Foto: Glas Podrinja
Predavanje u Muzeju šabačkih Jevreja
Jevremov doprinos muzičkoj kulturi u Šapcu
O muzičkom životu Šapca Jevrema Obrenovića u Muzeju šabačkih Jevreja govorio je teoretičar muzike, Šapčanin Mirko Jeremić, a u okviru obeležavanja Dana grada Šapca
Predavanje o muzičkom životu Šapca Jevrema Obrenovića u Muzeju šabačkih Jevreja održao je u utorak teoretičar muzike, Šapčanin Mirko Jeremić, a u okviru obeležavanja Dana grada Šapca. Kako je naglasio, dolaskom u Šabac, početkom 19. veka, Jevrem je doneo sasvim nov način razumevanja muzike i bavljenja muzikom, te u širem kontekstu priča podrazumeva približavanje Šapca duhu evropske muzičke i društvene tradicije.
Treba imati u vidu kompleksne i dinamične socijalno- istorijske promene na nivou Srbije tog vremena. Vojvodina od Save naviše bila je pod Austrougarskom, donji deo Srbije pod Otomanskom vlašću, a nakon svega toga došla je Kneževina Srbija sa Obrenovićima, potom i Karađorđevićima. Svi ti uticaji su doprineli tome da Šabac i ta sredina budu skloni različitim uticajima.
Iznenadni razvoj
-Govorio sam o Jevremu Obrenoviću i njegovom doprinosu gradu Šapcu kada je u pitanju muzička kultura i razvoj muzičke kulture tokom prve polovine 19. veka. Tu je posebno bitan prvi klavir u Šapcu, kompozitori koje je Jevrem doveo u Šabac da bi podučavao njihovu decu muzici. To su Josif Šlezinger, a pre njega Dimitrije Tirol. Robert Tolinger, kompozitor, je došao nešto kasnije, u drugoj polovini 19. veka, međutim, kao nastavak onoga šta je Jevrem ostavio iza sebe nakon što je otišao iz Šapca za Beograd- istakao je Jeremić.
Najkarakterističniji za taj period bio je iznenadni razvoj muzičke kulture.
-Do dolaska Jevrema u Šabac, tadašnji Šabac i cela Srbija su se, kada je u pitanju muzika, zasnivali na orijentalnoj muzici zahvaljujući Turcima koji su za to vreme bili na vlasti i to je bilo svedeno na amaterizam i muzičare koji nisu bili profesionalni i koji su uzgredno učili da sviraju muziku, bilo da su u pitanju violine, klarineti, bubnjevi itd. Dolazi do postepenog eliminisanja te tradicije i dolaženja evropske tradicije u Šabac koja je podrazumevala drugu vrstu muzike, a tu pre svega mislim na klavirsku muziku. Zahvaljujući Josifu Šlezingeru, koji odlazi da podučava Anku Obrenović učenju klavira, ona u potpunosti dobija novu muziku, nove kompozicije koje se tada mogu čuti u Šapcu.
Interesantno je da je prvi orkestar u Srbiji zapravo nastao u Šapcu, a osnovao ga je Šlezinger zahvaljujući vojnim regrutima koje je on iz kasarne angažovao za sviranje, tako da je Šabac u suštini počeo da dobije oblike tog evropskog muzičkog konteksta klavirske i orkestarske muzike- podvukao je Jeremić.
Zaokružena priča
Podsetio je da se dolazak prvog klavira u Srbiju vezuje za 1823. godinu. Kao gosti predavanja nastupile su pijanistkinje Jelena Zidarić Zečević i Milica Zidarić.
-Veliko nam je zadovoljstvo što smo nastupile u okviru predavanja Mirka Jeremića i izvele klavirske komade iz glasovne zapisnice opus 5 Roberta Tolingera- rekla je Zidarić Zečević.
Član Gradskog veća zadužen za kulturu Branko Džinović rekao je da je tim predavanjem zaokružena priča o kulturnom i društvenom životu Šapca u vreme Jevrema Obrenovića. Napomenuo je da je Mirko Jeremić je završio osnovnu i srednju muzičku školu u Šapcu, osnovne studije muzičke pedagogije u Kragujevcu, a master studije muzičke teorije u Beogradu. Njegov istraživački rad pretežno je fokusiran na srpsku muziku, a bio je saradnik i Srpske akademije nauke i umetnosti.
