ŽELjKO PESMOM OSVAJA EVROPU

List „Glas Podrinja“ bio je u grupi od desetak redakcija iz cele Srbije koja je imala reportera na poslednjem druženju Željka Joksimovića sa novinarima, pred odlazak u glavni grad Azerbejdžana, Baku.
Željko, dobro došao još jednom na strane lista „Glas Podrinja“. Prilikom ranijih razgovora uvek smo te pozdravljali uz neku „čivijašku zavrzlamu“. Prethodnu nisi zaboravio. Pomenuo si je malopre.
- Svaki naš razgovor najavljivan je neuobičajeno, „čivijaški“. Prošli put si pomenuo šabački vašar i najavu nekadašnje atrakcije „dođite ovamo, pola žena - pola riba“, a mene si najavio kao novu atrakciju u fazonu „Željko Joksimović, pola čovek - pola Evrovizija“. To mi je bilo jako interesantno, pa ti neću odgovoriti nekom “valjevskom podvalom“.
Ti zaista jesi evrovizijski čovek. Svi u svetu koji prate ovaj festival dobro te poznaju, a pesma „Lane moje“ postala je klasik ovog takmičenja. Šta te navelo da ponovo nastupiš na „Pesmi Evrovizije“?
- Jedno od najčešćih pitanja koje sam dobijao poslednjih meseci je šta me je to privuklo da ponovo, četvrti put u karijeri, odlučim da se takmičim na „Pesmi Evrovizije“. Razlog je u stvari jednostavan - Evrovizija zaista ima nešto magično u sebi. Uvek ista i uvek drugačija. Sa jedne strane ova manifestacija, izbor za najlepšu pesmu Evrope, traje više od pola veka, i taj element tradicije unosi i veliku dozu poštovanja pravila, otmenosti i dostojanstva kod svih onih koji su njen deo, bilo u organizaciji, bilo kao izvođači. Sa druge strane, Evrovizija je svake godine drugačija, nova, uvek moderna. Uspomene na Istanbul 2004, Atinu 2006, Beograd 2008. jedna za drugom naviru u mom sećanju. Sve je toliko drugačije, a opet nekako i isto. Iskustvo koje sam proteklih godina stekao na različitim evrovizijskim pozornicama svakako je od neprocenjive važnosti i za mene lično i za moj tim, ali je neverovatna i činjenica koliko su se stvari promenile. Neke od brojnih čari Evrovizije su dobra energija i pozitivna atmosfera, koju uoči samog takmičenja stvaraju mladi, opušteni ljudi iz cele Evrope. Taj osećaj pravog ritma u vazduhu nešto je što nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Priznajem, iako iskustva imam, ove godine se gotovo kao dete radujem i zvaničnom početku ove manifestacije. Između ostalog i zbog najavljenog vatrometa, koji će povodom otvaranja upriličiti domaćini. Biće dugačak čak pet kilometara, a nebo će verovatno izgledati kao da ga je neko zapalio. Baš u duhu ovogodišnjeg slogana „Light your fire“ - Upali vatru!
Kako će izgledati nastup u prestonici Azerbejdžana? Možeš li otkriti neki detalj za naše čitaoce?
- Oni koji su videli pripreme, za nastup kažu da je snažan, efektan, sa odličnim grafičkim rešenjima, i zanimljivim pokretima kamere. Mogu za čitaoce da otkrijem onaj vizuelni deo u pozadini scene. To će zapravo biti ekrani na kojima je prikazan svemir! Nastup na sceni „Kristalne dvorane“ u Bakuu pripremamo već dugo. Jednostavan je, ali u isto vreme i efektan. Neki kažu pomalo mistične atmosfere. Na sceni Pozorišta na Terazijama uvežbavali smo ga više od mesec dana, vredno i uporno svakog dana, bez opravdanja, svih pet članova „Ad Hok“ orkestra i ja. Nastup i pokrete osmislio je tim mladih reditelja - Maša Seničić, Tea Lukač, Igor Vuk Torbica. Za scenski pokret bio je zadužen Ivica Klemenc. Mnogi kažu da je za plasman na Evroviziji prezentacija pesme jednako važna koliko i njen kvalitet. Ili bar zbog faktora kamera, odnosno televizije, i čulo vida jednako kao i sluha mora da bude potpuno zadovoljeno. Moramo da delujemo kao uigrani tim, a u isto vreme svako od nas na sceni ima neku svoju posebnost. Sa velikim ponosom ističem da je svaki član „Ad Hok“ orkestra vrhunski profesionalac i sjajan muzičar. Svih šestoro nas na sceni bićemo u crnim kreacijama. Na sebi ću imati crni sako, dok će devojke imati crne haljine. Izgledaćemo svedeno, u duhu pesme, bez nekih vratolomija. Ostaćemo dostojanstveni kao što smo i oduvek bili. Imam fantastičnu ekipu oko sebe. Slična je kao i za pesmu „Lane moje“, pa ćemo tako nositi i iste emocije. Verujem da ćemo svih petnaest dana, koliko ćemo boraviti u Azerbejdžanu, biti moderni i da ćemo i po stajlingu biti zapaženi.
