SEĆANjA NA STARI ŠABAC
ŠAPČANIN NA SAVSKOJ SANTI LEDA
Šabački glasnik br. 3 od 19. februara 1929. godine na prvoj strani objavio je tabelu sa meteorološkim podacima za prethodnu godinu i poduži tekst koji je napisao K. Popović: „Kod Ratarske škole vode se tačne zabeleške o vremenu, i ja sam te zabeleške za godinu 1928. sredio i iznosim ih ovde, verujući da će one zainteresovati Šapčane, i da će time ti podaci biti spašeni od zaborava...“
K. Popović očigledno je bio dalekovid čovek. Podaci su mu sačuvani i evo ponovo objavljeni u našem listu posle osamdeset tri godine. Iz njegovog teksta se vidi da su u prva dva meseca 1928. temperature u Šapcu bile od -11 do -15 stepeni. Leto je bilo veoma toplo ali je u decembru temperatura vazduha iznosila -7 stepeni. Ceo januar i februar mesec 1929. bili su veoma hladni sa temperaturom oko -15 stepeni. Taj podatak ostao je zapisan na poleđini jedne fotografije koju je snimio Šapčanin Marko Manjarić čije snimke sa zaleđene Save objavljujemo i u ovom broju.
Te dugotrajne i estremno niske temperature u Šapcu uzrokovale su da se Sava zaledi, prekine rečni saobraćaj a Šapčani primoraju da prelaze u Klenku pešice preko zaleđene Save kako bi otputovali vozom za Beograd. To pešačenje preko leda trajalo je oko desetak dana. Šabačke novine davale su sugestije da se na ledenu stazu pospe slama kako bi se smanjilo klizanje pri hodu preko leda, da se pešaci na ledu međusobno povežu konopcima dužine 10-15 metara kako bi se u slučaju da pukne led mogli izvući iz vode. Na kraju desi se maler...
Šapčani su već uhodanim ledenim putem prelazili preko Save i vozom putovali u Beograd. Posle dva dana vratila se u Klenak vozom veća grupa Šapčana među kojima je bio i Steva Svejkovski, stolar iz Sremske ulice. Kolona putnika lagano se kretala obalom Save uzvodno ka kamenim stubovima budućeg mosta koje je bilo udaljeno oko pola kilometra od železničke stanice „Klenak ““ Sava“ i gde se nalazilo mesto predviđeno za prelazak preko leda na šabačku obalu.
Steva Svejkovski po mraku polako je išao na čelu kolone u kojoj je bilo oko 60 sugrađana. Kada su stigli na polovinu reke odjednom je upao u ledenu vodu. Nastala je panika i zapomaganje. On se nekako uspuzao na santu leda na kojoj je, po tekstu iz „Šabačkog glasnika“ ostao ceo sat, dok ga nisu uvukli u čamac. Mrak, hladnoća minus 15 stepeni, santa pluta... E, kako je bilo gospodinu Stevi Svejkovskom, to je samo on znao. Nema podataka kako su put ka šabačkoj obali nastavili ostali putnici ali verujem da su skamenjeno čekali na ledu da se čamcem prevezu i da im je ta zimska noć dugo ostala u sećanju.
A evo šta se pre toga dešavalo na Savi. Šapčani čamdžije koji su živeli od prevoženja putnika, tokom dva dana isekli su debeli led i napravili u njemu uzani prolaz između dveju obala kako bi mogli sa svojim čamcima da prevoze putnike na susednu obalu. Nisu svi putnici bili spremni i spretni da pešice prelaze preko Save. U tom delu prolaza na ledu došlo je do pucanja i stvaranja santi. Putnici koji su u međuvremenu bili van Šapca o svemu tome nisu bili obavešteni i malo je falilo da dođe do tragedije.
Posle tog nemilog noćnog događaja opštinske vlasti zabranile su prelazak preko zaleđene Save, a vojnici Kraljevine Jugoslavije počeli su sa razbijanjem leda na Savi. Led je već bio toliko debeo da je pretila opasnost da ako pukne uzvodno od mosta, koji je bio u izgradnji, sante bi mogle da sruše ozidane kamene stubove mosta koga su svi Šapčani željno iščekivali da se sagradi. Zbog toga je led na Savi prvo miniran nizvodno od mosta. Vodena bujica lomila je led koji je bio nizvodno tako da je rečna matica ponela ogromnu ledenu masu koja je zbog krivine reke išla ka šabačkoj obalu gde se danas nalaze dizalice fabrike „Zorka“ i ka susednoj adi. Čula se zastrašujuća buka i škripanje ledenih santi koje su nekontrolisano jurnule niz reku. Nije moglo da prođe bez štete. Velike sante leda isekle su zaštitu na jednom od kamenih stubova mosta, polomile deregliju Ivana Popadića, oštetile usidreni brod ,,Galeb“ i štek Rečnog pomorskog društva. Sva ta šteta dogodila se na obali Save kod Šapca što se moglo i očekivati jer se na tom delu rečni tok povija.