-Slušali smo o Šapcu Jevrema Obrenovića, a povod je bio 200 godina izgradnje Jevremovog konaka i postavljanje bronzane makete, o 195 godina prvih časova klavira Anke Obrenović, ali o tome nismo slušali koliko o političkim i društvenim okolnostima Šapca tog vremena. Zato je ovo bila prilika da možda neke činjenice čujemo prvi put. Predevač Mirko Jeremić, teoretičar muzike, pričao je o muzičkom životu Jevrema Obrenovića, ali i Srbije, povlačio paralele sa muzičkim dešavanjima u Evropi. Mislim da ovim predavanjem uobličavamo i zaokružujemo celokupnu priču oko društvenog i kulturnog života Šapca Jevrema Obrenovića- zaključio je Džinović.
Treba imati u vidu kompleksne i dinamične socijalno- istorijske promene na nivou Srbije tog vremena. Vojvodina od Save naviše bila je pod Austrougarskom, donji deo Srbije pod Otomanskom vlašću, a nakon svega toga došla je Kneževina Srbija sa Obrenovićima, potom i Karađorđevićima. Svi ti uticaji su doprineli tome da Šabac i ta sredina budu skloni različitim uticajima.
Iznenadni razvoj
-Govorio sam o Jevremu Obrenoviću i njegovom doprinosu gradu Šapcu kada je u pitanju muzička kultura i razvoj muzičke kulture tokom prve polovine 19. veka. Tu je posebno bitan prvi klavir u Šapcu, kompozitori koje je Jevrem doveo u Šabac da bi podučavao njihovu decu muzici. To su Josif Šlezinger, a pre njega Dimitrije Tirol. Robert Tolinger, kompozitor, je došao nešto kasnije, u drugoj polovini 19. veka, međutim, kao nastavak onoga šta je Jevrem ostavio iza sebe nakon što je otišao iz Šapca za Beograd- istakao je Jeremić.
Najkarakterističniji za taj period bio je iznenadni razvoj muzičke kulture.
-Do dolaska Jevrema u Šabac, tadašnji Šabac i cela Srbija su se, kada je u pitanju muzika, zasnivali na orijentalnoj muzici zahvaljujući Turcima koji su za to vreme bili na vlasti i to je bilo svedeno na amaterizam i muzičare koji nisu bili profesionalni i koji su uzgredno učili da sviraju muziku, bilo da su u pitanju violine, klarineti, bubnjevi itd. Dolazi do postepenog eliminisanja te tradicije i dolaženja evropske tradicije u Šabac koja je podrazumevala drugu vrstu muzike, a tu pre svega mislim na klavirsku muziku. Zahvaljujući Josifu Šlezingeru, koji odlazi da podučava Anku Obrenović učenju klavira, ona u potpunosti dobija novu muziku, nove kompozicije koje se tada mogu čuti u Šapcu.
Interesantno je da je prvi orkestar u Srbiji zapravo nastao u Šapcu, a osnovao ga je Šlezinger zahvaljujući vojnim regrutima koje je on iz kasarne angažovao za sviranje, tako da je Šabac u suštini počeo da dobije oblike tog evropskog muzičkog konteksta klavirske i orkestarske muzike- podvukao je Jeremić.
Zaokružena priča
Podsetio je da se dolazak prvog klavira u Srbiju vezuje za 1823. godinu. Kao gosti predavanja nastupile su pijanistkinje Jelena Zidarić Zečević i Milica Zidarić.
-Veliko nam je zadovoljstvo što smo nastupile u okviru predavanja Mirka Jeremića i izvele klavirske komade iz glasovne zapisnice opus 5 Roberta Tolingera- rekla je Zidarić Zečević.
Član Gradskog veća zadužen za kulturu Branko Džinović rekao je da je tim predavanjem zaokružena priča o kulturnom i društvenom životu Šapca u vreme Jevrema Obrenovića. Napomenuo je da je Mirko Jeremić je završio osnovnu i srednju muzičku školu u Šapcu, osnovne studije muzičke pedagogije u Kragujevcu, a master studije muzičke teorije u Beogradu. Njegov istraživački rad pretežno je fokusiran na srpsku muziku, a bio je saradnik i Srpske akademije nauke i umetnosti.
-Slušali smo o Šapcu Jevrema Obrenovića, a povod je bio 200 godina izgradnje Jevremovog konaka i postavljanje bronzane makete, o 195 godina prvih časova klavira Anke Obrenović, ali o tome nismo slušali koliko o političkim i društvenim okolnostima Šapca tog vremena. Zato je ovo bila prilika da možda neke činjenice čujemo prvi put. Predevač Mirko Jeremić, teoretičar muzike, pričao je o muzičkom životu Jevrema Obrenovića, ali i Srbije, povlačio paralele sa muzičkim dešavanjima u Evropi. Mislim da ovim predavanjem uobličavamo i zaokružujemo celokupnu priču oko društvenog i kulturnog života Šapca Jevrema Obrenovića- zaključio je Džinović.
D.D.
Najnoviji broj
3. oktobar 2024.