Podvig Mila S.

Veliki rival Mačve tokom šestdesetih i sedamedesetih godina bila je novosadska Vojvodina, a prvenstveni dueli dva poznata bokserska kluba bili su poslastica za sve ljubitelje plemenite veštine. Početkom sedamdesetih godina duel dva kluba u Novom Sadu proglašen je derbijem, ne samo kola Druge lige, već i prvenstva.

Veče pred put, na poslednjem treningu, Mačva je imala spremnih deset boksera za veliki okršaj. Stigao je novi dan i trenutak okupljanja pred put. Ispred autobusa nalazilo se samo sedam boksera. Ondašnje propozicije su bile jasne, osam boksera je minimum da bi prvenstveni meč bio organizovan. Trebalo je delati brzo, iako je sve ukazivalo da će derbi biti rešen službenim rezultatom. Jedina nada bio je sjajni Mile Savić. Nedugo pre meča imao je tešku upalu pluća od koje se još oporavljao. Nije trenirao, bio je daleko od dobre forme, bez snage i kondicije. Pokucao je na njegova vrata Slavko Sinđelić uz molbu da otputuje i bude tu za merenje, a meč slobodno da preda, jer nije bilo realno da se bori još uvek „rovit“. Mile, odan klubu, pristao je i krenuo na put.

Na merenju je bio u dometu svoje težinske kategorije, a kada je već stigao, odlučio je da obuče opremu i izađe u ring, izdrži koliko može, na lično insistiranje. U klubu su strahovali da ne pogorša stanje. Izašao je samoinicijativno i pobedio Kaluđerovića. Ne samo da je Mile Savić spasao duel, već je i doneo bodove svom timu.