DUHOVNOST U NAMA I OKO NAS

A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u lice duh životni, i posta čovek duša živa, piše u Prvoj knjizi Mojsijevoj (Postanje 2, 7). A onda čovek sagreši i bi prognan iz Raja. Na Zemlji poče život novi sa svim svojim vrlinama i manama. Podvrgavan iskušenjima osta veran svojoj veri i Gospodu Bogu jedinome. Istinsko učenje o Bogu uključuje i istinsko proslavljanje Boga. Prema učenju apostola Pavla duhovan čovek jasno se razlikuje od duševnog. Ako idemo tom logikom sledi da je duševan čovek onaj koji ima dušu i telo, ali još nije zadobio Svetoga Duha koji oživotvoruje dušu. „Telesni čovek ne prima što je od Duha Božjeg, jer mu je ludost, i ne može da razume, jer se to ispituje duhovno. Duhovan pak sve ispituje, a njega samog niko ne ispituje“ ( Prva Kor. 2, 14-15).
Današnji čovek sve više preispituje sebe i svoje postupke. Društvo u kome živi, ma koliko savremeno bilo, ne pruža mu moralno podoban oslonac. Mnoge vrednosti su izgubljene, ali kako kaže prepodobni Antonije Veliki „ma gde da je čovek, tamo postoji i Bog“. Pronaći veru prvo u sebe, a zatim i druge, jedan je od najtežih zadataka. „Ispravna vera ne koristi ništa ako je život iskvaren“, pouka je Svetog Jovana Zlatoustog. Pobediti životnu iskvarenost pobeda je i nad samim sobom, ali i nad društvom u kojem je ona uzela velikog maha. Sveti Nikolaj Žički rekao je da „dok god je u jednom narodu, kao i u jednom čoveku, duša živa i jaka, dotle ništa nije izgubljeno i ništa nije mrtvo, što je prašinom posuto“.