Инфо

Берза

  • aero 1.689 ▼ -0,18%
  • niis 679 ▼ -0,73%
(9. фебруар 2012.)
ЛИДЕР УЈЕДИЊЕНИХ РЕГИОНА СРБИЈЕ У ПОСЕТИ ШАПЦУ

ДИНКИЋЕВИМ ИДЕЈАМА ДО БОЉЕГ ЖИВОТА

Председник Уједињених региона Србије, Млађан Динкић, током посете Шапцу истакао је да је Србији потребна нова економска политика. У разговору за „Глас Подриња“ он је нагласио да градови и општине у унутрашњости једино децентрализацијом могу остварити напредак, који се огледа како у економском, тако и у инфраструктурном, културном и спортском смислу
Приликом представљања економске платформе Уједињених региона Србије напоменули сте да је Србији неопходна темељна економска реформа. У чему је суштина планираних промена?
- Уједињени региони Србије желе да нови економски програм Владе Републике Србије пишу заједно са привредницима. Тај програм ће бити примењив, а не апстрактан. Потребна нам је обимна пореска реформа, која ће свој максимум показати у реформи пореза на додату вредност, јер је наш предлог да се ПДВ плаћа тек када привредници наплате своја потраживања, а не када их фактуришу. Захтеваћемо да се укину парафискални намети, попут фирмарина или накнада за коришћење земљишта, и тражићемо да се растерете трошкови производње. Наши циљеви су укидање бирократских процедура које оптерећују привреду и тежња да државна организација постане што бржа и ефикаснија. Посебну подршку морамо пружити малим и средњим предузећима која се баве информационим технологијама и извозом услуга. Залагаћемо се за пореске и кредитне олакшице почетницима у бизнису и укидању свих такси за предузетнике који се баве старим занатима. Држава тренутно само кажњава оне који крше законе, док они који их поштују и измирују обавезе на време немају никакве бенефиције. Због тога ћемо предложити да све фирме које редовно измирују порезе и доприносе имају одбитак од тих издатака као награду за лојалност.
Постоје ли конкретне привредне области које би држава требала да стимулише, како би се обезбедио економски развој Србије?
- Најбржи ефекти привредног развоја били би видљиви у пољопривредњој производњи, јер у условима светске економске кризе једина област у којој постоји тзв. „нееластична тражња“ јесте производња и продаја хране. Улагањем у пољопривреду можемо значајно повећати раст извоза и бруто домаћег производа, па је тако програмом УРС-а планирано да се удвостручи аграрни буџет и максимално искористе потенцијали пољопривреде. Стање у пољопривреди нећемо унапређивати искључиво субвенцијама, као што је тренутно случај, већ ћемо предложити враћање система бесповратних средстава за инвестиције у аграру јер нам тренутно недостаје конкурентности у овој области. Хрватска извози три пута више по хектару од Србије данас, Словачка седам пута, а Холандија 20 пута, те сматрамо да и ми инвестицијама можемо подићи пољопривредну производњу на виши ниво.
Ниједан млад човек неће остати у свом граду уколико има само посао, већ су му потребни културни, образовни, спортски и забавни садржаји. Нажалост, у спорту, на пример, имамо ситуацију у којој се пре почетка такмичења не поставља питање да ли неки од клубова из унутрашњости може да буде првак. У фудбалу не постоји трећи тим, осим Партизана и Црвене Звезде који може да освоји титулу. Ако велика јавна предузећа већ подржавају ова два клуба, питам се зашто не би спонзорисали и клубове из Шапца, попут Металопластике или Мачве. Ја сам недавно, као почасни председник, заједно са Мирославом Мутом Николићем почео да водим „К.К. Раднички“ из Крагујевца при чему имамо сан да освојимо титулу или куп, и волео бих да докажемо другим градовима да је оствариво да спортски клубови из унутрашњости буду најбољи у држави, попут Металопластике 80-тих, у којој су настали многобројни рукометни шампиони
Осим пољопривреде, постоје ли и друге области у којима Србија може искористити компаративне предности у односу на друге државе и на тај начин подићи своју конкурентност на светском тржишту?
- Треба стимулисати прерађивачки сектор, јер се тако постиже већа вредност производа у извозу. Ми производимо довољно за своје потребе, али морамо стимулисати производњу како би били конкурентни на европском и светском тржишту. Таквом производњом ћемо на кратак и средњи рок остварити највидљивије ефекте у привредном расту и бољем животном стандарду грађана. Ми треба да привлачимо оне индустрије које ће у нашој земљи производити готове производе високе вредности, попут аутомобила и електронских уређаја. Зато је долазак „Фијата“ и „Панасоника“ значајан корак ка привредном развоју Србије.
Шта грађани могу да очекују од регионализације? Да ли је долазак страних инвеститора, на пример у Крагујевцу, смањио незапослености и допринео унапређењу равномерног регионалног и економског развоја?
- „Фијат“ је допринео томе да многе аутомобилске компаније дођу у Србију где ће производити делове, између осталог и у Шапцу. Важно је да сви региони и градови добију једнаке шансе за развој, да млади остају у својим градовима, да не морају због економске сигурности да одлазе у Београд или изван Србије. Залажемо се да више новца остаје градовима и општинама и да им се врати имовина, али ни то није довољно. Тај новац мора се распоређивати све до месних заједница, како би грађани на најнижем територијалном нивоу организације осетили конкретне позитивне аспекте децентрализације. Инсистирамо на децентрализацији Пореске управе и Инспекције рада, због квалитетније контроле и прикупљања локалних прихода. Треба улагати у изградњу телекомуникационе оптичке инфраструктуре, како би грађанима у свим деловима републике омогућили приступ брзом интернету и средствима савремене електронске комуникације. Регионализација доприноси и једнаком развоју саобраћајне инфратруктуре у свим деловима земље. Не треба да се гради само Коридор 10, већ и полуаутопут од Шапца до Руме, и од Шапца до Лознице. То је потреба читаве Западне Србије.
Приликом посета градовима у унутрашњости представници политичких партија увек наглашавају потребу развоја читаве државе, а не само престонице. На чију подршку рачунате у спровођењу Ваших идеја о децентрализацији?
- У реализацији идеја о децентрализацији рачунамо, пре свега, на подршку грађана, пошто ми се чини да се све остале странке, без обзира да ли су у власти или опозицији, понашају као да их ова тема уопште не занима. Децентрализација је питање прерасподеле моћи и овлашћења из центра као што је Београд ка свим градовима, општинама и регионима у Србији. Наше идеје нећемо реализовати са Српском напредном странком и Српском радикалном странком, а волео бих да такав став чујем и од Бориса Тадића.
Како оцењујете рад Градског одбора Уједињених региона Србије у Шапцу?
- То је један добар одбор који воде млади људи и сугуран сам да ће у годинама пред нама показати снагу и квалитет конкретним акцијама и резултатима у Шапцу. За разлику од неких одбора који имају дужу традицију доброг вођења, ово је одбор који је пре пар година добио ново руководство и наступа одлично, и сматрам да ће праву снагу показати после избора када ће учествовати у даљем развоју и подизању квалитета живота у Шапцу.

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa