AUSTRALIJA KAKVU NE ZNAMO
CRVENA OBLAST
Australija ima 19 miliona stanovnika od toga - 300 hiljada Aboridžina.
Krenuli smo iz Kernsa, grada u kojem smo na 35C dočekali Novu godinu. Posle obilaska Velikog Koralnog grebena i prelepog Koralnog mora ““ nekoliko sati putujemo do drugog cilja naše velike australijske ture ““ a to je Crvena oblast. Ubrzo ugledah tlo - crvena zemlja, zeleno žbunje. Tamna traka puta ““ i ništa više!.
Ispred aerodromske zgrade je raskrčen prostor sa žutim helikopterima. Prilazi nam plavooki Australijanac.
“Ja sam Nil, vozač i vodič. Dobrodošli!“,reče i navuče bele rukavice.
“Sve što vas okružuje je BUŠ, niska trava, žbunje, drvo, zemlja“¦svi hoteli nalaze se na jednom mestu i projektovani tako da ne štrče od prirode. Crvena Oblast je pod zaštitom države, što znači da je samo određene stvari možete snimati. Zabranjeno je: kidati i gaziti divlje cveće, plašiti ptice i kretati se sam. “, jednoličnim glasom govori Nil.
Kroz nisku kapiju hotela “Akacija“ ulazimo u “parče civilizacije“ sa parkom i bazenom za kupanje. Uranjamo u rashlađen apartman sa staklenim vratima, iza njih su još jedna sa gustom mrežicom. Jedva čekam da se uvučem u raskošni “king sajz“ krevet. Jednim pokretom podižem svileni čaršaf, istog časa ugledah ““ bubu! Prestrašena “riđokrila“ se zbuni, grabi levo, pa desno i konačno nestade ispod posteljine. Tražiti je ili spavati sa njom, mislim se i odlučujem za drugo.
«Zvvvr, zvrrr!», telefon uporno zvoni. Nije u sobi! Ustajem i prilazim staklenim vratima, sa one strane je ptica šarenih krila. Stoji na suvom busenu i “zvoni“ li „zvoni“ - kao da zna da je vreme za ustajanje. Dočeka nas topli vazduh i belo sunce ““ i autobus ispred ulaza u hotel.
Krenuli smo iz Kernsa, grada u kojem smo na 35C dočekali Novu godinu. Posle obilaska Velikog Koralnog grebena i prelepog Koralnog mora ““ nekoliko sati putujemo do drugog cilja naše velike australijske ture ““ a to je Crvena oblast. Ubrzo ugledah tlo - crvena zemlja, zeleno žbunje. Tamna traka puta ““ i ništa više!.
Ispred aerodromske zgrade je raskrčen prostor sa žutim helikopterima. Prilazi nam plavooki Australijanac.
“Ja sam Nil, vozač i vodič. Dobrodošli!“,reče i navuče bele rukavice.
“Sve što vas okružuje je BUŠ, niska trava, žbunje, drvo, zemlja“¦svi hoteli nalaze se na jednom mestu i projektovani tako da ne štrče od prirode. Crvena Oblast je pod zaštitom države, što znači da je samo određene stvari možete snimati. Zabranjeno je: kidati i gaziti divlje cveće, plašiti ptice i kretati se sam. “, jednoličnim glasom govori Nil.
Kroz nisku kapiju hotela “Akacija“ ulazimo u “parče civilizacije“ sa parkom i bazenom za kupanje. Uranjamo u rashlađen apartman sa staklenim vratima, iza njih su još jedna sa gustom mrežicom. Jedva čekam da se uvučem u raskošni “king sajz“ krevet. Jednim pokretom podižem svileni čaršaf, istog časa ugledah ““ bubu! Prestrašena “riđokrila“ se zbuni, grabi levo, pa desno i konačno nestade ispod posteljine. Tražiti je ili spavati sa njom, mislim se i odlučujem za drugo.
«Zvvvr, zvrrr!», telefon uporno zvoni. Nije u sobi! Ustajem i prilazim staklenim vratima, sa one strane je ptica šarenih krila. Stoji na suvom busenu i “zvoni“ li „zvoni“ - kao da zna da je vreme za ustajanje. Dočeka nas topli vazduh i belo sunce ““ i autobus ispred ulaza u hotel.
Najnoviji broj
18. april 2024.