U četvrtak 9. februara 2012. pregazio sam sneg do kolena na celom Novom mostu da bih snimio formiranje leda na tom delu Save. Čudi me da putari nisu očistili sneg sa pešačkih staza na Novom mostu. Očigledno misle da se svi vozimo automobilima. Neka onda stave znak zabrane prelaska pešaka preko mosta.
Sutradan sam pratio stanje ledenog sloja uzvodno, sa sredine Starog mosta, i na tom delu ledena kora bila je znatno deblja, posebno uzvodno od kamenih nosećih stubova železničkog mosta gde manje sante leda leže jedna preko druge, lede se i stvaraju deblji sloj. Stvarala se ista slika kao 1929. kada su baš tuda, uzvodno od stubova Šapčani prelazili zaleđenu Savu. Već su se stvorili i takozvani ledeni čepovi. Led je na mestima spojio obale. Voda koja teče ispod leda stvara potmulu buku, a ledene ploče koje voda izbacuje na površinu skupljaju se kod stubova mosta uz škripanje kao staklo. Atmosfera je bila vrlo neugodna. Ne bih želeo da se ponovi bilo šta neprijatno kao iz one davne 1929. godine. Svakako treba pratiti stanje leda na Savi i reagovati na vreme. Pokušajte da stvorite realnu sliku situacije. Kada krene nekontrolisana ledena masa sa površine vode u dužini od nekoliko kilometara ledene ploče seku kao čelik. Mogu oštetiti većinu plovnih objekata- čamaca i splavova na šabačkoj obali gde se Sava povija.
„Šabački glasnik“ je 17. marta 1928. objavio vest, da na Savi nema leda. Preko nje se može prelaziti čamcima, a da ja led bio krenuo još 11. marta... Videćemo kojeg datuma ćemo mi dati takvu informaciju jer su današnji meteorološki uslovi veoma slični onima pre osamdeset tri godine. Tokom tih godina mnogo šta se promenilo u Šapcu i na Savi. Obale reke danas spajaju dva mosta i barem ne moramo peške preko nje.
K. Popović očigledno je bio dalekovid čovek. Podaci su mu sačuvani i evo ponovo objavljeni u našem listu posle osamdeset tri godine. Iz njegovog teksta se vidi da su u prva dva meseca 1928. temperature u Šapcu bile od -11 do -15 stepeni. Leto je bilo veoma toplo ali je u decembru temperatura vazduha iznosila -7 stepeni. Ceo januar i februar mesec 1929. bili su veoma hladni sa temperaturom oko -15 stepeni. Taj podatak ostao je zapisan na poleđini jedne fotografije koju je snimio Šapčanin Marko Manjarić čije snimke sa zaleđene Save objavljujemo i u ovom broju.
Te dugotrajne i estremno niske temperature u Šapcu uzrokovale su da se Sava zaledi, prekine rečni saobraćaj a Šapčani primoraju da prelaze u Klenku pešice preko zaleđene Save kako bi otputovali vozom za Beograd. To pešačenje preko leda trajalo je oko desetak dana. Šabačke novine davale su sugestije da se na ledenu stazu pospe slama kako bi se smanjilo klizanje pri hodu preko leda, da se pešaci na ledu međusobno povežu konopcima dužine 10-15 metara kako bi se u slučaju da pukne led mogli izvući iz vode. Na kraju desi se maler...
Šapčani su već uhodanim ledenim putem prelazili preko Save i vozom putovali u Beograd. Posle dva dana vratila se u Klenak vozom veća grupa Šapčana među kojima je bio i Steva Svejkovski, stolar iz Sremske ulice. Kolona putnika lagano se kretala obalom Save uzvodno ka kamenim stubovima budućeg mosta koje je bilo udaljeno oko pola kilometra od železničke stanice „Klenak ““ Sava“ i gde se nalazilo mesto predviđeno za prelazak preko leda na šabačku obalu.
