MOJA RUSIJA

U zemljama koje nemaju dugu tradiciju višepartijskog političkog života, ili je ona, kao u slučaju Srbije, bila presečena jednopartijskim bezumljem, postojanje velikog broja političkih stranaka je normalna pojava. Potrebno je određeno vreme da se politički odnosi iskristališu i ostanu 2-3 partije ili grupe partija slične orijentacije.
Nesporno je da je broj političkih stranaka u Srbiji prevelik. Ali, čini se da je formiranje partije koja bi nas direktno približila Rusiji, karika koja je nedostajala političkom životu naše zemlje. I ako odavno prisutna, ideja pravoslavnog panslovenizma do sada nije imala političko-ekonomske uslove za realizaciju. Ideja ujedinjenja sa Rusijom bila je osnovna za našeg sugrađanina Ivana Isakovića koji je idejni tvorac i pokretač akcije stvaranja partije „Moja Rusija“. Oko 1.000 potpisa koje je prikupio za samo desetak dana i samo u našem gradu, pokazuju da nije jedini koji tako razmišlja. Realnost svetskih i domaćih političkih odnosa možda ovu ideju danas čini nerealnom. Ali, promene koje su se desile pre svega u Rusiji i koje će se desiti u odnosima velikih sila, daju joj pravo na postojanje. Sigurno je da će proteći još mnogo vode dok se ne steknu uslovi koji bi omogućili priču o formalno-pravnom ujedinjenju, ali je nesporna i činjenica da bi od tešnjeg povezivanja dve zemlje veliku korist imale pre svega privrede,a samim tim i narodi obe. O istorijskoj povezanosti, duhovnoj i mentalnoj sličnosti dva naroda mnogo je rečeno i napisano. Sigurno je lakše naći zajednički jezik sa onima koji su nam po svemu bliži nego sa onima koji o mnogo čemu razmišljaju na sasvim drugačiji način...