GLAS PRAVOSLAVLjA“ DANAS JE SPASOVDAN
PRAZNIK VAZNESENjA GOSPODNjEG
Vazneo si se u slavi Hriste Bože naš, radost učinivši učenicima, obećanjem Duha Svetoga, pošto ih prethodno utvrdi blagoslovom, jer Ti si Sin Božji, Izbavitelj sveta
Tropar, glas 6.
Tropar, glas 6.
Praznik Vaznesenja Gospodnjeg, ili kako je u narodu uobičejeno Spasovdan, jedan je od deset praznika posvećenih Hristu. Spada u pokretne praznike. Uvek pada u četvrtak, četrdeset dana posle Vaskrsa, a deset dan pre Duhova. Po hrišćanskom učenju, posle Vaskrsenja, Hristos je boravio na zemlji sa učenicima četrdeset dana javljajući im se, učeći ih i, naročito, učvršćujući im veru posle Golgote i raspeća. Sam čin Vaznesenja zbio se u Vitaniji, selu na istočnoj padini Maslinske gore, udaljenom dva kilometra od Jerusalima, na putu za Jerihon. Tog dana se završio Hristov boravak na zemlji radi spasenja i iskupljenja ljudskog roda. Hristos se pred apostolima, blagosiljajući ih vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga Oca. Posle toga apostolima se vratila njihova vera, radost i hrabrost.
Koliki su značaj Srbi pridavali ovom prazniku, vidi se i po tome, što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države „Dušanov zakonik“ obnarodovan na Spasovdan 1349. godine, a dopunjen takođe na Spasovdan, 1354.
Ovim povodom teolog Nikola Kovačević piše:
„U četrdeseti dan po Vaskrsenju Hristovom, Crkva slavi događaj vaznesenja Hristovog na nebo. U našem narodu taj praznik se naziva još i Spasovdan, što, svakako, nije bez duboke simvolike i ukazivanja na smisao i sadržaj onoga što se desilo. A desilo se proslavljenje ne prosto Sina Božijeg, jer On jeste slava Očeva od večnosti, nego proslavljenje Bogočoveka Isusa Hrista, darivanje ljudskoj prirodi onoga što joj, samo po sebi, ne pripada.
Na Eleonskoj Gori, pred učenicima i apostolima, Hristos se na vidljiv način podigao sa zemlje na nebo blagosiljajući ih, „i uze ga oblak ispred očiju njihovih“ (Dap 1,9). Ispovedajući da je Vaskrsenje Hristovo ubedljivo najznačajniji događaj u istoriji sveta, u Vaznesenju Gospodnjem raskrivamo smisao onoga što se 40 dana ranije desilo. Pobeda nad smrću nije bila sama sebi cilj. Trijumf života koji nema mane i nedostatka ““ to je, zapravo, cilj i smisao svega što Hristos jeste, što je radio i doživeo među ljudima. I upravo to nam objavljuje praznik Vaznesenja.
Koliki su značaj Srbi pridavali ovom prazniku, vidi se i po tome, što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države „Dušanov zakonik“ obnarodovan na Spasovdan 1349. godine, a dopunjen takođe na Spasovdan, 1354.
Ovim povodom teolog Nikola Kovačević piše:
„U četrdeseti dan po Vaskrsenju Hristovom, Crkva slavi događaj vaznesenja Hristovog na nebo. U našem narodu taj praznik se naziva još i Spasovdan, što, svakako, nije bez duboke simvolike i ukazivanja na smisao i sadržaj onoga što se desilo. A desilo se proslavljenje ne prosto Sina Božijeg, jer On jeste slava Očeva od večnosti, nego proslavljenje Bogočoveka Isusa Hrista, darivanje ljudskoj prirodi onoga što joj, samo po sebi, ne pripada.
Na Eleonskoj Gori, pred učenicima i apostolima, Hristos se na vidljiv način podigao sa zemlje na nebo blagosiljajući ih, „i uze ga oblak ispred očiju njihovih“ (Dap 1,9). Ispovedajući da je Vaskrsenje Hristovo ubedljivo najznačajniji događaj u istoriji sveta, u Vaznesenju Gospodnjem raskrivamo smisao onoga što se 40 dana ranije desilo. Pobeda nad smrću nije bila sama sebi cilj. Trijumf života koji nema mane i nedostatka ““ to je, zapravo, cilj i smisao svega što Hristos jeste, što je radio i doživeo među ljudima. I upravo to nam objavljuje praznik Vaznesenja.
Najnoviji broj
25. april 2024.
