POVRATAK SA ETNE

“Ne iza konopca! Samo jedan kamenčić da se odroni pa“¦!“ , Petar otvara i zatvara usta. I mada znam šta govori pomodrelom rukom provlačim debelu nit koju silina vetra uvrće i cepa“¦ Prelazim na nedozvoljenu stranu. Iz kosih ivica valjaju se tek rođeni oblaci u kojima nestajem. I čekam“¦ “Provucite se ispod konopca i dođite da pogledate!“, sa suprotne strane dovikuje mi mlada saputnica i vrhom cipele čeprka po zemlji. Provlačim se sa mukom i prilazim. Istog časa iz majušne rupe izađe dim.
Sa ivice uzimam kamenčić ““ topao je, taman i hrapav - kad ga dohvati sunce zacakli kao Sirijus...