ISTORIČAR DR ČEDOMIR ANTIĆ ZA „GLAS PODRINjA“
MORAMO SAČUVATI NACIONALNI IDENTITET
Krajem prošlog veka borili smo se za demokratiju, slobodu i pravdu, a danas nam je preko potrebna odgovorna politika koja štiti nacionalne interese i dostojanstvo našeg naroda, ističe u razgovoru za „Glas Podrinja“ nekadašnji lider studentskog protesta, istoričar dr Čedomir Antić
Tokom 90-tih godina prošlog veka bili ste jedan od lidera studentskog protesta. Sa ove vremenske distance, da li su ideali Vaše generacije iznevereni, i da li mislite da današnje generacije ponovo mogu akumulirati takvu energiju?
- Ideali svakako nisu iznevereni. Narodna sloboda, demokratija, pravda, poštenje i nacionalno dostojanstvo su trijumfovali. Vrlina, međutim, mora uvek da bude dokazivana i neprekidno da pobeđuje, a to je već teže. Ako me pitate da li je moja generacija zadovoljna i da li su očekivanja ostvarena, mogu da kažem da tu uspeh vidim kao delimičan. Bili smo u pravu: Miloševićev režim je bio autoritaran i vodio je državu i naciju u propast. Trebalo je skoro tri godine da ga oborimo i za to vreme je doveo do daljih poraza, velikih gubitaka i patnji. Kada je konačno zbačen Srbiji je pošlo bolje ali su otvorene sve one teškoće, unutrašnji problemi, nedostaci, nepravde i obelodanjena je neiskrena i mržnjom nadahnuta politika pojedinih Velikih sila, koji su svi zajedno i doveli do pojave Miloševićeve vlasti i pre toga komunističkog režima. Mi smo se 1996. i 1997. borili za demokratiju. Danas demokratiju imamo, ona je onakva kakvi smo mi sami. Kakva može biti demokratija jednog siromašnog, zaostalog i na nepravdu i grabež naviklog duštva? Svakako ne može biti Bog zna šta. Onda smo trpeli velika poniženja i bili iza drugih balkanskih država. Danas smo prosek regiona, poniženja su i dalje tu, ali manja. Makar u izborni proces više niko ne sumnja. Nažalost, moja generacija se dokopala vlasti, novca i povlastica (iz redova vođstva studentskog protesta regrutovane su desetine poslanika, direktora, načelnika okruga, predsednika opština, čak ministara, potpredsednika vlade, šefova stranaka i predsednika skupštine). Nažalost, nisu unapredili Srbiju u meri u kojoj su se sami iskvarili. Mislim da, koliko je Milošević u interesu sopstvene vlasti vodio državu stranputicom ne izbegavajući unapred izgubljene ratove samo kako bi održao makar deo vlasti koju je nasledio, toliko današnje vlasti nisu spremne da stanu iza nove politike, posvete se radu, razduživanju i bogaćenju države i stanu na branik nacionalnog dostojanstva svim silama i spremni da za opšta prava i principe žrtvuju sebe, a ne narod i državu.
- Ideali svakako nisu iznevereni. Narodna sloboda, demokratija, pravda, poštenje i nacionalno dostojanstvo su trijumfovali. Vrlina, međutim, mora uvek da bude dokazivana i neprekidno da pobeđuje, a to je već teže. Ako me pitate da li je moja generacija zadovoljna i da li su očekivanja ostvarena, mogu da kažem da tu uspeh vidim kao delimičan. Bili smo u pravu: Miloševićev režim je bio autoritaran i vodio je državu i naciju u propast. Trebalo je skoro tri godine da ga oborimo i za to vreme je doveo do daljih poraza, velikih gubitaka i patnji. Kada je konačno zbačen Srbiji je pošlo bolje ali su otvorene sve one teškoće, unutrašnji problemi, nedostaci, nepravde i obelodanjena je neiskrena i mržnjom nadahnuta politika pojedinih Velikih sila, koji su svi zajedno i doveli do pojave Miloševićeve vlasti i pre toga komunističkog režima. Mi smo se 1996. i 1997. borili za demokratiju. Danas demokratiju imamo, ona je onakva kakvi smo mi sami. Kakva može biti demokratija jednog siromašnog, zaostalog i na nepravdu i grabež naviklog duštva? Svakako ne može biti Bog zna šta. Onda smo trpeli velika poniženja i bili iza drugih balkanskih država. Danas smo prosek regiona, poniženja su i dalje tu, ali manja. Makar u izborni proces više niko ne sumnja. Nažalost, moja generacija se dokopala vlasti, novca i povlastica (iz redova vođstva studentskog protesta regrutovane su desetine poslanika, direktora, načelnika okruga, predsednika opština, čak ministara, potpredsednika vlade, šefova stranaka i predsednika skupštine). Nažalost, nisu unapredili Srbiju u meri u kojoj su se sami iskvarili. Mislim da, koliko je Milošević u interesu sopstvene vlasti vodio državu stranputicom ne izbegavajući unapred izgubljene ratove samo kako bi održao makar deo vlasti koju je nasledio, toliko današnje vlasti nisu spremne da stanu iza nove politike, posvete se radu, razduživanju i bogaćenju države i stanu na branik nacionalnog dostojanstva svim silama i spremni da za opšta prava i principe žrtvuju sebe, a ne narod i državu.
Najnoviji broj
18. april 2024.
