnog leta između Novog Sada i Šapca sedeći van aviona na visini od oko 1.500 metara pri brzini od 200 kilometara na čas.
Pažlivo pogledajte avion ,,Brege 19“ na zemlji, u letu i konačno u delovima kada je sretno sleteo u Šabac. Bela strelica na aero snimku prikazuje mesto gde je avion pao zbog ljubavne avanture i jedino mi je ostalo nepoznato ““ šta je bilo sa cvećem namenjeno Šapčanki. Ako vi znate neki detalj ovog događaja koji nisam naveo ““ javite mi. Prikupljam podatke i o sudbini drugih starih šabačkih avijatičara ““ čuvara našeg neba i iznenadićete se, kada kasnije budete saznali šta se sve događalo u Šapcu vezano za vazduhoplovstvo. ŠABAC JE IMAO AERODROM !
Najnoviji broj
18. april 2024.
