IZMEĐU REDOVA
SNEG U FEBRUARU
Došli dani kada i pingvini žicaju pare za čaj. Srbi to već odavno rade.
Dok jedni čiste sneg, drugi se sankaju. Ravnomerna podela snega.
A i taj sneg, šta će u februaru. Baš.
Ovih dana neki Beograđani su hteli da napuste prestonicu i da se vrate da žive tamo odakle su došli. Ljudi pobegli iz svog sela da ne bi gazili blato i snegove a to čudo ih dočekalo u Beogradu. Pa nije lepo. Stvarno.
Ono što nije moglo redovno, e moraće vanredno. Misli se na uklanjanje snega u uslovima kada su putarska preduzeća privatizovana pa naplaćuju i čišćenje puteva, staza i bogaza. A nema više ni vojske koja je dobrovoljno, pod komandom, lopatala po gradovima i selima, nema ni mladih akcijaša koji bi sada razgrtali i pevali “Pršti, pršti bela staza... Deda Mraza“ a kao Deda Mrazova ponuda zvučala je ona beogradska kad su pozvali savesne građane da za 1.600 dinara čiste sneg. I došlo je mnogo, ne zbog želje da počiste već da dobiju koji dinar.
I pored svega život ide dalje. Naš rečiti premijer, neki dan, prilikom preuzimanja smederevske železare od Amera, reče da nije neuobičajeno da se za jedan dolar, koliko je on dao, plati neka kompanija. Pa tako je i bilo, dolar po dolar, odoše naše fabrike.
Do duše ovu istrošenu železaru Amerikanci nam vraćaju za taj čitav jedan dolar ali izjaviše da tužna srca napuštaju Srbiju. To su govorili i kad su nas bombardovali.
I sad, pošto Vlada traži strateškog partnera za tu fabriku, javio se jedan ovdašnji preduzetnik koji se baš bavi metalurgijom. Kaže ima bogato iskustvo u tome, od malih nogu skuplja gvožđe, aluminijum, do duše i kartone, ali reče da za sve to ima i infrastrukturnu trokolicu. To kume.
Čelnici Beograda, nekako pred sneg, navozaše se autobusima kako bi građanima pokazali ispravnost novog sistema naplate karata. Dobro bi bilo da to učine i iz šabačke vlasti, samo morali bi se dobro obući jer autobusi koji vozaju po gradu i selima, većinom nemaju grejanje.
I opet o snegu. Padali su i ranije snegovi. I žešći. A ni mi ranije nismo bili ovakvi.
Dok jedni čiste sneg, drugi se sankaju. Ravnomerna podela snega.
A i taj sneg, šta će u februaru. Baš.
Ovih dana neki Beograđani su hteli da napuste prestonicu i da se vrate da žive tamo odakle su došli. Ljudi pobegli iz svog sela da ne bi gazili blato i snegove a to čudo ih dočekalo u Beogradu. Pa nije lepo. Stvarno.
Ono što nije moglo redovno, e moraće vanredno. Misli se na uklanjanje snega u uslovima kada su putarska preduzeća privatizovana pa naplaćuju i čišćenje puteva, staza i bogaza. A nema više ni vojske koja je dobrovoljno, pod komandom, lopatala po gradovima i selima, nema ni mladih akcijaša koji bi sada razgrtali i pevali “Pršti, pršti bela staza... Deda Mraza“ a kao Deda Mrazova ponuda zvučala je ona beogradska kad su pozvali savesne građane da za 1.600 dinara čiste sneg. I došlo je mnogo, ne zbog želje da počiste već da dobiju koji dinar.
I pored svega život ide dalje. Naš rečiti premijer, neki dan, prilikom preuzimanja smederevske železare od Amera, reče da nije neuobičajeno da se za jedan dolar, koliko je on dao, plati neka kompanija. Pa tako je i bilo, dolar po dolar, odoše naše fabrike.
Do duše ovu istrošenu železaru Amerikanci nam vraćaju za taj čitav jedan dolar ali izjaviše da tužna srca napuštaju Srbiju. To su govorili i kad su nas bombardovali.
I sad, pošto Vlada traži strateškog partnera za tu fabriku, javio se jedan ovdašnji preduzetnik koji se baš bavi metalurgijom. Kaže ima bogato iskustvo u tome, od malih nogu skuplja gvožđe, aluminijum, do duše i kartone, ali reče da za sve to ima i infrastrukturnu trokolicu. To kume.
Čelnici Beograda, nekako pred sneg, navozaše se autobusima kako bi građanima pokazali ispravnost novog sistema naplate karata. Dobro bi bilo da to učine i iz šabačke vlasti, samo morali bi se dobro obući jer autobusi koji vozaju po gradu i selima, većinom nemaju grejanje.
I opet o snegu. Padali su i ranije snegovi. I žešći. A ni mi ranije nismo bili ovakvi.
Najnoviji broj
18. april 2024.