Dobio si neobičnu podršku iz zemalja bivšeg Sovjetskog saveza.
- Tačno. Devojke iz Rusije, Ukrajine i Belorusije su napravile čak i spot. Šarale su balone mojim imenom, ispisivale poruke podrške na papiru. Ovaj video je podrška za našu pesmu iz Rusije, Ukrajine i Belorusije, iz gradova Sankt Peterburg, Tjumenj, Iževsk, Vitepsk, Simferopolj, Lavov, Karelija, Donjeck. Svaka devojka je svoj deo spota snimala u svom gradu, a onda su sve to izmontirale u jednu video-priču u čijoj pozadini je pesma „Nije ljubav stvar“. Bilo je tu i srca od kartona, brodića koje su puštale niz vodu“¦ Zahvalio sam im se na Tviteru.
Zvanični spot za pesmu „Nije ljubav stvar“ oduševio je celu Evropu. Ova emotivna melodija približena je i osobama sa oštećenim sluhom zahvaljujući mladom Nenadu Mahmutoviću, pobedniku šou programa „Ja imam talenat“, koji je predstavlja jezikom znakova. Koje verzije su pripremljene za ovaj muzički pohod u Evropu? Čujem da postoji još jedno iznenađenje.
- Da, spot je zaista izazvao izuzetne reakcije ljudi u celoj Evropi. Video izdanje pesme u režiji Nebojše Babića nije samo klasična promocija naše zemlje na izboru za najbolju evrovizijsku numeru u Azerbejdžanu, već sam želeo da svoju pesmu približim i osobama sa oštećenim sluhom. Ovaj način komunikacije je jedinstven u odnosu na sve druge takmičare u Bakuu. Uradili smo verzije na engleskom, ruskom i španskom jeziku, kao i instrumentalnu varijantu. Na Kolarcu smo snimili simfonijsku verziju. A od vas Čivijaša čovek ništa ne može da sakrije. Jednu verziju predstavićemo tek dan - dva pred naš nastup u polufinalu. U pitanju je trubačka verzija koju smo priredili zajedno sa poznatim orkestrom Dejana Petrovića.
Da li je, po tebi, evrovizijska muzika u globalu postala „mejnstrim“ poslednjih godina, i ako nije, šta bi trebalo da se uradi da ona to postane? Ima li uopšte potrebe za tim?
- Ovo je zaista zanimljivo pitanje. Evrovizija uvek koketira sa „mejnstrimom“. S jedne strane ga priželjkuje, a sa druge strane i odbija. Mislim da baš u toj činjenici i leži njena snaga. Evrovizija je gotovo ciklično drugačija, ona je ta koja često postavi određene standarde do juče neprihvatljive većini. Mislim da Evrovizija jednostavno ima recept koji je poseban.
Koja je poruka za čitaoce lista “Glas Podrinja“ i sve ljubitelje festivala „Pesma Evrovizije“?
- Nadam se da će i naši u dijaspori gledati Evrosong na državnim kanalima zemalja u kojima žive, jer će tu saznati brojeve telefona na koje mogu da glasaju za nas! Oni će svakako biti velika podrška mom stvaralaštvu i uspehu. Još veću podršku mi mogu dati Šapčani i svi čitaoci „Glasa Podrinja“. U dalekom Azerbejdžanu pevaću za sve vas. Pošaljite mi pozitivnu energiju. Ona ne poznaje granice i razdaljinu. Budite uvereni da ću je osetiti na velikoj sceni „Kristalne dvorane“, a ja ću vam uzvratiti nastupom koji Srbiju neće postideti. Hvala što je „Glas Podrinja“ i ovoga puta bio uz mene, kao i pre osam godina, pred nastup u Istanbulu, kada sam Evropi predstavio pesmu „Lane moje“. Vidimo se uskoro u Šapcu - naglasio je Željko Joksimović na kraju razgovora za „Glas Podrinja“.