OBALE VUKOVIH VIDIKA

Sa Vukom Draškovićem, liderom Srpskog pokreta obnove, prvi put sam razgovarao pre 22 godine. Tada je boravio u Šapcu i, sa prijateljima i pristalicama, proveo veče na brodu-restoranu na Savi, kod Agencije. Prisutan je bio i vladika šabačko-valjevski, gospodin Lavrentije. Ponovo smo se sreli nedavno kada je u Šabac došao u okviru predizbornih aktivnosti svoje partije i koalicije PREOKRET. U sali Centra za kulturu, pred prepunim gledalištem, govorio je o ciljevima „Preokreta“, ali i o dvodecenijskoj borbi za demokratiju, ličnom i opštem stradanju, porazima i pobedama, nadama... Besedio je Vuk Drašković, predikidan ovacijama, mladićski ponesen, optimističan, nadahnut. O tome je „Glas Podrinja već pisao. Trebalo je i ja da, posle 22 godine, razgovaram sa Vukom, u intrevjuu za zavičajni list. Nije bilo vremena. Savremena tehnologija i kompjuterske veze omogućile su, ipak, kontakt i pred vama je intervju sa Vukom Draškovićem, namenjen onima koji pamte, onima koji bi želeli bolje da se informišu, ljudima koji žele dobro sebi i bližnjima, najmilijima, svom Rodu i zemlji.
Još u vreme postojanja SFRJ bili ste protiv jednoumlja i, kao takvi, učesnik u prvom frontu demokratskih pokreta i partija posle uvođenja višestranačja. Prvi ste, međutim, iz antirežimskog bloka, krenuli u neposrednu akciju. Uprkos pretnji republičkom i saveznom policijom, JNA i njenim tenkovima, pokličom, koji će postati legenda kralja trgova, pozvali ste nezadovoljni narod na trg Republike u Beogradu. Deveti mart tada i danas, 21 godinu posle. Vaše misli, osećanja, sabiranja, sagledavanja?
- Ako me pitate za 9. mart, sad nakon 21 godine, mislim na one stotine hiljada ljudi koji su se tog dana okupili na beogradskom Trgu Slobode. Isti ti ljudi borili su se i svoj život ulagali u rušenje nenarodnog, zločinačkog režima Slobodana Miloševića tokom tragične decenije zla na koncu 20. veka. Vođeni snom o boljoj, lepšoj, pravednijoj i srećnijoj Srbiji, mnogi su hapšeni, premlaćivani, maltretirani, izbacivani sa radnih mesta, ali su ostajali verni tom svom idealu. Nakon 5. oktobra i tzv. demokratskih promena, upravo ti ljudi su od novih vlasti prezreni i odbačeni, a njihove snove su pojeli miševi. Zbog tih ljudi ja i danas vodim bitku za evropsku Srbiju, jer ne mogu i ne smem da prihvatim da je sve što smo tada činili bilo uzalud.