SEĆANjE NA DOKTORA TEODORA BOŽINA
TRNOVITI PUT ISHODOVAN USPEHOM
Svaki čovek, negde i od nekog rođen, nepisano dobija životno poslanje. Pod “poslanjem“ se podrazumeva i znatiželja, ideje, cilj i put da se to sve ostvari. Poslanje doktora Teodora Božina, rođenog 1895. godine u Modošu ( Jaša Tomić), bilo je da izuči krojački zanat i nasledi očevu radnju. Međutim mlađeni Teodor sa odrastanjem ispoljio je znatiželju da nauči i ostvari više od toga što su bile roditeljske želje. Sa stečenim “kalfenskim“ pismom u rodnom mestu otisnuo se prvo u Budimpeštu, potom u Temišvar, da radi krojački zanat i stiče nova znanja o životu. Znatiželja ga je vodila prvo u muzičku školu u Budimpeštu, da uči violinu. Potom, uoči samog početka Prvog svetskog rata, put ga vodi, dalje preko Bratislave, Beča, Linca, Salcburga do Minhena. Ovaj put prelazi pešice zarađujući usput hleb od krojačke igle. U Minhenu počinje da razmišlja o mogućnosti sticanja daljeg gimnazijskog i univerzitetskog obrazovanja. Tu nameru počinje i da ostvaruje uz redovni rad u različitim krojačkim radionicama, od čega se izdržavao i školovao. Tokom ratnih godina, kao rezident Austro-Ugarske monarhije i neborac, dobija ratnu obavezu da bude prevodilac za srpske zarobljenike u logoru u Landau.
Sa završenom Realnom gimnazijom u Minhenu, stiče pravo upisa na Univerzitet. Školske 1920/21. godine upisuje se na Medicinski fakultet u Minhenu, koji završava 1925. godine. Obavezan lekarski staž obavlja u Bečkereku, u novoformiranoj Kraljevini SHS. Po završenom stažu vraća se u Minhen i započinje specijalizaciju hirurgije koju nastavlja i završava u Hajdelbergu. Mamljen nostalgijom vraća se u Beograd i biva upućen za hirurga u Opštu bolnicu u Užice. Vraća se 1930. u Nemačku i venčava sa svojom koleginicom doktorkom Ilzom Grote. Svoju nevestu dovodi u Užice, potom karijeru nastavlja u Valjevu do 1937. godine, kada dolazi u Šabac u kome teče njegova bogata hirurška karijera do 1959. godine kada se penzioniše. Njegov pionirski hirurški rad u Užicu, Valjevu i Šapcu ispunjen je mnogim anegdotama i naznačeno uspešnim rezultatima, što je nenametljivo ilustrovano u njegovoj autobiografiji. Pored dobrih rezultata bilo je mnogo teških i bolnih trenutaka, koje je on lepom naracijom u knjizi zabeležio. Zapisao je rođenje i odrastanje svoje dece, sina Ivana, potonjeg uspešnog očnog lekara i profesora Medicinskog fakulteta u Cirihu i ćerke Jasminke, istoričara umetnosti udate za francuskog grofa De Puzola, koja živi u Švajcarskoj. Doktor Božin, savremenik i učesnik u oba svetska rata u prošlom veku. U Prvom je bio đak i prevodilac u zarobljeničkom logoru u Landau. U drugom, kao Hipokratov zakletnik, lečio je požrtvovano sve učesnike u ratnim zbivanjima u Šapcu i okolini. Svi povređeni i oboleli imali su sreću da je u Šapcu službovao doktor Božin, naglašeno uspešni đak nemačke hirurške škole. Položio je sve zahteve na najbolji mogući način kao čovek i hirurg. O burnim zbivanjima iz njegove karijere je zabeleženo u njegovoj knjizi. Zatečen u Šapcu odgovorio je na sve stručne i patriotske izazove ratnog vremena, što se može smatrati kao izvesna nagrada građanima Šapca i okoline.
Sa završenom Realnom gimnazijom u Minhenu, stiče pravo upisa na Univerzitet. Školske 1920/21. godine upisuje se na Medicinski fakultet u Minhenu, koji završava 1925. godine. Obavezan lekarski staž obavlja u Bečkereku, u novoformiranoj Kraljevini SHS. Po završenom stažu vraća se u Minhen i započinje specijalizaciju hirurgije koju nastavlja i završava u Hajdelbergu. Mamljen nostalgijom vraća se u Beograd i biva upućen za hirurga u Opštu bolnicu u Užice. Vraća se 1930. u Nemačku i venčava sa svojom koleginicom doktorkom Ilzom Grote. Svoju nevestu dovodi u Užice, potom karijeru nastavlja u Valjevu do 1937. godine, kada dolazi u Šabac u kome teče njegova bogata hirurška karijera do 1959. godine kada se penzioniše. Njegov pionirski hirurški rad u Užicu, Valjevu i Šapcu ispunjen je mnogim anegdotama i naznačeno uspešnim rezultatima, što je nenametljivo ilustrovano u njegovoj autobiografiji. Pored dobrih rezultata bilo je mnogo teških i bolnih trenutaka, koje je on lepom naracijom u knjizi zabeležio. Zapisao je rođenje i odrastanje svoje dece, sina Ivana, potonjeg uspešnog očnog lekara i profesora Medicinskog fakulteta u Cirihu i ćerke Jasminke, istoričara umetnosti udate za francuskog grofa De Puzola, koja živi u Švajcarskoj. Doktor Božin, savremenik i učesnik u oba svetska rata u prošlom veku. U Prvom je bio đak i prevodilac u zarobljeničkom logoru u Landau. U drugom, kao Hipokratov zakletnik, lečio je požrtvovano sve učesnike u ratnim zbivanjima u Šapcu i okolini. Svi povređeni i oboleli imali su sreću da je u Šapcu službovao doktor Božin, naglašeno uspešni đak nemačke hirurške škole. Položio je sve zahteve na najbolji mogući način kao čovek i hirurg. O burnim zbivanjima iz njegove karijere je zabeleženo u njegovoj knjizi. Zatečen u Šapcu odgovorio je na sve stručne i patriotske izazove ratnog vremena, što se može smatrati kao izvesna nagrada građanima Šapca i okoline.
Najnoviji broj
11. april 2024.
