Инфо

Берза

  • aero 1.700 ▲ 0,30%
  • akdm 350 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.000 ▲ 0,03%
  • dinnpb 3.425 ⚫ 0,00%
  • epen 13.000 ▼ -2,26%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • impl 3.002 ▼ -4,73%
  • infm 800 ▲ 6,67%
  • jesv 5.052 ▲ 0,04%
  • mtlc 2.041 ▲ 0,05%
  • niis 687 ⚫ 0,00%
  • nssj 500 ⚫ 0,00%
  • sjpt 154 ▲ 2,67%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • tgas 10.802 ▼ -1,80%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • vitl 900 ▼ -0,11%
  • ztpk 418 ▼ -0,48%
(23. фебруар 2012.)
СЕЋАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ

ШАПЧАНИН НА САВСКОЈ САНТИ ЛЕДА

Шабачки гласник бр. 3 од 19. фебруара 1929. године на првој страни објавио је табелу са метеоролошким подацима за претходну годину и подужи текст који је написао К. Поповић: „Код Ратарске школе воде се тачне забелешке о времену, и ја сам те забелешке за годину 1928. средио и износим их овде, верујући да ће оне заинтересовати Шапчане, и да ће тиме ти подаци бити спашени од заборава...“
К. Поповић очигледно је био далековид човек. Подаци су му сачувани и ево поново објављени у нашем листу после осамдесет три године. Из његовог текста се види да су у прва два месеца 1928. температуре у Шапцу биле од -11 до -15 степени. Лето је било веома топло али је у децембру температура ваздуха износила -7 степени. Цео јануар и фебруар месец 1929. били су веома хладни са температуром око -15 степени. Тај податак остао је записан на полеђини једне фотографије коју је снимио Шапчанин Марко Мањарић чије снимке са залеђене Саве објављујемо и у овом броју.
Те дуготрајне и естремно ниске температуре у Шапцу узроковале су да се Сава заледи, прекине речни саобраћај а Шапчани приморају да прелазе у Кленку пешице преко залеђене Саве како би отпутовали возом за Београд. То пешачење преко леда трајало је око десетак дана. Шабачке новине давале су сугестије да се на ледену стазу поспе слама како би се смањило клизање при ходу преко леда, да се пешаци на леду међусобно повежу конопцима дужине 10-15 метара како би се у случају да пукне лед могли извући из воде. На крају деси се малер...
Шапчани су већ уходаним леденим путем прелазили преко Саве и возом путовали у Београд. После два дана вратила се у Кленак возом већа група Шапчана међу којима је био и Стева Свејковски, столар из Сремске улице. Колона путника лагано се кретала обалом Саве узводно ка каменим стубовима будућег моста које је било удаљено око пола километра од железничке станице „Кленак ““ Сава“ и где се налазило место предвиђено за прелазак преко леда на шабачку обалу.
Стева Свејковски по мраку полако је ишао на челу колоне у којој је било око 60 суграђана. Када су стигли на половину реке одједном је упао у ледену воду. Настала је паника и запомагање. Он се некако успузао на санту леда на којој је, по тексту из „Шабачког гласника“ остао цео сат, док га нису увукли у чамац. Мрак, хладноћа минус 15 степени, санта плута... Е, како је било господину Стеви Свејковском, то је само он знао. Нема података како су пут ка шабачкој обали наставили остали путници али верујем да су скамењено чекали на леду да се чамцем превезу и да им је та зимска ноћ дуго остала у сећању.
А ево шта се пре тога дешавало на Сави. Шапчани чамџије који су живели од превожења путника, током два дана исекли су дебели лед и направили у њему узани пролаз између двеју обала како би могли са својим чамцима да превозе путнике на суседну обалу. Нису сви путници били спремни и спретни да пешице прелазе преко Саве. У том делу пролаза на леду дошло је до пуцања и стварања санти. Путници који су у међувремену били ван Шапца о свему томе нису били обавештени и мало је фалило да дође до трагедије.
После тог немилог ноћног догађаја општинске власти забраниле су прелазак преко залеђене Саве, а војници Краљевине Југославије почели су са разбијањем леда на Сави. Лед је већ био толико дебео да је претила опасност да ако пукне узводно од моста, који је био у изградњи, санте би могле да сруше озидане камене стубове моста кога су сви Шапчани жељно ишчекивали да се сагради. Због тога је лед на Сави прво миниран низводно од моста. Водена бујица ломила је лед који је био низводно тако да је речна матица понела огромну ледену масу која је због кривине реке ишла ка шабачкој обалу где се данас налазе дизалице фабрике „Зорка“ и ка суседној ади. Чула се застрашујућа бука и шкрипање ледених санти које су неконтролисано јурнуле низ реку. Није могло да прође без штете. Велике санте леда исекле су заштиту на једном од камених стубова моста, поломиле дереглију Ивана Попадића, оштетиле усидрени брод ,,Галеб“ и штек Речног поморског друштва. Сва та штета догодила се на обали Саве код Шапца што се могло и очекивати јер се на том делу речни ток повија.
У четвртак 9. фебруара 2012. прегазио сам снег до колена на целом Новом мосту да бих снимио формирање леда на том делу Саве. Чуди ме да путари нису очистили снег са пешачких стаза на Новом мосту. Очигледно мисле да се сви возимо аутомобилима. Нека онда ставе знак забране преласка пешака преко моста.
Сутрадан сам пратио стање леденог слоја узводно, са средине Старог моста, и на том делу ледена кора била је знатно дебља, посебно узводно од камених носећих стубова железничког моста где мање санте леда леже једна преко друге, леде се и стварају дебљи слој. Стварала се иста слика као 1929. када су баш туда, узводно од стубова Шапчани прелазили залеђену Саву. Већ су се створили и такозвани ледени чепови. Лед је на местима спојио обале. Вода која тече испод леда ствара потмулу буку, а ледене плоче које вода избацује на површину скупљају се код стубова моста уз шкрипање као стакло. Атмосфера је била врло неугодна. Не бих желео да се понови било шта непријатно као из оне давне 1929. године. Свакако треба пратити стање леда на Сави и реаговати на време. Покушајте да створите реалну слику ситуације. Када крене неконтролисана ледена маса са површине воде у дужини од неколико километара ледене плоче секу као челик. Могу оштетити већину пловних објеката- чамаца и сплавова на шабачкој обали где се Сава повија.
„Шабачки гласник“ је 17. марта 1928. објавио вест, да на Сави нема леда. Преко ње се може прелазити чамцима, а да ја лед био кренуо још 11. марта... Видећемо којег датума ћемо ми дати такву информацију јер су данашњи метеоролошки услови веома слични онима пре осамдесет три године. Током тих година много шта се променило у Шапцу и на Сави. Обале реке данас спајају два моста и барем не морамо пешке преко ње.

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa