Londonski polumaraton za majčinu životnu borbu

Prva Lipolištanka i Šapčanka koja je dobila stipendiju Londonskog univerzitetskog koledža, Katarina Ruvidić, u aprilu je istrčala Londonski polumaraton. Obezbediti učešće na toj sportskoj manifestaciji bilo je zahtevno, ali motiv je imala u činjenici da je donirala sredstva za fondaciju koja prikuplja sredstva za istraživanje, prevenciju i lečenje raka dojke. Razlog, najvažniji, u tome da se majka Verica već deceniju bori sa tom bolešću.

Heroina i motivacija
-U čast moje majke Verice Ruvidić, ali i svih onih koji se godinama bore protiv raka, odlučila sam da učestvujem u toj trci, kako bih podigla svest o toj bolesti i prikupila sredstva za istraživanje i podršku u borbi protiv raka dojke. Glavna ideja i motiv moje kampanje jeste da je sa rakom moguće živeti. U našem društvu, osobe obolele od karcinoma se, narodski rečeno, „otpisuju“, ali uz pravilnu sistemsku podršku i negu, mogu i zaslužuju da žive dostojanstven život. Srećna sam i privilegovana što imam mamu borca koja na dostojanstven način živi s tim, uprkos komplikacijama, ona je moja motivacija i heroina- navodi Katarina.

Obezbediti mesto na tako velikoj i prestižnoj sportskoj manifestaciji uopšte nije jednostavno, jer na hiljade ljudi iz čitavog sveta žele da budu učesnici. Zahvaljujući njenoj priči i kampanji o životu sa rakom uspela je da se kvalifikuje među učesnike.

-Tokom nekoliko meseci pripreme uspela sam da skupim 1.133 funte, koje sam donirala organizaciji Rak dojke sad (Breast Cancer Now), britanskoj nevladinoj organizaciji koja se bavi istraživanjem, prevencijom i podrškom osobama koje se bore sa rakom dojke. Njihov cilj je da se zaustavi napredovanje raka dojke, poveća procenat izlečenja i poboljša kvalitet života osoba koje su pogođene ovim oboljenjem- objašnjava ona.

Foto: Privatna arhiva

Za put ka izlečenju
Dodaje da su nakon dobijanja dijagnoze majčin put i borba sa rakom bili slični rolerkosteru, sa nebrojenim usponima i padovima. To je dug i težak proces, koji iziskuje mnogo fizičke i mentalne energije, i predstavlja veliki izazov čak i za najjače pojedince, ali ona nije odustala i pokazuje neverovatnu hrabrost i istrajnost.

Svako je u polumaraton utkao neki veći motiv od nego da stigne do cilja ili pomeri neki lični rekord. Ne mere se istrčani kilometri, nego doprinos opštem dobru. Njoj je trčanje uvek bilo terapija, relaksacija, prilika da se takmiči sa sobom i iznova sebe pobeđuje, verujući da u ovom vremenu čovek mora da pronađe za sebe aktivnost koja prija njegovom biću.

-Nadam se da će se to preliti, kao što se sve preliva, i lepo i ružno, i kod nas i da će ljudi uvek gledati kako da doprinesu društvu na način koji prevazilazi ličnu korist- ističe Katarina, koja je na studijama inovacije i razvoja na Londonskom univerzitetskom koledžu i Vlada Velike Britanije joj je dodelila Èivning (Chevening) stipendiju kao budućoj mladoj liderki.

U London je otputovala prošle godine u septembru, kada je i zvanično počela školovanje. Da je neko maloj Katarini, koja je pohađala OŠ „Stepa Stepanović“ u Lipolistu, rekao da će jednog dana studirati na prestižnom univerzitetu, ne bi mu verovala. Gimnazija, brojne nagrade tokom školovanja, završene master studije na Fakultetu političkih nauka.... Izgleda je došlo vreme da bere plodove uloženog napora.

Glavna ideja i motiv moje kampanje jeste da je sa rakom moguće živeti. U našem društvu, osobe obolele od karcinoma se, narodski rečeno, „otpisuju“, ali uz pravilnu sistemsku podršku i negu, mogu i zaslužuju da žive dostojanstven život

Istrajnost se nagrađuje
-Potičem iz skromne, radničke porodice, uvek sam bila dobar đak, ali ova stipendija je zaista velika odgovornost i ogromna privilegija koja zahteva veliki rad, trud, odricanje, žrtvovanje. Otišla sam na studije, odvojila se od porodice, svega što je poznato, počela da čitam filozofiju na engleskom jeziku... Shvatila sam da moram da se borim, da idem dalje, nema sažaljevanja, sve je proces. Moj fakultet ponovo vraća ulogu i odgovornost države u život svih nas, jer svima treba država blagostanja koja se brine o svim svojim građanima. Bavim se strategijom i razvojem organizacija od malih, kao što su porodične firme i farme, do velikih, kompleksnih sistema, kao što je država- podvlači ona.

Snaga balkanskih žena je, naglašava, njena večna inspiracija.

-Mama mi je veliki uzor, ali i generalno sve mame, žene na Balkanu. Mi smo toliko snažne, sposobne da se prilagođavamo i napredujemo u svim mogućim okolnostima i situacijama. Ta naša hrabrosti, istrajnost je zapravo ono što se nagrađuje u životu, na fakultetu, a i na maratonu. Svi smo to dužni mamama i ženama generalno. Koliko god da postoji stereotip o balkanskom muškarcu, mislim da možemo da generalizujemo balkansku ženu koja je odlučna, istrajna, uporna i uvek uspe na kraju. Ova kampanja, sprovedena kroz simboličan čin trčanja 20 kilometara, slavila je moju Verku zverku- majku hrabrost, kako je tepam, ali i sve druge majke. Naše majke i žene su temelji naših porodica. One su i svetionik koji vodi u svet, ali uvek spremne da dočekaju i spašavaju u olujnim vremenima- zaključuje Katarina.