IZMEĐU REDOVA
KOM OPANCI, KOM OBOJCI
Pošto nismo imali izbora, izabrali smo izbore, i sad predizabrane treba izabrati.
Malo je prilika kada se narodu ukaže šansa da bira. Blago onima koji znaju koga.
“Kom opanci, kom obojci“ znao je kazivati naš narod za slične situacije kao što je ova koja će se desiti za tri dana. Doduše, isti taj narod je u takvim prilikama govorio “Ni po babu, ni po stričevima“. A kako se kod nas u evropskoj tranziciji već odavno ne poštuju familijarni odnosi, ostaje da se razvrstavamo po stranačkoj pripadnosti i partijskoj moćnosti.
“Srbija se ustalasa, sprema se da glasa“ kazivali su svojevremeno ovonarodni šereti. Sad ni to više nije za šegu. Vrag je pojeo šalu.
U međuvremenu, čekajući izbore, slavili smo Međunarodni praznik rada 1. maj. Doduše, mnogima među nama nije jasno zašto se praznik rada slavi i u našoj zemlji koja ima toliki broj nezaposlenih.
A neki od tih samozaposlenih, pobunili se ovih dana, i to oni fini trgovci koji imaju svoj automobil i na njemu zvučnik sa koga odjekuje: “Staro gvožđe kupujemo, kalamatore stare, anuliminijum...“ E ti fini ljudi kažu da su u ovom kraju dobili konkurenciju. Išli, vele, ovih dana neki drugi, isto sa kolima i zvučnicima kroz grad i sela i koješta vikali. Pa se sad oni tradicionalni otkupljivači plaše da ovi novi što viču iz kola jednog dana ne preotmu njihov posao i počnu da prikupljaju raznorazne starine.
Još ni izbori nisu počeli a jedna krava pisala uredništvu i pita kada će krenuti nova kampanja. Kaže, svidelo joj se snimanje za televiziju i omilili joj se oni fini ljudi koji su dolazili i mazili je. Nisu kao njen gazda koji je samo vata za sise.
E sad je prilika da se vidi koliko smo puteva i trotoara izgradili, koliko rupa zakrpili, koliko novih projektovali, koliko smo fabrika otvorili a koliko smo najavili da će se tek graditi, koliko je vodovoda poteklo, koliko je ulične rasvete zasijalo i po seoskim sokacima, koliko smo škola podigli, koliko ljudi zaposlili, koliko stipendija dodelili, koliko investitora navatali... Pa ako nije dovoljno, da iskoristimo i drugi krug.
Ustvari, kažu neki, što su obećali, obećali su. Sad je na narodu ta to i ispuni.
Dan pred izbore označen je kao dan političkog ćutanja, bar tako je zakonom predviđeno. A mora se priznati da smo posle svega što smo se naslušali, taj ćutodan svojski zaslužili.
Ih, da je da prođu izbori pa da živimo srećno i zadovoljno!
Malo je prilika kada se narodu ukaže šansa da bira. Blago onima koji znaju koga.
“Kom opanci, kom obojci“ znao je kazivati naš narod za slične situacije kao što je ova koja će se desiti za tri dana. Doduše, isti taj narod je u takvim prilikama govorio “Ni po babu, ni po stričevima“. A kako se kod nas u evropskoj tranziciji već odavno ne poštuju familijarni odnosi, ostaje da se razvrstavamo po stranačkoj pripadnosti i partijskoj moćnosti.
“Srbija se ustalasa, sprema se da glasa“ kazivali su svojevremeno ovonarodni šereti. Sad ni to više nije za šegu. Vrag je pojeo šalu.
U međuvremenu, čekajući izbore, slavili smo Međunarodni praznik rada 1. maj. Doduše, mnogima među nama nije jasno zašto se praznik rada slavi i u našoj zemlji koja ima toliki broj nezaposlenih.
A neki od tih samozaposlenih, pobunili se ovih dana, i to oni fini trgovci koji imaju svoj automobil i na njemu zvučnik sa koga odjekuje: “Staro gvožđe kupujemo, kalamatore stare, anuliminijum...“ E ti fini ljudi kažu da su u ovom kraju dobili konkurenciju. Išli, vele, ovih dana neki drugi, isto sa kolima i zvučnicima kroz grad i sela i koješta vikali. Pa se sad oni tradicionalni otkupljivači plaše da ovi novi što viču iz kola jednog dana ne preotmu njihov posao i počnu da prikupljaju raznorazne starine.
Još ni izbori nisu počeli a jedna krava pisala uredništvu i pita kada će krenuti nova kampanja. Kaže, svidelo joj se snimanje za televiziju i omilili joj se oni fini ljudi koji su dolazili i mazili je. Nisu kao njen gazda koji je samo vata za sise.
E sad je prilika da se vidi koliko smo puteva i trotoara izgradili, koliko rupa zakrpili, koliko novih projektovali, koliko smo fabrika otvorili a koliko smo najavili da će se tek graditi, koliko je vodovoda poteklo, koliko je ulične rasvete zasijalo i po seoskim sokacima, koliko smo škola podigli, koliko ljudi zaposlili, koliko stipendija dodelili, koliko investitora navatali... Pa ako nije dovoljno, da iskoristimo i drugi krug.
Ustvari, kažu neki, što su obećali, obećali su. Sad je na narodu ta to i ispuni.
Dan pred izbore označen je kao dan političkog ćutanja, bar tako je zakonom predviđeno. A mora se priznati da smo posle svega što smo se naslušali, taj ćutodan svojski zaslužili.
Ih, da je da prođu izbori pa da živimo srećno i zadovoljno!
Najnoviji broj
18. april 2024.