Steva Svejkovski po mraku polako je išao na čelu kolone u kojoj je bilo oko 60 sugrađana. Kada su stigli na polovinu reke odjednom je upao u ledenu vodu. Nastala je panika i zapomaganje. On se nekako uspuzao na santu leda na kojoj je, po tekstu iz „Šabačkog glasnika“ ostao ceo sat, dok ga nisu uvukli u čamac. Mrak, hladnoća minus 15 stepeni, santa pluta... E, kako je bilo gospodinu Stevi Svejkovskom, to je samo on znao. Nema podataka kako su put ka šabačkoj obali nastavili ostali putnici ali verujem da su skamenjeno čekali na ledu da se čamcem prevezu i da im je ta zimska noć dugo ostala u sećanju.
A evo šta se pre toga dešavalo na Savi. Šapčani čamdžije koji su živeli od prevoženja putnika, tokom dva dana isekli su debeli led i napravili u njemu uzani prolaz između dveju obala kako bi mogli sa svojim čamcima da prevoze putnike na susednu obalu. Nisu svi putnici bili spremni i spretni da pešice prelaze preko Save. U tom delu prolaza na ledu došlo je do pucanja i stvaranja santi. Putnici koji su u međuvremenu bili van Šapca o svemu tome nisu bili obavešteni i malo je falilo da dođe do tragedije.
Posle tog nemilog noćnog događaja opštinske vlasti zabranile su prelazak preko zaleđene Save, a vojnici Kraljevine Jugoslavije počeli su sa razbijanjem leda na Savi. Led je već bio toliko debeo da je pretila opasnost da ako pukne uzvodno od mosta, koji je bio u izgradnji, sante bi mogle da sruše ozidane kamene stubove mosta koga su svi Šapčani željno iščekivali da se sagradi. Zbog toga je led na Savi prvo miniran nizvodno od mosta. Vodena bujica lomila je led koji je bio nizvodno tako da je rečna matica ponela ogromnu ledenu masu koja je zbog krivine reke išla ka šabačkoj obalu gde se danas nalaze dizalice fabrike „Zorka“ i ka susednoj adi. Čula se zastrašujuća buka i škripanje ledenih santi koje su nekontrolisano jurnule niz reku. Nije moglo da prođe bez štete. Velike sante leda isekle su zaštitu na jednom od kamenih stubova mosta, polomile deregliju Ivana Popadića, oštetile usidreni brod ,,Galeb“ i štek Rečnog pomorskog društva. Sva ta šteta dogodila se na obali Save kod Šapca što se moglo i očekivati jer se na tom delu rečni tok povija.
U četvrtak 9. februara 2012. pregazio sam sneg do kolena na celom Novom mostu da bih snimio formiranje leda na tom delu Save. Čudi me da putari nisu očistili sneg sa pešačkih staza na Novom mostu. Očigledno misle da se svi vozimo automobilima. Neka onda stave znak zabrane prelaska pešaka preko mosta.
Sutradan sam pratio stanje ledenog sloja uzvodno, sa sredine Starog mosta, i na tom delu ledena kora bila je znatno deblja, posebno uzvodno od kamenih nosećih stubova železničkog mosta gde manje sante leda leže jedna preko druge, lede se i stvaraju deblji sloj. Stvarala se ista slika kao 1929. kada su baš tuda, uzvodno od stubova Šapčani prelazili zaleđenu Savu. Već su se stvorili i takozvani ledeni čepovi. Led je na mestima spojio obale. Voda koja teče ispod leda stvara potmulu buku, a ledene ploče koje voda izbacuje na površinu skupljaju se kod stubova mosta uz škripanje kao staklo. Atmosfera je bila vrlo neugodna. Ne bih želeo da se ponovi bilo šta neprijatno kao iz one davne 1929. godine. Svakako treba pratiti stanje leda na Savi i reagovati na vreme. Pokušajte da stvorite realnu sliku situacije. Kada krene nekontrolisana ledena masa sa površine vode u dužini od nekoliko kilometara ledene ploče seku kao čelik. Mogu oštetiti većinu plovnih objekata- čamaca i splavova na šabačkoj obali gde se Sava povija.
„Šabački glasnik“ je 17. marta 1928. objavio vest, da na Savi nema leda. Preko nje se može prelaziti čamcima, a da ja led bio krenuo još 11. marta... Videćemo kojeg datuma ćemo mi dati takvu informaciju jer su današnji meteorološki uslovi veoma slični onima pre osamdeset tri godine. Tokom tih godina mnogo šta se promenilo u Šapcu i na Savi. Obale reke danas spajaju dva mosta i barem ne moramo peške preko nje.
Najnoviji broj
25. april 2024.
