PROZORI I MAJMUNI

Prolazimo Hram 330 miliona Božanstava i uz njega je Veliko Zvono koje je nekada pozivalo vernike na molitvu. Probijamo se kroz mnoštvo golubova prema Staroj kraljevskoj palati.
U tamnom otvoru niske kapelice nepomično i zagledano u mene, stoji bog ili dete. Biće da je ovo drugo ako ni po čemu a ono što su bogovi uglavnom obučeni barem dole. Barica što se širila ispod bosih nogu malog „boga“ potvrdila je moju sumnju. U Nepalu su, čini mi se najlepšim ljudi, priroda i prozori.
Ovi poslednji su priča za sebe, filigransko čipkasti, raskošni ili jednostavne ornamentike. Ti drevni ukrasi su obeležje ove zemlje. Ima još nešto neizbežno i stalno prisutno majmuni! Zelenkaste boje, bebe, oni malo veći, i najstariji, ali sitni, majmuni su svuda: kraj svakog hrama, svetilišta, kapele...
Nepalci ih smatraju svetim životinjama. Svi ih hrane, neguju i tolerišu njihove male majmunske nestašluke podnoseći ih čak i kada im sede na ramenu ili glavi! Dok ih posmatram svuda i na svakom mestu, čini mi se da su ovi majmuni drugačiji od svih do sada viđenih. Vrlo ozbiljni, šetaju se ili pojedu ono što im se pruži bez bilo kakvog skretanja pažnje na sebe. Slute, možda, da se to od ovih svetih primata ne očekuje!
Basantpur trg je u obliku pravougaonika čija jedna strana izlazi na Nju Roud ulicu. Ceo prostor je ispunjen do najmanjeg delića: tu su brojni prodavci suvenira, grupa isto obučenih devojčica sa bubnjarem u sredini, isprobavaju nekoliko puta uzastopno jednu tačku, sa već umornim izrazom lica. Žene nose razglednice na kojima je živa Boginja, iza nas trčkara mršavi krezubi Nepalac koji sve vreme mome mužu šapuće: „Grl, grl!“ (devojke, devojke). Lakovernima uzme pare unapred i pokaže mu jednu od kapija iza koje spavaju prosjaci.