Инфо

Берза

  • aero 1.692 ▲ 0,18%
  • agbc 500 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.434 ▲ 2,48%
  • amsopb 545 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.490 ▲ 2,47%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.105 ▲ 2,08%
  • kmbn 1.905 ▲ 0,26%
  • niis 684 ▲ 0,74%
  • rso1488 127,40 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(3. мај 2012.)
ШАБАЧКИ БИОСКОПИ

НОВЕ ГОДИНЕ У КАСИНИ

Касина је некад била де лукс кафана. Такву, описала ју је и Исидора Секулић у роману „Ђакон Богородничне цркве“. Моја генерација памти је као биоскопску салу. За разлику од осталих шабачких биоскопа, имале је велике „излоге“, с много плаката и фотографија филмова. У излогу и књиге - филмовани романи. Дуго сам чувао једну - Празник у Риму/Грегори Пек/Одри Хепберн. И ту смо карте куповали на благајни/каси, до које се долазило гвозденом шипком обележеним „путем“. Овде си уз карту могао да купиш и „садржај филма“, формата А5, на две или четири стране.
Касирка красна и расна плавуша. Чини се, звала се тета Нада. Подсећала је на Ким Новак из филма „Пикник“ и „Вртоглавица“. Погледа у нас, онако прелепа и преозбиљна, ми замуцкујемо, црвенимо од грешних помисли. Често смо ишли и другима да купујемо карте, само да њу видимо. Неко ми рече умрла је. С њом је умро и део нас. У почетку, и у „Касини“ су биле паузе у току пројекције, једна апаратура, а две или три ролне, па кад се једна „испуца“ да се премота, а друга постави. Интересовање за неке филмове, рецимо - Прохујало са вихором, огромно. Приказивао се у свим шабачким биоскопима, у различито време су, чика Ћора и чика Аца ролне преносили трчећи. У време паузе изађемо у двориште окренуто према Библиотеци, старији пуше, ми, млађи, прескочимо ограду и купујемо сладолед, клакер, семенке, леблебију од уличног продавца. У време паузе, ограду прескоче и они без карте, па кад почне друга ролна, сала дупке пуна, седи се и по поду. Овај филм гледао сам с мојим кумовима Ивом и Олгицом Рукавином, тек што су се венчали. Пре почетка филма, и филмског журнала/Филмске новости, салом је крстарио Мурат Цакић, продавац садржаја и филмованих романа. Имао је хармонику и свирао је испред општине кад су била венчања, а испред Дома ЈНА регрутима. Премину кум Ива Рукавина. И Мурат премину. Он је продавао и „Кинематограф“, подебелу броширану књижицу, џепно издање, са списком свих филмова, свих филмских предузећа/дистрибутера у Југи, откупљених за приказивање.
У згради је било станара, изнад сале, прикључених на исти трафо, па често испадне осигурач. Нестане струја, звиждимо, лупамо ногама о патос, премазан црном смолом/олај. Дешавало се да смо, улазећи, губили ослонац, прућимо по црном масном патосу. Које срамоте ако си са цуром, упицањен. Светло дође, у задњим редовима заљубљени се још увек ватаре, не знају да је струја дошла. Наша дивна „Касина“ имала је и пећ бубњару, на пиљевину из оближњих, надалеко чувених дрвних индустрија „Јела“ и „Небојша Јерковић“. Захлади, наложе је до усијања. Покашто чункови испадну од вуждања. Прекидај пројекцију, отварај врата, бежи, док редар и разводник среде ствар.
Кад смо поодрасли, ишли смо у „Касину“ сами, на дочек Нове Године. Приказивали су нам по три филма, везано. Пре пројекције, наступали су шабачки рокери. „Касина“ је имала и специјалитете за најмађе, сат и по „везаних“ цртаћа. „Касина“ је прва у Југи приказала филмске опере „Томи“ и „Коса“, и документарце „Џенис Џоплин“, „Џими Хендрикс“, „Вудсток“, „Стоунси“. И хороре „Пси од сламе“ и „Лет изнад кукавичјег гнезда“. Пројекције од четири и осам, недељом матине у једанаест. Сећам се помаме за Хичкоков филм „Психо“. Карту ми набави Бата Ћирић - Нишлија, шегрт код мог оца у „Јели“, за пројекцију од једанаест увече. Улови ме разредни, Влада Ђорђевић, биолог/Учитељска. Добих укор из владања, основци су могли у биоскоп само од четири, ми, средњошколци, само од шест. Недавно, видим умрлице. Преминули Бата и супруга му Невена. После Брозове смрти, да нам Колективно председништво стиша страх од оног - Шта ће бити после Тита?, „Касина“ нам је приказивала и порниће, у поноћ. Више нисмо ишли у Београд, биоскоп Партизан. Захваљујући овим порнићима, моји пајтоси са стране говорили су: Хоћемо ли у Шабац, али не на вашар, него на порниће? Прође слава „Касине“. Беше једно време бифе, па књижара, па салон намештаја, дискотека, апотека, банка... Из мртвих је не би дигли ни порнићи. Србијица пуна порнића кућне продукције. Њих отпоче у Америци да снима тета Памела Андерсон, а овде њеним примером краљице наше естраде, тета Севе и бака Суза. Исплакаше очи гостујући у медијима, неко им украо снимке, нису их оне ставиле на интернет нити продале медијима. Ми смо народ који пада на сузе. Стадосмо на страну уцвиљеница. Оне убрзо постадоше још славније. Но, како су школарци њихови највећи обожаваоци, уследи нов стампедо: школарци снимају порниће. У време Шапца моје младости овако нешто нисмо могли да слутимо ни у најгорем сну...

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa