ZAŠTO JE JAT NEMOGUĆE BILO KOME PRODATI POKAZUJE I OVAJ ZAPIS SA PUTEŠESTVIJA U ULTRA ATR 72 DO TIVTA
KAD AVIONI STAJU NA SVAKOJ STANICI
Kada ultra štedljivi i ekonomični ATR 72, za koji JAT naplaćuje ultra skupe karte iz operativnih razloga, zbog dvojice kratko podšišanih putnika, sleti neplanirano na podgorički aerodrom, svi vas ubeđuju da je to normalno, jer se događa da za Crnu Goru lete i preko Niša. Kada posle sat i četrdeset minuta leta od Beograda do Tivta izađete, morate se izboriti i sa zujanjem u ušima , ukočenim nogama i da se pomirite sa činjenicom da sami sebe ne čujete nekoliko sati
Zašto svi pokušaji Srbije da udomi nacionalnu aviokompaniju, koja nosi ime propale jugoslovenske države ne uspevaju, na sopstvenoj koži sam se uverio 28. februara ove godine, vozeći se od Beograda do Tivta, sa vanrednim stajanjem u Podgorici.
Da se odmah razumemo, da krenenem sa jednim od četiri “punoletna“ ATR 72, aviona iz Jatove flote, nije me nagnala nedavna izjava Milana Kordića, izvršnog direktora saobraćaja u nacionalnoj kompaniji sa jugoslovenskim imenom, već činjenica da JAT poseduje bolje termine za let do Tivta od jedinog konkurenta Montenegro Airlines. A što se tiče Kordića, on je obećao da JAT sezonu “izgurati sa četiri mala ATR 72, koji su mali, operativni i štedljivi“.
Prvo, što upada u oči je činjenica da korisnici usluga Jatovih ATR 72 turbo-elisnih aviona plaćaju papreno skupe karte koje dostižu i cenu od 16.200 dinara za povratnu kartu na relaciji Beograd Tivat, iako se voze u štedljivom I TEK NEKOLIKO PUTA BRŽEM AVIONU OD AUTOBUSA! Oni koji češće putuju znaju gde sve može u beli svet odleteti po sličnim cenama.
Elem, i to mi nije bio problem, kao ni činjenica da ću sa skoro 1.90 centimetara i preko sto kilograma sedeti na sedištu namenjenom krupnijem đaku prvaku! Svestan sam da se u avionu dužine 27,16 metara ne može postići komfor za 52 putnika. Molio sam se samo Bogu, da samo ispred mene bude ispravno sedište I DA NjEMU BUDE NEKO SITNIJI OD MENE. Ali, Bog ne uslišuje tako glupe i bizarne želje, pa je ispred mene seo neki rmpalija i navalio se na neučvršćeno sedište, koje kod svake turbulencije letelo napred-nazad udaralo u moje noge.
Da se odmah razumemo, da krenenem sa jednim od četiri “punoletna“ ATR 72, aviona iz Jatove flote, nije me nagnala nedavna izjava Milana Kordića, izvršnog direktora saobraćaja u nacionalnoj kompaniji sa jugoslovenskim imenom, već činjenica da JAT poseduje bolje termine za let do Tivta od jedinog konkurenta Montenegro Airlines. A što se tiče Kordića, on je obećao da JAT sezonu “izgurati sa četiri mala ATR 72, koji su mali, operativni i štedljivi“.
Prvo, što upada u oči je činjenica da korisnici usluga Jatovih ATR 72 turbo-elisnih aviona plaćaju papreno skupe karte koje dostižu i cenu od 16.200 dinara za povratnu kartu na relaciji Beograd Tivat, iako se voze u štedljivom I TEK NEKOLIKO PUTA BRŽEM AVIONU OD AUTOBUSA! Oni koji češće putuju znaju gde sve može u beli svet odleteti po sličnim cenama.
Elem, i to mi nije bio problem, kao ni činjenica da ću sa skoro 1.90 centimetara i preko sto kilograma sedeti na sedištu namenjenom krupnijem đaku prvaku! Svestan sam da se u avionu dužine 27,16 metara ne može postići komfor za 52 putnika. Molio sam se samo Bogu, da samo ispred mene bude ispravno sedište I DA NjEMU BUDE NEKO SITNIJI OD MENE. Ali, Bog ne uslišuje tako glupe i bizarne želje, pa je ispred mene seo neki rmpalija i navalio se na neučvršćeno sedište, koje kod svake turbulencije letelo napred-nazad udaralo u moje noge.
Najnoviji broj
18. april 2024.
